Зборник радова је настао као резултат Пројекта „Интервенције у раном детињству и предшколству” чију реализацију је сопственим средствима подржао Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију (руководилац Пројекта проф. др Мирјана Ђорђевић), као и резултат пројеката које финансира Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије (број уговора 451-03-47/2023-01/200096).

Link to this page

Зборник радова је настао као резултат Пројекта „Интервенције у раном детињству и предшколству” чију реализацију је сопственим средствима подржао Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију (руководилац Пројекта проф. др Мирјана Ђорђевић), као и резултат пројеката које финансира Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије (број уговора 451-03-47/2023-01/200096).

Authors

Publications

Превенција делинквенције деце: могући правци деловања

Bogićević, Dragana; Popović Ćitić, Branislava

(Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation, 2023)

TY  - CONF
AU  - Bogićević, Dragana
AU  - Popović Ćitić, Branislava
PY  - 2023
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/5397
AB  - Делинквенција деце, изражена кроз вршење кривичних дела у периоду детињства,
представља озбиљан друштвени проблем коме се деценијама уназад посвећује
значајна пажња. Савремена наука обилује доказима да испољавање делинквентног
понашања
током
детињства
представља
један
од
најснажнијих
предиктора
каснијег
озбиљног
и
насилног
малолетничког
преступништва,
укључујући
и

развој

криминалне каријере. Разумевање комплексне етиологије делинквенције
деце и идентификовање претпоставки ефективности раних интервенција
оцењују се кључним елементима превентивног деловања. У раду ће, на основу

систематског прегледа литературе, бити сумирани најзначајнији ризични
фактори делинквенције деце и представљени оквири за планирање и примену
интервенција усмерених на превенцију испољавања делинквентног понашања у
детињству.
AB  - Child delinquency, which manifests itself
in the commission of criminal acts during
childhood, is a serious social problem that
has received considerable attention for
decades. There is ample evidence in modern
science that the manifestation of delinquent
behavior in childhood is one of the strongest
predictors of later serious and violent juvenile
delinquency, including the development of a
criminal career. Understanding the complex
etiology of childhood delinquency and
identifying the conditions for the effectiveness
of early interventions are considered key
elements for prevention efforts. Based on
a systematic review of the literature, this
article summarizes key risk factors for child
delinquency and presents framework for
planning and implementing interventions
aimed at preventing the manifestation of
criminal behavior in childhood.
PB  - Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation
C3  - Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова
T1  - Превенција делинквенције деце: могући правци деловања
T1  - Prevention of child delinquency: possible directions of action
EP  - 80
SP  - 73
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5397
ER  - 
@conference{
author = "Bogićević, Dragana and Popović Ćitić, Branislava",
year = "2023",
abstract = "Делинквенција деце, изражена кроз вршење кривичних дела у периоду детињства,
представља озбиљан друштвени проблем коме се деценијама уназад посвећује
значајна пажња. Савремена наука обилује доказима да испољавање делинквентног
понашања
током
детињства
представља
један
од
најснажнијих
предиктора
каснијег
озбиљног
и
насилног
малолетничког
преступништва,
укључујући
и

развој

криминалне каријере. Разумевање комплексне етиологије делинквенције
деце и идентификовање претпоставки ефективности раних интервенција
оцењују се кључним елементима превентивног деловања. У раду ће, на основу

систематског прегледа литературе, бити сумирани најзначајнији ризични
фактори делинквенције деце и представљени оквири за планирање и примену
интервенција усмерених на превенцију испољавања делинквентног понашања у
детињству., Child delinquency, which manifests itself
in the commission of criminal acts during
childhood, is a serious social problem that
has received considerable attention for
decades. There is ample evidence in modern
science that the manifestation of delinquent
behavior in childhood is one of the strongest
predictors of later serious and violent juvenile
delinquency, including the development of a
criminal career. Understanding the complex
etiology of childhood delinquency and
identifying the conditions for the effectiveness
of early interventions are considered key
elements for prevention efforts. Based on
a systematic review of the literature, this
article summarizes key risk factors for child
delinquency and presents framework for
planning and implementing interventions
aimed at preventing the manifestation of
criminal behavior in childhood.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation",
journal = "Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова",
title = "Превенција делинквенције деце: могући правци деловања, Prevention of child delinquency: possible directions of action",
pages = "80-73",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5397"
}
Bogićević, D.,& Popović Ćitić, B.. (2023). Превенција делинквенције деце: могући правци деловања. in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова
Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation., 73-80.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5397
Bogićević D, Popović Ćitić B. Превенција делинквенције деце: могући правци деловања. in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова. 2023;:73-80.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5397 .
Bogićević, Dragana, Popović Ćitić, Branislava, "Превенција делинквенције деце: могући правци деловања" in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова (2023):73-80,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5397 .

Eтиологија дисфонија у детињству и фактори ризика за њено настајање

Petrović Lazić, Mirjana; Ilić Savić, Ivana

(Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation, 2023)

TY  - CONF
AU  - Petrović Lazić, Mirjana
AU  - Ilić Savić, Ivana
PY  - 2023
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/5395
AB  - Дисфонија се дефинише као поремећај који карактерише измењен квалитет
гласа, висину, јачину, боју гласа и присуство вокалног напора који нарушава
комуникацију или отежава квалитет живота особе. Дисфонија је уобичајени вокални
симптом
код
деце
и
за
последицу
има
негативан
утицај
на
њихову
социјалну

интеракцију
и
академске
способности.
Ова
студија
има
за
циљ
да
представи
резултате
истраживања
у
вези
са
факторима
ризика
за
настанак
дисфоније
код

деце.
Такође
циљ
ове
студије
је
анализа
етиологије
дисфоније
у
овој
популационој

групи.
Систематски
преглед
литературе
је
обављен
у
базама
података
PubMed,

Google
Scholar
Advanced
Search
и
Kонзорцијума
библиотека
Србије
за
обједињену

набавку
–
KoBSON.
Резултати
ове
студије
показују
да
породична
предиспозиција,

вишечлане

породице, деца са поремећајем пажње и хиперактивношћу, дечаци
који су импулсивнији, агресивнији и имају већу потребу за доказивањем, боравак
у бучном окружењу, различите метаболичке и хормонске промене у организму,
генетски синдроми и болести попут астме и бронхитиса представљају факторе
ризика
за
појаву
дисфоније
код
деце.
Такође
резултати
студије
показују
да

је

етиологија дисфоније код деце мултифакторска, те да се физиопатологија
као и њени функционални исходи разликују  од оних код одраслих. Поред добро
познатих анатомских и физиолошких разлика, велики изазов у приступу дечјој
дисфонији лежи у њиховим друштвеним и бихевиоралним карактеристикама.
Рана идентификација и побољшање свести у породичном и школском окружењу
играју кључну улогу у исходима логопедског третмана.
AB  - Dysphonia is defined as a disorder 
characterized by altered voice quality, pitch,
volume, tone of voice and the presence of a
vocal fold that impairs communication or
impairs a person’s quality of life. Dysphonia
is a common vocal symptom in children and
consequently has a negative impact on their
social interaction and academic abilities. This
study aims to present the results of research
related to risk factors for the development
of dysphonia in children. Also the aim of this
study is to analyze the etiology of dysphonia in
this population group. A systematic review of
the literature was performed in the databases
PubMed, Google Scholar Advanced Search
and the Consortium of Serbian Libraries for
Unified Procurement - KoBSON. The results
of this study show that family predisposition,
large families, children with attention
deficit hyperactivity disorder, boys who are
impulsive, more aggressive and have a greater
impact on fighting the need for evidence. ke
and hormonal changes in the body, genetic
syndromes and diseases such as asthma and
bronchitis are risk factors for the occurrence
of dysphonia in children. Also, the results of
the study show that the etiology of dysphonia
in children is multifactorial, and that the
physiology and its functional outcomes differ
from those in adults. In addition to well-known
anatomical and physiological differences,
major challenges in approaching children’s
dysphonia lie in their social and behavioral
characteristics. Early identification and
improvement of awareness in the family and
school environment play a key role in speech
therapy treatment outcomes.
PB  - Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation
C3  - Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова
T1  - Eтиологија дисфонија у детињству и фактори ризика за њено настајање
T1  - Etiology of dysphonia in childhood and risk factors for its occurence
EP  - 112
SP  - 105
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5395
ER  - 
@conference{
author = "Petrović Lazić, Mirjana and Ilić Savić, Ivana",
year = "2023",
abstract = "Дисфонија се дефинише као поремећај који карактерише измењен квалитет
гласа, висину, јачину, боју гласа и присуство вокалног напора који нарушава
комуникацију или отежава квалитет живота особе. Дисфонија је уобичајени вокални
симптом
код
деце
и
за
последицу
има
негативан
утицај
на
њихову
социјалну

интеракцију
и
академске
способности.
Ова
студија
има
за
циљ
да
представи
резултате
истраживања
у
вези
са
факторима
ризика
за
настанак
дисфоније
код

деце.
Такође
циљ
ове
студије
је
анализа
етиологије
дисфоније
у
овој
популационој

групи.
Систематски
преглед
литературе
је
обављен
у
базама
података
PubMed,

Google
Scholar
Advanced
Search
и
Kонзорцијума
библиотека
Србије
за
обједињену

набавку
–
KoBSON.
Резултати
ове
студије
показују
да
породична
предиспозиција,

вишечлане

породице, деца са поремећајем пажње и хиперактивношћу, дечаци
који су импулсивнији, агресивнији и имају већу потребу за доказивањем, боравак
у бучном окружењу, различите метаболичке и хормонске промене у организму,
генетски синдроми и болести попут астме и бронхитиса представљају факторе
ризика
за
појаву
дисфоније
код
деце.
Такође
резултати
студије
показују
да

је

етиологија дисфоније код деце мултифакторска, те да се физиопатологија
као и њени функционални исходи разликују  од оних код одраслих. Поред добро
познатих анатомских и физиолошких разлика, велики изазов у приступу дечјој
дисфонији лежи у њиховим друштвеним и бихевиоралним карактеристикама.
Рана идентификација и побољшање свести у породичном и школском окружењу
играју кључну улогу у исходима логопедског третмана., Dysphonia is defined as a disorder 
characterized by altered voice quality, pitch,
volume, tone of voice and the presence of a
vocal fold that impairs communication or
impairs a person’s quality of life. Dysphonia
is a common vocal symptom in children and
consequently has a negative impact on their
social interaction and academic abilities. This
study aims to present the results of research
related to risk factors for the development
of dysphonia in children. Also the aim of this
study is to analyze the etiology of dysphonia in
this population group. A systematic review of
the literature was performed in the databases
PubMed, Google Scholar Advanced Search
and the Consortium of Serbian Libraries for
Unified Procurement - KoBSON. The results
of this study show that family predisposition,
large families, children with attention
deficit hyperactivity disorder, boys who are
impulsive, more aggressive and have a greater
impact on fighting the need for evidence. ke
and hormonal changes in the body, genetic
syndromes and diseases such as asthma and
bronchitis are risk factors for the occurrence
of dysphonia in children. Also, the results of
the study show that the etiology of dysphonia
in children is multifactorial, and that the
physiology and its functional outcomes differ
from those in adults. In addition to well-known
anatomical and physiological differences,
major challenges in approaching children’s
dysphonia lie in their social and behavioral
characteristics. Early identification and
improvement of awareness in the family and
school environment play a key role in speech
therapy treatment outcomes.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation",
journal = "Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова",
title = "Eтиологија дисфонија у детињству и фактори ризика за њено настајање, Etiology of dysphonia in childhood and risk factors for its occurence",
pages = "112-105",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5395"
}
Petrović Lazić, M.,& Ilić Savić, I.. (2023). Eтиологија дисфонија у детињству и фактори ризика за њено настајање. in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова
Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation., 105-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5395
Petrović Lazić M, Ilić Savić I. Eтиологија дисфонија у детињству и фактори ризика за њено настајање. in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова. 2023;:105-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5395 .
Petrović Lazić, Mirjana, Ilić Savić, Ivana, "Eтиологија дисфонија у детињству и фактори ризика за њено настајање" in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова (2023):105-112,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5395 .

Значај примене задатака семантичке флуентности у процени језичких способности деце предшколског узраста

Ječmenica, Nevena; Drljan, Bojana

(Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation, 2023)

TY  - CONF
AU  - Ječmenica, Nevena
AU  - Drljan, Bojana
PY  - 2023
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/5393
AB  - Семантичка флуентност је способност која се развија током детињства,
са перформансама које достижу зрелост током периода адолесценције. Циљ
истраживања био је испитивање динамике у развоју способности семантичке
флуентности код деце предшколског узраста. Узорак је чинило 224 деце типичног
развоја, узраста од пет до седам и по година. У истраживању је коришћен тест
Асоцијације речи. Резултати истраживања су показали, да у временском интервалу

од три минута деца просечно остварују 27 поена на задацима набрајања
речи из семантичких категорија животиња, хране и занимања. Увидом у вредности
перцентилних
рангова
утврђено
је
да
четвртина
деце
из
узорка
испољава

блажи

или тежи степен дефицита на задацима семантичке флуентности.
Додатно, потврђен је статистички значајан утицај узраста на постигнуће деце
на наведеним задацима (p=0,000), али и одсуство утицаја пола (p<0,005). Будућа
истраживања семантичке флуентности би требала бити фокусирана и на примену
когнитивних
задатака,
како
би
се
добили
потпунији
подаци
о
сличностима

и
разликама у
језичком и
когнитивном
функционисању
међу
децом.
AB  - Semantic fluency is an ability that develops
in childhood, with performance reaching
maturity in adolescence. The aim of this
study was to investigate the dynamics in the
development of semantic fluency in preschool
children. The sample consisted of 224 children
with typical development from five to seven
and a half years of age. The Word association
test was used for the study. The results of the
study showed that in a time interval of three
minutes, the children scored an average of
27 points on the tasks of enumerating words 
from the semantic categories of animals, food, 
and occupations. Based on the percentile
rank values, it was found that a quarter of
the children in the sample had a milder or
more severe deficit in the semantic fluency
tasks. In addition, a statistically significant
effect of age on children’s performance on
the above tasks was confirmed (p=0.000), as
well as the absence of gender differences (p
< 0.005). Future research of semantic fluency
should also focus on the use of cognitive
tasks to provide more comprehensive data
on similarities and differences in children’s
language and cognitive performance.
PB  - Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation
C3  - Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова
T1  - Значај примене задатака семантичке флуентности у процени језичких способности деце  предшколског узраста
T1  - Тhe importance of using semantic fluency tasks in assessing language abilities of preschool children
EP  - 132
SP  - 123
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5393
ER  - 
@conference{
author = "Ječmenica, Nevena and Drljan, Bojana",
year = "2023",
abstract = "Семантичка флуентност је способност која се развија током детињства,
са перформансама које достижу зрелост током периода адолесценције. Циљ
истраживања био је испитивање динамике у развоју способности семантичке
флуентности код деце предшколског узраста. Узорак је чинило 224 деце типичног
развоја, узраста од пет до седам и по година. У истраживању је коришћен тест
Асоцијације речи. Резултати истраживања су показали, да у временском интервалу

од три минута деца просечно остварују 27 поена на задацима набрајања
речи из семантичких категорија животиња, хране и занимања. Увидом у вредности
перцентилних
рангова
утврђено
је
да
четвртина
деце
из
узорка
испољава

блажи

или тежи степен дефицита на задацима семантичке флуентности.
Додатно, потврђен је статистички значајан утицај узраста на постигнуће деце
на наведеним задацима (p=0,000), али и одсуство утицаја пола (p<0,005). Будућа
истраживања семантичке флуентности би требала бити фокусирана и на примену
когнитивних
задатака,
како
би
се
добили
потпунији
подаци
о
сличностима

и
разликама у
језичком и
когнитивном
функционисању
међу
децом., Semantic fluency is an ability that develops
in childhood, with performance reaching
maturity in adolescence. The aim of this
study was to investigate the dynamics in the
development of semantic fluency in preschool
children. The sample consisted of 224 children
with typical development from five to seven
and a half years of age. The Word association
test was used for the study. The results of the
study showed that in a time interval of three
minutes, the children scored an average of
27 points on the tasks of enumerating words 
from the semantic categories of animals, food, 
and occupations. Based on the percentile
rank values, it was found that a quarter of
the children in the sample had a milder or
more severe deficit in the semantic fluency
tasks. In addition, a statistically significant
effect of age on children’s performance on
the above tasks was confirmed (p=0.000), as
well as the absence of gender differences (p
< 0.005). Future research of semantic fluency
should also focus on the use of cognitive
tasks to provide more comprehensive data
on similarities and differences in children’s
language and cognitive performance.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation",
journal = "Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова",
title = "Значај примене задатака семантичке флуентности у процени језичких способности деце  предшколског узраста, Тhe importance of using semantic fluency tasks in assessing language abilities of preschool children",
pages = "132-123",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5393"
}
Ječmenica, N.,& Drljan, B.. (2023). Значај примене задатака семантичке флуентности у процени језичких способности деце  предшколског узраста. in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова
Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation., 123-132.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5393
Ječmenica N, Drljan B. Значај примене задатака семантичке флуентности у процени језичких способности деце  предшколског узраста. in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова. 2023;:123-132.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5393 .
Ječmenica, Nevena, Drljan, Bojana, "Значај примене задатака семантичке флуентности у процени језичких способности деце  предшколског узраста" in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова (2023):123-132,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5393 .

Вестибуларна дисфункција код глуве и наглуве деце

Babac, Snežana; Ilić, Dušića; Ilić Savić, Ivana; Petrović Lazić, Mirjana; Radivojević, Nemanja; Živković Marinkov, Emilija

(Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation, 2023)

TY  - CONF
AU  - Babac, Snežana
AU  - Ilić, Dušića
AU  - Ilić Savić, Ivana
AU  - Petrović Lazić, Mirjana
AU  - Radivojević, Nemanja
AU  - Živković Marinkov, Emilija
PY  - 2023
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/5394
AB  - Вестибуаларна дисфункција код глуве или наглуве деце, може коегзистирати

са примарним стањем и додатно допринети инвалидитету. У поређењу са
оштећењем слуха о вестибуларним дисфункцијама у дечијој популацији се далеко
мање зна. Преваленција вестибуларне дисфунцкије код глуве и наглуве деце креће
се између 20% и 70%. Када је присутна, вестибуларна дисфункција представља
важан удружени сензорни дефицит који може угрозити развој моторичних способности и
може
имати
значајан
негативан
утицај
на
квалитет
живота
слушно
оштећене
деце.
С
обзиром
на
анатомску
близину
чула
слуха
и
чула
за
равнотежу

и развоја технолошких могућности испитивања вестибуларног чула, уз
дијагностику и третирање оштећења слуха као примарног сензорног дефицита
клинички циљ постаје и процена и третирање вестибуалрнe дисфункцијe. Циљ
овога рада је да се прегледом доступне литературе укаже на етиологију, клиничке

карактеристике и дијагностичке протоколе вестибуларних дискункција
код глуве и наглуве деце. Претрагом електронске базе података Конзорцијума
библиотека Србије за обједињену набавку- КоБСОН, као и претрагама преко претраживача
Google
Scholar,
прикупљени
су
и
анализирани
радови
који
се
односе
на

вестибулану
дисфункцију
код
деце
са
оштећењем
слуха.
Свест
о
постојању
удруженог
вестибуларног
дефицита
код
глуве
и
наглуве
деце
може
допринети
раној

дијагнози,
интервенцији и
бољим
исходима
лечења.
AB  - Vestibular dysfunction in deaf or hearing
impairment children can coexist with
the primary condition and additionally
contribute to disability. Compared to 
hearing loss, vestibular dysfunctions in the pediatric population are far less well known.
The prevalence of vestibular dysfunction
in deaf and hearing-impaired children
ranges between 0.4 and 8%. When present,
vestibular dysfunction represents an
important associated sensory deficit that can
compromise the development of motor skills
and can have a significant negative impact on
the quality of life of hearing-impaired children. 
Given the anatomical proximity of the sense 
of hearing and the sense of balance and the
development of technological possibilities
for examining the vestibular sense along
with the diagnosis and treatment of hearing
loss as a primary sensory deficit, the clinical
goal becomes the assessment and treatment
of any other form of reduced sensory input,
including vestibular dysfunction. The aim of
this paper was to point out etiology, clinical
characteristics and diagnostic protocols of
vestibular dysfunction in deaf and hearingimpaired

children based on the available
literature review.  By searching the electronic
database of the Serbian Library Consortium
for Coordinated Aquisition-KoBSON, as well as,
searching through the Google Scholar search
engine, papers wew gathered and analyzed,
which are related to vestibular dysfunction
in children with hearing los. Awareness of the
existence of combined vestibular deficit in deaf
and hearing-impaired children can contribute
to early diagnosis, early intervention and
better treatment outcomes.
PB  - Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation
C3  - Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова
T1  - Вестибуларна дисфункција код глуве и наглуве деце
T1  - Vestibular dysfunction in deaf and hearing-impaired children
EP  - 122
SP  - 113
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5394
ER  - 
@conference{
author = "Babac, Snežana and Ilić, Dušića and Ilić Savić, Ivana and Petrović Lazić, Mirjana and Radivojević, Nemanja and Živković Marinkov, Emilija",
year = "2023",
abstract = "Вестибуаларна дисфункција код глуве или наглуве деце, може коегзистирати

са примарним стањем и додатно допринети инвалидитету. У поређењу са
оштећењем слуха о вестибуларним дисфункцијама у дечијој популацији се далеко
мање зна. Преваленција вестибуларне дисфунцкије код глуве и наглуве деце креће
се између 20% и 70%. Када је присутна, вестибуларна дисфункција представља
важан удружени сензорни дефицит који може угрозити развој моторичних способности и
може
имати
значајан
негативан
утицај
на
квалитет
живота
слушно
оштећене
деце.
С
обзиром
на
анатомску
близину
чула
слуха
и
чула
за
равнотежу

и развоја технолошких могућности испитивања вестибуларног чула, уз
дијагностику и третирање оштећења слуха као примарног сензорног дефицита
клинички циљ постаје и процена и третирање вестибуалрнe дисфункцијe. Циљ
овога рада је да се прегледом доступне литературе укаже на етиологију, клиничке

карактеристике и дијагностичке протоколе вестибуларних дискункција
код глуве и наглуве деце. Претрагом електронске базе података Конзорцијума
библиотека Србије за обједињену набавку- КоБСОН, као и претрагама преко претраживача
Google
Scholar,
прикупљени
су
и
анализирани
радови
који
се
односе
на

вестибулану
дисфункцију
код
деце
са
оштећењем
слуха.
Свест
о
постојању
удруженог
вестибуларног
дефицита
код
глуве
и
наглуве
деце
може
допринети
раној

дијагнози,
интервенцији и
бољим
исходима
лечења., Vestibular dysfunction in deaf or hearing
impairment children can coexist with
the primary condition and additionally
contribute to disability. Compared to 
hearing loss, vestibular dysfunctions in the pediatric population are far less well known.
The prevalence of vestibular dysfunction
in deaf and hearing-impaired children
ranges between 0.4 and 8%. When present,
vestibular dysfunction represents an
important associated sensory deficit that can
compromise the development of motor skills
and can have a significant negative impact on
the quality of life of hearing-impaired children. 
Given the anatomical proximity of the sense 
of hearing and the sense of balance and the
development of technological possibilities
for examining the vestibular sense along
with the diagnosis and treatment of hearing
loss as a primary sensory deficit, the clinical
goal becomes the assessment and treatment
of any other form of reduced sensory input,
including vestibular dysfunction. The aim of
this paper was to point out etiology, clinical
characteristics and diagnostic protocols of
vestibular dysfunction in deaf and hearingimpaired

children based on the available
literature review.  By searching the electronic
database of the Serbian Library Consortium
for Coordinated Aquisition-KoBSON, as well as,
searching through the Google Scholar search
engine, papers wew gathered and analyzed,
which are related to vestibular dysfunction
in children with hearing los. Awareness of the
existence of combined vestibular deficit in deaf
and hearing-impaired children can contribute
to early diagnosis, early intervention and
better treatment outcomes.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation",
journal = "Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова",
title = "Вестибуларна дисфункција код глуве и наглуве деце, Vestibular dysfunction in deaf and hearing-impaired children",
pages = "122-113",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5394"
}
Babac, S., Ilić, D., Ilić Savić, I., Petrović Lazić, M., Radivojević, N.,& Živković Marinkov, E.. (2023). Вестибуларна дисфункција код глуве и наглуве деце. in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова
Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation., 113-122.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5394
Babac S, Ilić D, Ilić Savić I, Petrović Lazić M, Radivojević N, Živković Marinkov E. Вестибуларна дисфункција код глуве и наглуве деце. in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова. 2023;:113-122.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5394 .
Babac, Snežana, Ilić, Dušića, Ilić Savić, Ivana, Petrović Lazić, Mirjana, Radivojević, Nemanja, Živković Marinkov, Emilija, "Вестибуларна дисфункција код глуве и наглуве деце" in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова (2023):113-122,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5394 .

Eко-мапа у раним интервенцијама усмереним на породицу – сагласност професионалаца у вези са њеним садржајем

Đorđević, Mirjana; Glumbić, Nenad; Golubović, Špela; Ilić, Snežana

(Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation, 2023)

TY  - CONF
AU  - Đorđević, Mirjana
AU  - Glumbić, Nenad
AU  - Golubović, Špela
AU  - Ilić, Snežana
PY  - 2023
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/5401
AB  - Еко-мапа представља алат за процену формалне и неформалне подршке којој су
изложени појединац или породица. У раним интервенцијама усмереним на породицу
уз
помоћ
еко-мапе
професионалци
показују
своју
заинтересованост
за
породицу

у
целини,
успостављајући
пријатељски
однос
са
родитељима
или
старатељима.

Циљ

овог рада је да се путем квантитативне анализе провери степен сагласности
између
четири
професионалца
у
погледу
садржаја
еко-мапа.
Иницијалним

узорком
обухваћено
је
12
професионалаца,
полазника
Специјалистичких
академских

студија ране интервенције, који су израдили еко-мапе на основу гледања 
видео-интервјуа. Случајним избором, издвојене су четири еко-мапе које су подвргнуте

даљим анализама. Два независна процењивача анализирала су све четири
мапе
и
пратила:
1)
у
којој
мери
постоји
сагласност
у
вези
са
централним

кругом

– члановима који чине једну породицу; 2) колико извора формалне и неформалне
подршке
препознаје
сваки
професионалац
за
интервјуисану
породицу;

3)
да
ли
професионалци
препознају
исти
број
слабих,
јаких
и
стресних
веза,
као
и

двосмерних
и
једносмерних?
Добијени
резултати
показују
да
су
у
све
четири
екомапе
идентично
приказани
чланови
породице,
да
се
два
професионалца
слажу
око

тога
да
је
породица
остварила
укупно
23
контакта
са
различитим
пружаоцима
подршке,
док
преостала
два
долазе
до
другачијих
резултата,
као
и
да
нема

подударања у
односу
на
број
веза
различитог
интензитета и
смера.
AB  - The eco-map represents a tool for assessing the
formal and informal support that individuals
or families receive. In early family-focused
interventions, professionals demonstrate their
interest in the family as a whole, establishing
a friendly relationship with parents or
caregivers through the use of the eco-map. The
aim of this study is to quantitatively analyse
the level of consensus among four professionals
regarding the content of eco-maps. The initial
sample included 12 professionals, participants
in Specialist Academic Studies of Early
Intervention, who created eco-maps based
on watching video interviews. Four eco-maps
were randomly selected for further analysis.
Two independent evaluators analysed all four
maps and observed: 1) the degree of consensus
regarding the central circle – the members 
comprising a family; 2) how many sources of 
formal and informal support each professional
recognized for the interviewed family; 3)
whether the professionals recognised the
same number of weak, strong, and stressful
relationships, as well as bidirectional and
unidirectional ones. The results show that
all four eco-maps identically depicted
family members, with two professionals
agreeing that the family had a total of 23
contacts with different support providers,
while the remaining two arrived at different
results. Additionally, there were no matches
concerning the number of relationships of
different intensities and directions.
PB  - Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation
C3  - Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова
T1  - Eко-мапа у раним интервенцијама усмереним на породицу – сагласност професионалаца  у вези са њеним садржајем
T1  - Eco-map in early family-focused interventions – professional consensus regarding its content
EP  - 39
SP  - 31
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5401
ER  - 
@conference{
author = "Đorđević, Mirjana and Glumbić, Nenad and Golubović, Špela and Ilić, Snežana",
year = "2023",
abstract = "Еко-мапа представља алат за процену формалне и неформалне подршке којој су
изложени појединац или породица. У раним интервенцијама усмереним на породицу
уз
помоћ
еко-мапе
професионалци
показују
своју
заинтересованост
за
породицу

у
целини,
успостављајући
пријатељски
однос
са
родитељима
или
старатељима.

Циљ

овог рада је да се путем квантитативне анализе провери степен сагласности
између
четири
професионалца
у
погледу
садржаја
еко-мапа.
Иницијалним

узорком
обухваћено
је
12
професионалаца,
полазника
Специјалистичких
академских

студија ране интервенције, који су израдили еко-мапе на основу гледања 
видео-интервјуа. Случајним избором, издвојене су четири еко-мапе које су подвргнуте

даљим анализама. Два независна процењивача анализирала су све четири
мапе
и
пратила:
1)
у
којој
мери
постоји
сагласност
у
вези
са
централним

кругом

– члановима који чине једну породицу; 2) колико извора формалне и неформалне
подршке
препознаје
сваки
професионалац
за
интервјуисану
породицу;

3)
да
ли
професионалци
препознају
исти
број
слабих,
јаких
и
стресних
веза,
као
и

двосмерних
и
једносмерних?
Добијени
резултати
показују
да
су
у
све
четири
екомапе
идентично
приказани
чланови
породице,
да
се
два
професионалца
слажу
око

тога
да
је
породица
остварила
укупно
23
контакта
са
различитим
пружаоцима
подршке,
док
преостала
два
долазе
до
другачијих
резултата,
као
и
да
нема

подударања у
односу
на
број
веза
различитог
интензитета и
смера., The eco-map represents a tool for assessing the
formal and informal support that individuals
or families receive. In early family-focused
interventions, professionals demonstrate their
interest in the family as a whole, establishing
a friendly relationship with parents or
caregivers through the use of the eco-map. The
aim of this study is to quantitatively analyse
the level of consensus among four professionals
regarding the content of eco-maps. The initial
sample included 12 professionals, participants
in Specialist Academic Studies of Early
Intervention, who created eco-maps based
on watching video interviews. Four eco-maps
were randomly selected for further analysis.
Two independent evaluators analysed all four
maps and observed: 1) the degree of consensus
regarding the central circle – the members 
comprising a family; 2) how many sources of 
formal and informal support each professional
recognized for the interviewed family; 3)
whether the professionals recognised the
same number of weak, strong, and stressful
relationships, as well as bidirectional and
unidirectional ones. The results show that
all four eco-maps identically depicted
family members, with two professionals
agreeing that the family had a total of 23
contacts with different support providers,
while the remaining two arrived at different
results. Additionally, there were no matches
concerning the number of relationships of
different intensities and directions.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation",
journal = "Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова",
title = "Eко-мапа у раним интервенцијама усмереним на породицу – сагласност професионалаца  у вези са њеним садржајем, Eco-map in early family-focused interventions – professional consensus regarding its content",
pages = "39-31",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5401"
}
Đorđević, M., Glumbić, N., Golubović, Š.,& Ilić, S.. (2023). Eко-мапа у раним интервенцијама усмереним на породицу – сагласност професионалаца  у вези са њеним садржајем. in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова
Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation., 31-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5401
Đorđević M, Glumbić N, Golubović Š, Ilić S. Eко-мапа у раним интервенцијама усмереним на породицу – сагласност професионалаца  у вези са њеним садржајем. in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова. 2023;:31-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5401 .
Đorđević, Mirjana, Glumbić, Nenad, Golubović, Špela, Ilić, Snežana, "Eко-мапа у раним интервенцијама усмереним на породицу – сагласност професионалаца  у вези са њеним садржајем" in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова (2023):31-39,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5401 .

Mентална хигијена и физичка активност здраве деце и деце са интелектуалном ометеношћу

Pavlović, Dragan; Pavlović, Aleksandra

(Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation, 2023)

TY  - CONF
AU  - Pavlović, Dragan
AU  - Pavlović, Aleksandra
PY  - 2023
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/5399
AB  - Ментална хигијена је приступ очувању менталног здравља кроз различите
методе са вишеструким циљевима. Једна од најзначајних метода је физичка
активност. Ефекти физичке активности на когницију су позитивни од раног
детињства до сенијума. Показано је да вежбање побољшава расположење и
самопоуздање смањује негативне ефекте стреса, делује против депресије и анксиозности.
На
молекуларном
нивоу
физичка
активност
регулише
рад
хипоталамо-хипофизно-адреналне
осовине,
повећава
стварање
опиоида
и
ендоканабиноида,
док
је
главни
главни
механизам
повећано
лучење
неуротрофичког
фактора

можданог
порекла
(brain
derived
neurotrophic
factor
-
BDNF).
Физичка
активност

подстиче
когницију,
смањује
симптоме
депресије
и
анксиозности
код
деце
и
адолесцената
и
њихово
схоластичко
постигнуће.
Више
студија
је
испитивало
утицај

физичке
активности
код
предшколске
деце
на
когницију
и
емоције.
Резултати
су

углавном
позитивни
и
указују
на
потребу
веће
заступљеност
физичке
активности,
слободне
и
организоване
код
предшколске
деце
са
повољним
ефектима
на

њихов
когнитивни
и
емоционални
развој.
Посебно
су
изучавана
деца
са
интелектуалним
сметњама
у
погледу
ефеката
физичке
активности
на
њихово
ментално
здравље.
Студије
указују
на
значај
примене
метода
физичке
активности
код

деце
са
поремећајем
из
спектра
аутизма
и
егзекутивне
функције
код
развојног

поремећаја
координације.
AB  - Mental hygiene is an approach to maintaining
mental health through various methods with
multiple goals. One of the most important
methods is physical activity. The effects of
physical activity on cognition are positive
from early childhood to old age. Exercise
improves mood and self-confidence, reduces
the negative effects of stress, acts against
depression and anxiety. At the molecular level,
physical activity regulates the hypothalamicpituitary-adrenal

axis, increases the
production of opioids and endocannabinoids,
while the main mechanism is increased
secretion of brain-derived neurotrophic
factor (BDNF). Physical activity improves cognition, reduces symptoms of depression
and anxiety in children and adolescents and
their scholastic achievement. Several studies
have examined the impact of physical activity
in preschool children on cognition and
emotions. The results are mostly positive and
indicate the need for greater representation
of physical activity, free and organized,
among preschool children with favorable 
effects on their cognitive and emotional 
development. In particular, intellectually
disabled children were studied in terms of the
effects of physical activity on their mental
health. Studies indicate the importance
of applying physical activity methods in
children with autistic spectrum disorders
and executive function in developmental
coordination disorder.
PB  - Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation
C3  - Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова
T1  - Mентална хигијена и физичка активност здраве деце и деце са интелектуалном ометеношћу
T1  - Mental hygiene and physical activity of healthy children and children with intellectual disabilities
EP  - 64
SP  - 57
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5399
ER  - 
@conference{
author = "Pavlović, Dragan and Pavlović, Aleksandra",
year = "2023",
abstract = "Ментална хигијена је приступ очувању менталног здравља кроз различите
методе са вишеструким циљевима. Једна од најзначајних метода је физичка
активност. Ефекти физичке активности на когницију су позитивни од раног
детињства до сенијума. Показано је да вежбање побољшава расположење и
самопоуздање смањује негативне ефекте стреса, делује против депресије и анксиозности.
На
молекуларном
нивоу
физичка
активност
регулише
рад
хипоталамо-хипофизно-адреналне
осовине,
повећава
стварање
опиоида
и
ендоканабиноида,
док
је
главни
главни
механизам
повећано
лучење
неуротрофичког
фактора

можданог
порекла
(brain
derived
neurotrophic
factor
-
BDNF).
Физичка
активност

подстиче
когницију,
смањује
симптоме
депресије
и
анксиозности
код
деце
и
адолесцената
и
њихово
схоластичко
постигнуће.
Више
студија
је
испитивало
утицај

физичке
активности
код
предшколске
деце
на
когницију
и
емоције.
Резултати
су

углавном
позитивни
и
указују
на
потребу
веће
заступљеност
физичке
активности,
слободне
и
организоване
код
предшколске
деце
са
повољним
ефектима
на

њихов
когнитивни
и
емоционални
развој.
Посебно
су
изучавана
деца
са
интелектуалним
сметњама
у
погледу
ефеката
физичке
активности
на
њихово
ментално
здравље.
Студије
указују
на
значај
примене
метода
физичке
активности
код

деце
са
поремећајем
из
спектра
аутизма
и
егзекутивне
функције
код
развојног

поремећаја
координације., Mental hygiene is an approach to maintaining
mental health through various methods with
multiple goals. One of the most important
methods is physical activity. The effects of
physical activity on cognition are positive
from early childhood to old age. Exercise
improves mood and self-confidence, reduces
the negative effects of stress, acts against
depression and anxiety. At the molecular level,
physical activity regulates the hypothalamicpituitary-adrenal

axis, increases the
production of opioids and endocannabinoids,
while the main mechanism is increased
secretion of brain-derived neurotrophic
factor (BDNF). Physical activity improves cognition, reduces symptoms of depression
and anxiety in children and adolescents and
their scholastic achievement. Several studies
have examined the impact of physical activity
in preschool children on cognition and
emotions. The results are mostly positive and
indicate the need for greater representation
of physical activity, free and organized,
among preschool children with favorable 
effects on their cognitive and emotional 
development. In particular, intellectually
disabled children were studied in terms of the
effects of physical activity on their mental
health. Studies indicate the importance
of applying physical activity methods in
children with autistic spectrum disorders
and executive function in developmental
coordination disorder.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation",
journal = "Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова",
title = "Mентална хигијена и физичка активност здраве деце и деце са интелектуалном ометеношћу, Mental hygiene and physical activity of healthy children and children with intellectual disabilities",
pages = "64-57",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5399"
}
Pavlović, D.,& Pavlović, A.. (2023). Mентална хигијена и физичка активност здраве деце и деце са интелектуалном ометеношћу. in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова
Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation., 57-64.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5399
Pavlović D, Pavlović A. Mентална хигијена и физичка активност здраве деце и деце са интелектуалном ометеношћу. in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова. 2023;:57-64.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5399 .
Pavlović, Dragan, Pavlović, Aleksandra, "Mентална хигијена и физичка активност здраве деце и деце са интелектуалном ометеношћу" in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова (2023):57-64,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5399 .

Превенција вршњачког насиља на предшколском узрасту

Urošević, Jovana; Žunić Pavlović, Vesna

(Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation, 2023)

TY  - CONF
AU  - Urošević, Jovana
AU  - Žunić Pavlović, Vesna
PY  - 2023
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/5396
AB  - Вршњачко насиље представља широко распрострањен проблем који може почети

већ на предшколском узрасту. Досадашња истраживања овог феномена
углавном су се бавила децом у основним и средњим школама, због чега имамо
мало података о феноменологији и превенцији булинга на млађем узрасту. Овај
рад има за циљ да представи савремена сазнања о специфичним карактеристикама
вршњачког
насиља
на
предшколском
узрасту
и
ефективним
антибулинг
програмима
превенције
и
ране
интервенције
који
се
могу
применити
у
предшколској

установи.

Претраживањем литературе издвојени су новији систематски прегледи
о
вршњачком
насиљу
на
предшколском
узрасту.
Затим
су
сумирани
налази

о
појавним
облицима,
полним
разликама
и
улогама
у
булингу,
као
и
о
програмима

који
се
примењују
у
савременој
пракси.
Вршњачко
насиље
предшколаца
разликује

се

од овог проблема на каснијем узрасту, пре свега у погледу улога које деца
заузимају и њихове стабилности. Иако се предшколски узраст сматра идеалним
за превенцију и рану интервенцију, готово да нема програма намењених за рад
са овом популацијом. Потребно је посветити већу пажњу испитивању обележја
вршњачког насиља на предшколском узрасту и развијању антибулинг програма
на темељу тих резултата.
AB  - Bullying is a widespread problem that can
begin as early as preschool age. Previous
research of this phenomenon has mostly
dealt with children in primary and secondary
schools, which is why we have little data on the
phenomenology and prevention of bullying
at a younger age. The aim of this paper is
to present contemporary knowledge about
the specific characteristics of peer violence
at preschool age and effective anti-bullying
prevention and early intervention programs
that can be applied in kindergarten. By
searching the literature, recent systematic
reviews on peer violence at preschool age
were singled out. Then the findings about the
forms, gender differences and roles in bullying,
as well as the programs that are applied in
contemporary practice, are summarized.
Bullying among preschoolers differs from this
problem at a later age, primarily in terms of
the roles children occupy and their stability. 
Although the preschool age is considered 
ideal for prevention and early intervention,
there are almost no programs designed to
work with this population. It is necessary
to pay more attention to examining the
characteristics of bullying at preschool age
and developing anti-bullying programs based
on those results.
PB  - Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation
C3  - Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова
T1  - Превенција вршњачког насиља на  предшколском узрасту
T1  - Prevention of peer violence at preschool age
EP  - 86
SP  - 81
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5396
ER  - 
@conference{
author = "Urošević, Jovana and Žunić Pavlović, Vesna",
year = "2023",
abstract = "Вршњачко насиље представља широко распрострањен проблем који може почети

већ на предшколском узрасту. Досадашња истраживања овог феномена
углавном су се бавила децом у основним и средњим школама, због чега имамо
мало података о феноменологији и превенцији булинга на млађем узрасту. Овај
рад има за циљ да представи савремена сазнања о специфичним карактеристикама
вршњачког
насиља
на
предшколском
узрасту
и
ефективним
антибулинг
програмима
превенције
и
ране
интервенције
који
се
могу
применити
у
предшколској

установи.

Претраживањем литературе издвојени су новији систематски прегледи
о
вршњачком
насиљу
на
предшколском
узрасту.
Затим
су
сумирани
налази

о
појавним
облицима,
полним
разликама
и
улогама
у
булингу,
као
и
о
програмима

који
се
примењују
у
савременој
пракси.
Вршњачко
насиље
предшколаца
разликује

се

од овог проблема на каснијем узрасту, пре свега у погледу улога које деца
заузимају и њихове стабилности. Иако се предшколски узраст сматра идеалним
за превенцију и рану интервенцију, готово да нема програма намењених за рад
са овом популацијом. Потребно је посветити већу пажњу испитивању обележја
вршњачког насиља на предшколском узрасту и развијању антибулинг програма
на темељу тих резултата., Bullying is a widespread problem that can
begin as early as preschool age. Previous
research of this phenomenon has mostly
dealt with children in primary and secondary
schools, which is why we have little data on the
phenomenology and prevention of bullying
at a younger age. The aim of this paper is
to present contemporary knowledge about
the specific characteristics of peer violence
at preschool age and effective anti-bullying
prevention and early intervention programs
that can be applied in kindergarten. By
searching the literature, recent systematic
reviews on peer violence at preschool age
were singled out. Then the findings about the
forms, gender differences and roles in bullying,
as well as the programs that are applied in
contemporary practice, are summarized.
Bullying among preschoolers differs from this
problem at a later age, primarily in terms of
the roles children occupy and their stability. 
Although the preschool age is considered 
ideal for prevention and early intervention,
there are almost no programs designed to
work with this population. It is necessary
to pay more attention to examining the
characteristics of bullying at preschool age
and developing anti-bullying programs based
on those results.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation",
journal = "Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова",
title = "Превенција вршњачког насиља на  предшколском узрасту, Prevention of peer violence at preschool age",
pages = "86-81",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5396"
}
Urošević, J.,& Žunić Pavlović, V.. (2023). Превенција вршњачког насиља на  предшколском узрасту. in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова
Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation., 81-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5396
Urošević J, Žunić Pavlović V. Превенција вршњачког насиља на  предшколском узрасту. in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова. 2023;:81-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5396 .
Urošević, Jovana, Žunić Pavlović, Vesna, "Превенција вршњачког насиља на  предшколском узрасту" in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова (2023):81-86,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5396 .

Рана интервенција за децу са искуством трауме: приказ модела заснованог на афективној везаности, саморегулацији и компетенцијама

Strižak, Nevena

(Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation, 2023)

TY  - CONF
AU  - Strižak, Nevena
PY  - 2023
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/5402
AB  - Када однос детета и оних који о њему брину карактерише несигурност, непредвидивост

и страх, а према детету се његови најближи одрасли опходе на
застрашујуће и преплављујуће начине, то утиче на базични доживљај поверења
детета у људе и у свет који га окружује. Дугорочне последице остају на плану
дечјег развоја, менталног и физичког здравља, академског постигнућа и квалитета
живота
и
односа
у
одраслом
добу.
Због
последица
које
траума
оставља
на

развој
и
здравље,
које
могу
бити
видљиве
већ
у
раном
детињству,
деца
са
искуством
трауме
често
су
популација
која
користи
услуге
раних
интервенција.
Но,

постоје
оправдане
бриге
да
комплексност
њиховог
искуства
није
довољно
уважена
уобичајеним
репертоаром
поступака
и
да
због
тога
не
могу
остварити
потпуну
добит
од
учешћа
у
програмима
ране
интервенције. 
Ране
интервенције
усмерене
на
трауму
наглашавају
систем
афективног
везивања
као
базу
на
којој
се
гради

клиничка
интервенција
и
критичну
тачку
за
опоравак.
АСК
модел
интервенције

заснован
на
афективној
везаности,
саморегулацији
и
компетенцијама
(ARC
-
The

Attachment,
Self-Regulation,
and
Competency
Framework)
један
је
од
оквира
рада
који

се
тренутно
развија
за
потребе
подршке
деци
са
искуством
трауме.
У
овом
раду

биће

дат преглед основних сазнања о траумама код деце раног узраста, као и
АСК модела као једног од могућих приступа са децом која имају искуство траума.
AB  - When the relationship between the child and
those who care for him is characterized by
insecurity, unpredictability and fear, and the
closest adults treat the child in frightening
and overwhelming ways, it affects the child’s
basic experience of trust in people and the
world around him. Long-term consequences
remain in terms of child development, mental
and physical health, academic achievement,
and quality of life and relationships in
adulthood. Due to the developmental and
health consequences of trauma, which can
be seen in early childhood, children who have
experienced trauma are often a population
that uses early intervention services.
However, there are legitimate concerns
that the complexity of their experience is
not sufficiently recognized by the usual
repertoire of procedures and that, as a result,
they cannot fully benefit from participation 
in early intervention programs. Early 
trauma-focused interventions emphasize
the attachment system as the foundation
upon which to build clinical intervention
and a critical point for recovery. The ARC
intervention model, based on Attachment,
Self-regulation and Competence is one of the
currently developed frameworks,  aiming to
provide a comprehensive intervention for
supporting children with trauma experiences.
This paper will provide an overview of basic
knowledge about trauma in early-age
children, as well as the ARC model as one of
the possible approaches with children who
have experienced trauma.
PB  - Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation
C3  - Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова
T1  - Рана интервенција за децу са искуством трауме: приказ модела заснованог на афективној  везаности, саморегулацији и компетенцијама
T1  - Early intervention for children exposed to trauma: arc intervention model
EP  - 29
SP  - 21
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5402
ER  - 
@conference{
author = "Strižak, Nevena",
year = "2023",
abstract = "Када однос детета и оних који о њему брину карактерише несигурност, непредвидивост

и страх, а према детету се његови најближи одрасли опходе на
застрашујуће и преплављујуће начине, то утиче на базични доживљај поверења
детета у људе и у свет који га окружује. Дугорочне последице остају на плану
дечјег развоја, менталног и физичког здравља, академског постигнућа и квалитета
живота
и
односа
у
одраслом
добу.
Због
последица
које
траума
оставља
на

развој
и
здравље,
које
могу
бити
видљиве
већ
у
раном
детињству,
деца
са
искуством
трауме
често
су
популација
која
користи
услуге
раних
интервенција.
Но,

постоје
оправдане
бриге
да
комплексност
њиховог
искуства
није
довољно
уважена
уобичајеним
репертоаром
поступака
и
да
због
тога
не
могу
остварити
потпуну
добит
од
учешћа
у
програмима
ране
интервенције. 
Ране
интервенције
усмерене
на
трауму
наглашавају
систем
афективног
везивања
као
базу
на
којој
се
гради

клиничка
интервенција
и
критичну
тачку
за
опоравак.
АСК
модел
интервенције

заснован
на
афективној
везаности,
саморегулацији
и
компетенцијама
(ARC
-
The

Attachment,
Self-Regulation,
and
Competency
Framework)
један
је
од
оквира
рада
који

се
тренутно
развија
за
потребе
подршке
деци
са
искуством
трауме.
У
овом
раду

биће

дат преглед основних сазнања о траумама код деце раног узраста, као и
АСК модела као једног од могућих приступа са децом која имају искуство траума., When the relationship between the child and
those who care for him is characterized by
insecurity, unpredictability and fear, and the
closest adults treat the child in frightening
and overwhelming ways, it affects the child’s
basic experience of trust in people and the
world around him. Long-term consequences
remain in terms of child development, mental
and physical health, academic achievement,
and quality of life and relationships in
adulthood. Due to the developmental and
health consequences of trauma, which can
be seen in early childhood, children who have
experienced trauma are often a population
that uses early intervention services.
However, there are legitimate concerns
that the complexity of their experience is
not sufficiently recognized by the usual
repertoire of procedures and that, as a result,
they cannot fully benefit from participation 
in early intervention programs. Early 
trauma-focused interventions emphasize
the attachment system as the foundation
upon which to build clinical intervention
and a critical point for recovery. The ARC
intervention model, based on Attachment,
Self-regulation and Competence is one of the
currently developed frameworks,  aiming to
provide a comprehensive intervention for
supporting children with trauma experiences.
This paper will provide an overview of basic
knowledge about trauma in early-age
children, as well as the ARC model as one of
the possible approaches with children who
have experienced trauma.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation",
journal = "Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова",
title = "Рана интервенција за децу са искуством трауме: приказ модела заснованог на афективној  везаности, саморегулацији и компетенцијама, Early intervention for children exposed to trauma: arc intervention model",
pages = "29-21",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5402"
}
Strižak, N.. (2023). Рана интервенција за децу са искуством трауме: приказ модела заснованог на афективној  везаности, саморегулацији и компетенцијама. in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова
Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation., 21-29.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5402
Strižak N. Рана интервенција за децу са искуством трауме: приказ модела заснованог на афективној  везаности, саморегулацији и компетенцијама. in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова. 2023;:21-29.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5402 .
Strižak, Nevena, "Рана интервенција за децу са искуством трауме: приказ модела заснованог на афективној  везаности, саморегулацији и компетенцијама" in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова (2023):21-29,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5402 .

Значај ефективне комуникације између васпитача, родитеља и деце

Vasiljević Prodanović, Danica; Markov, Zagorka; Kovačević, Milica; Raspopović, Antonija; Stevković, Ljiljana

(Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation, 2023)

TY  - CONF
AU  - Vasiljević Prodanović, Danica
AU  - Markov, Zagorka
AU  - Kovačević, Milica
AU  - Raspopović, Antonija
AU  - Stevković, Ljiljana
PY  - 2023
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/5398
AB  - Остваривање вишедимензионалне сарадње и партнерског односа између породице
и
предшколске
установе
директно
се
рефлектује
на
добробит
детета.
Циљ

овог
рада
је
да
укаже
у
којој
мери
се
ефективна
комуникација
између
родитеља
и

васпитача
позитивно
рефлектује
на
добробит
детета.
Заправо,
дискурс
који
деле

васпитачи
и
родитељи
преноси
се
и
на
дете,
чиме
се
добија
квалитативно
нови

однос
у
којем
су
сви
актери
равноправни
чланови.
Квалитетна
сарадња
у
великој

мери
зависи
и
од
комуникативних
способности
васпитача.
Интегративни
приступ
у
учењу
предшколске
деце
се
примењује
у
Србији
већ
деценијама,
а
званично

од
2018.
године.
Овај
приступ
захтева
грађење
партнерства
између
породица
и

предшколске
установе
и
ефективну
комуникацију
међу
свим
актерима
васпитно-образовног
рада.
У
овом
раду
фокус
је
на
компатибилности
комуникације
на

релацији:
родитељи/породица
–
дете
–
васпитач.
Ово
ће
допринети
да
дете
уз

подршку
васпитача
и
родитеља
истражује,
испробава
користећи
искуства
која

је
претходно
стекло.
Кроз
ефективну
комуникацију
и
размену
информација
васпитач
у
васпитно-образовној
групи
развија
индивидуализован
приступ
и
стил

подучавања
прилагођава
детету.
Васпитач
о
свему
обавештва
родитеље,
који

су
комплементарна
страна
у
комуникацији,
и
који
активности
детета
код
куће

усмеравају

ка томе да изражава своја интересовања и потребе и развија критичко
мишљење.
Ово
се
остварује
интегративним
приступом
учењу.
Ефективна

комуникација

између родитеља и васпитача омогућава праћење учења и
напредовања детета и мењања стратегија кад год се за то укаже потреба.
AB  - Achieving multidimensional cooperation
and partnership between the family and the
preschool institution is reflected in the wellbeing
of
the
child.
The
aim
of
this
paper
is
to

show
to
what
extent
effective
communication

between

parents and educators reflects
on the well-being of the child. In fact, the 
discourse between educators and parents is also transferred to the child, which results in a
new relationship in which all involved parties
are equal. Quality cooperation depends to a
great extent on the communicative abilities
of the teacher. The integrative approach
to the learning of preschool children
has been applied in Serbia for decades,
and officially since 2018. This approach
requires building of a partnership between 
families and preschool institutions and 
effective communication among all actors
of educational work. In this paper, the focus
is on the compatibility of communication
in the relationship: parents/family - child -
educator. Support of educators and parents
will contribute the child to explore, try out and
use the experiences he has gained. Through
effective communication and exchange of
information, the teacher in the educational
group develops individualised approache
and adapts the teaching style to the child.
The teacher informs about everything the
parents, who are a complementary party in
communication and who direct the child’s
activities at home to express his interests and
needs and develop critical thinking. This is
achieved through an integrative approach to
learning. Effective communication between
parents and educators enables monitoring
of the child’s learning and progress, and
changing strategies whenever the need
arises.
PB  - Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation
C3  - Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова
T1  - Значај ефективне комуникације између васпитача, родитеља и деце
T1  - Тhe importance of effective communication between  teachers, parents and children
EP  - 71
SP  - 65
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5398
ER  - 
@conference{
author = "Vasiljević Prodanović, Danica and Markov, Zagorka and Kovačević, Milica and Raspopović, Antonija and Stevković, Ljiljana",
year = "2023",
abstract = "Остваривање вишедимензионалне сарадње и партнерског односа између породице
и
предшколске
установе
директно
се
рефлектује
на
добробит
детета.
Циљ

овог
рада
је
да
укаже
у
којој
мери
се
ефективна
комуникација
између
родитеља
и

васпитача
позитивно
рефлектује
на
добробит
детета.
Заправо,
дискурс
који
деле

васпитачи
и
родитељи
преноси
се
и
на
дете,
чиме
се
добија
квалитативно
нови

однос
у
којем
су
сви
актери
равноправни
чланови.
Квалитетна
сарадња
у
великој

мери
зависи
и
од
комуникативних
способности
васпитача.
Интегративни
приступ
у
учењу
предшколске
деце
се
примењује
у
Србији
већ
деценијама,
а
званично

од
2018.
године.
Овај
приступ
захтева
грађење
партнерства
између
породица
и

предшколске
установе
и
ефективну
комуникацију
међу
свим
актерима
васпитно-образовног
рада.
У
овом
раду
фокус
је
на
компатибилности
комуникације
на

релацији:
родитељи/породица
–
дете
–
васпитач.
Ово
ће
допринети
да
дете
уз

подршку
васпитача
и
родитеља
истражује,
испробава
користећи
искуства
која

је
претходно
стекло.
Кроз
ефективну
комуникацију
и
размену
информација
васпитач
у
васпитно-образовној
групи
развија
индивидуализован
приступ
и
стил

подучавања
прилагођава
детету.
Васпитач
о
свему
обавештва
родитеље,
који

су
комплементарна
страна
у
комуникацији,
и
који
активности
детета
код
куће

усмеравају

ка томе да изражава своја интересовања и потребе и развија критичко
мишљење.
Ово
се
остварује
интегративним
приступом
учењу.
Ефективна

комуникација

између родитеља и васпитача омогућава праћење учења и
напредовања детета и мењања стратегија кад год се за то укаже потреба., Achieving multidimensional cooperation
and partnership between the family and the
preschool institution is reflected in the wellbeing
of
the
child.
The
aim
of
this
paper
is
to

show
to
what
extent
effective
communication

between

parents and educators reflects
on the well-being of the child. In fact, the 
discourse between educators and parents is also transferred to the child, which results in a
new relationship in which all involved parties
are equal. Quality cooperation depends to a
great extent on the communicative abilities
of the teacher. The integrative approach
to the learning of preschool children
has been applied in Serbia for decades,
and officially since 2018. This approach
requires building of a partnership between 
families and preschool institutions and 
effective communication among all actors
of educational work. In this paper, the focus
is on the compatibility of communication
in the relationship: parents/family - child -
educator. Support of educators and parents
will contribute the child to explore, try out and
use the experiences he has gained. Through
effective communication and exchange of
information, the teacher in the educational
group develops individualised approache
and adapts the teaching style to the child.
The teacher informs about everything the
parents, who are a complementary party in
communication and who direct the child’s
activities at home to express his interests and
needs and develop critical thinking. This is
achieved through an integrative approach to
learning. Effective communication between
parents and educators enables monitoring
of the child’s learning and progress, and
changing strategies whenever the need
arises.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation",
journal = "Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова",
title = "Значај ефективне комуникације између васпитача, родитеља и деце, Тhe importance of effective communication between  teachers, parents and children",
pages = "71-65",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5398"
}
Vasiljević Prodanović, D., Markov, Z., Kovačević, M., Raspopović, A.,& Stevković, L.. (2023). Значај ефективне комуникације између васпитача, родитеља и деце. in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова
Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation., 65-71.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5398
Vasiljević Prodanović D, Markov Z, Kovačević M, Raspopović A, Stevković L. Значај ефективне комуникације између васпитача, родитеља и деце. in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова. 2023;:65-71.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5398 .
Vasiljević Prodanović, Danica, Markov, Zagorka, Kovačević, Milica, Raspopović, Antonija, Stevković, Ljiljana, "Значај ефективне комуникације између васпитача, родитеља и деце" in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова (2023):65-71,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5398 .

Поремећај пажње са хиперкинетским поремећајем ― приказ три програма интервенције

Dučić, Bojan; Kaljača, Svetlana

(Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation, 2023)

TY  - CONF
AU  - Dučić, Bojan
AU  - Kaljača, Svetlana
PY  - 2023
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/5400
AB  - Испољавање симптома хиперкинетског поремећаја са поремећајем пажње
(ADHD) код деце предшколског узраста доводи до повећаног ризика од ограниченог

усвајања социјалних вештина и појаве интернализованог и екстернализованог

проблематичног понашања. Упркос генетској предиспозицији, услед
које се поједина деца већ на овом узрасту издвајају због импулсивних реакција,
дефицита у области пажње и хиперактивног понашања, одговарајући средински

утицаји, односно позитивни васпитни стил родитеља, може да доведе
до значајног ублажавања описаних тешкоћа. Рана интервенција подразумева
сагледавање
потреба
породице
и
учешће
родитеља
у
активностима
којима

се

унапређује развој детета. Циљ овог рада је приказ ефеката три програма
обучавања родитеља (Програма позитивног родитељства, Терпије засноване
на интеракцији родитељ-дете и Програма родитељства Нова шума), чији су
жељени исходи снижавање учесталости и интензитета испољавања симптома
ADHD детета и унапређење његовог свакодневног функционисања, као и чланова
његове примарне породице у различитим социјалним контекстима. Прегледом
литературе обухваћено је 10 истраживачких радова, објављених у периоду од
2002. до 2021. године. Општи закључак анализираних студија је да интервенциони
програми
засновани
на
обуци
родитеља
представљају
корисну
алтернативу

медикаментозном

облику третмана симптома ADHD. Због неусаглашености
резултата различитих начина евалуације њихових ефеката потребно је вршити
даља истраживања у циљу прецизнијег идентификовања механизама деловања
ових програма.
AB  - The manifestation of symptoms of Attention
Deficit/Hyperactivity Disorder (ADHD) in
preschool children leads to an increased
risk of limitations in the acquisition of social
skills and the appearance of internalized and
externalized problematic behavior. Timely
recognition of ADHD symptoms enables
early treatment and a better prognosis.
Early intervention involves considering 
the needs of the family and the active participation of parents in activities that
improve the child’s development. The aim of
this paper is to present the effects of three
parent-mediated intervention programmes
(Positive Parenting Programme, ParentChild

Interaction Therapy and The New
Forest Parenting Programme), whose desired
outcomes are to reduce the frequency and
intensity of the ADHD child’s symptoms 
and improve his and his primary family 
members’ daily functioning in different social
contexts. The literature review includes 10
research papers, published in the period
from 2002 to 2021. The general conclusion
of the analyzed studies is that intervention
programs based on parent training represent
a useful alternative to the medication-based
treatment of ADHD symptoms. Due to the
inconsistency of the results of different ways
of evaluating their effects, it is necessary to
carry out further researches in order to more
precisely identify the mechanisms of effect of
these programmes.
PB  - Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation
C3  - Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова
T1  - Поремећај пажње са хиперкинетским поремећајем ― приказ три програма интервенције
T1  - Attention deficit/hyperactivity  disorder − presentation of three intervention programmes
EP  - 55
SP  - 49
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5400
ER  - 
@conference{
author = "Dučić, Bojan and Kaljača, Svetlana",
year = "2023",
abstract = "Испољавање симптома хиперкинетског поремећаја са поремећајем пажње
(ADHD) код деце предшколског узраста доводи до повећаног ризика од ограниченог

усвајања социјалних вештина и појаве интернализованог и екстернализованог

проблематичног понашања. Упркос генетској предиспозицији, услед
које се поједина деца већ на овом узрасту издвајају због импулсивних реакција,
дефицита у области пажње и хиперактивног понашања, одговарајући средински

утицаји, односно позитивни васпитни стил родитеља, може да доведе
до значајног ублажавања описаних тешкоћа. Рана интервенција подразумева
сагледавање
потреба
породице
и
учешће
родитеља
у
активностима
којима

се

унапређује развој детета. Циљ овог рада је приказ ефеката три програма
обучавања родитеља (Програма позитивног родитељства, Терпије засноване
на интеракцији родитељ-дете и Програма родитељства Нова шума), чији су
жељени исходи снижавање учесталости и интензитета испољавања симптома
ADHD детета и унапређење његовог свакодневног функционисања, као и чланова
његове примарне породице у различитим социјалним контекстима. Прегледом
литературе обухваћено је 10 истраживачких радова, објављених у периоду од
2002. до 2021. године. Општи закључак анализираних студија је да интервенциони
програми
засновани
на
обуци
родитеља
представљају
корисну
алтернативу

медикаментозном

облику третмана симптома ADHD. Због неусаглашености
резултата различитих начина евалуације њихових ефеката потребно је вршити
даља истраживања у циљу прецизнијег идентификовања механизама деловања
ових програма., The manifestation of symptoms of Attention
Deficit/Hyperactivity Disorder (ADHD) in
preschool children leads to an increased
risk of limitations in the acquisition of social
skills and the appearance of internalized and
externalized problematic behavior. Timely
recognition of ADHD symptoms enables
early treatment and a better prognosis.
Early intervention involves considering 
the needs of the family and the active participation of parents in activities that
improve the child’s development. The aim of
this paper is to present the effects of three
parent-mediated intervention programmes
(Positive Parenting Programme, ParentChild

Interaction Therapy and The New
Forest Parenting Programme), whose desired
outcomes are to reduce the frequency and
intensity of the ADHD child’s symptoms 
and improve his and his primary family 
members’ daily functioning in different social
contexts. The literature review includes 10
research papers, published in the period
from 2002 to 2021. The general conclusion
of the analyzed studies is that intervention
programs based on parent training represent
a useful alternative to the medication-based
treatment of ADHD symptoms. Due to the
inconsistency of the results of different ways
of evaluating their effects, it is necessary to
carry out further researches in order to more
precisely identify the mechanisms of effect of
these programmes.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation",
journal = "Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова",
title = "Поремећај пажње са хиперкинетским поремећајем ― приказ три програма интервенције, Attention deficit/hyperactivity  disorder − presentation of three intervention programmes",
pages = "55-49",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5400"
}
Dučić, B.,& Kaljača, S.. (2023). Поремећај пажње са хиперкинетским поремећајем ― приказ три програма интервенције. in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова
Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation., 49-55.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5400
Dučić B, Kaljača S. Поремећај пажње са хиперкинетским поремећајем ― приказ три програма интервенције. in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова. 2023;:49-55.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5400 .
Dučić, Bojan, Kaljača, Svetlana, "Поремећај пажње са хиперкинетским поремећајем ― приказ три програма интервенције" in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова (2023):49-55,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5400 .