Razumevanje mehanizma internalizovane opresije iz ugla socijalno-relacionog modela ometenosti Kerol Tomas

Abstract

Na nesvesnim nivoima, u svima nama više ili manje je aktivan mehanizam pounutrenja predrasuda o grupi kojoj pripadamo, kao da su one istine o nama samima. U slučaju negativno obojenih predrasuda o manjinskim grupama, koje su uglavnom udružene sa diskriminacijom, ovaj proces naziva se internalizovana opresija. Cilj ovog rada je prikaz teorijskih razmatranja internalizovane opresije iz ugla socijalno-relacionog modela ometenosti Kerol Tomas. U radu su kao opšte metode korišćene analiza i sinteza empirijskih i teorijskih nalaza pomoću pretraživanja radova kroz različite naučne baze. Mitovi o tome kakve su osobe sa ometenošću, koji se perpetuiraju kroz izostanak pozitivnih modela u filmovima, medijima, kulturnoj i sportskoj sferi, kao i kroz nasilan jezik, podsmešljive poštapalice, poslovice, izreke i viceve, dodatno potvrđuju da je mnogo razloga da se osoba sa ometenošću oseti, i kontinuirano oseća, bespomoćno i obespravljeno i da će vremenom poverovati u poruke koje dobija od okruženja. Psihoanaliza, u domenu teorije objektnih odnosa, internalizovanu opresiju opisuje kroz mehanizam projekcije sa neometenih na one sa ometenošću, koji su konstituisani kao Drugi, na taj način sugerišući da je ona neizbežno iskustvo za sve osobe sa ometenošću. Tomasova donekle preispituje ovo stanovište, ističući da osobe sa ometenošću nisu homogena grupa, te da sklonost internalizaciji opresije može varirati u odnosu na to da li je ometenost stečena ili prisutna od rođenja, odlike ličnosti, kontekst. Antropološka literatura sugeriše i značajne razlike u odnosu na kulturu, jer postoje zajednice koje ne isključuju osobe sa ometenošću. Uprkos tome što je veoma široko rasprostranjen i ugrožavajući, fenomen internalizovane opresije ostao je relativno zanemaren u studijama ometenosti. Posledice internalizovane opresije prepoznatljive su u poteškoćama da se izgradi i održi samopoštovanje i nivo aspiracije koji odgovara ličnim snagama i potencijalima. Shodno tome, za kvalitetan i celovit rad defektologa značajno ih je prepoznati i razumeti njihove efekte na razvoj i dobrobit korisnika.