Mali kućni ljubimci u školskoj sredini

Abstract

Intervencije potpomognute životinjama predstavljaju vid komplementarnog tretmana koji obuhvata dva ključna modaliteta – aktivnosti i terapije. Za razliku od terapije koja je formalna, ciljano usmerena intervencija sa treniranom životinjom koja je integralni deo procesa tretmana, aktivnosti potpomognute životinjama su bazično neformalni metod koji spontano koristi različite životinje u podsticanju socijalnih, obrazovnih, motivacionih, terapijskih i/ili rekreativnih aktivnosti kako bi se unapredio kvalitet života dece sa smetnjama u razvoju. Aktivnosti potpomognute životinjama uključuju širok izbor životinja i mogu se primenjivati u različitim okruženjima. Inostrana istraživanja prevalentno govore o pozitivnim efektima intervencija potpomognutim psima, ali poslednjih godina postaju popularne i aktivnosti koje uključuju male kućne ljubimce u školsku sredinu, jer se vrlo lako prilagođavaju ambijentu. Stoga je cilj rada da na osnovu relevantne literature prikaže potencijal uključivanja malih kućnih ljubimaca u školski ambijent, kao inovativnu mogućnost stimulativnog okruženja u edukaciji dece sa smetnjama u razvoju. Različite vrste ptica (papagaji, kanarinci, zebe) mogu se primarno koristiti za auditivnu stimulaciju, akvarijumske ribice za vizuelnu stimulaciju, dok mačke pružaju taktilnu stimulaciju i mogu pomoći u unapređivanju grube i fine motorike kroz četkanje, maženje, hranjenje ili igru sa igračkama. Svakodnevna briga, poput hranjenje i održavanje higijene prostora u kome borave hrčak, kornjača, morsko prase ili patuljasti zec, kao i ostale sitne životinje u školskom okruženju, doprinosi sticanju odgovornosti i navika u izvršavanju dnevnih obaveza učenika i formiranju odnosa koji podstiče privrženost, poverenje i viši nivo samopoštovanja. Sem toga, mali kućni ljubimci u školskoj sredini mogu doneti osećaj spokojstva, umanjiti stres i anksioznost, podsticati društvenu interakciju i saosećanje za druga bića, uticati na osećaj svesnosti okruženja itd.