Evaluacija efekata logopedskog tretmana kod dece sa govorno-jezičkim poremećajima

Abstract

Говорно-језички поремећаји код деце настају када усвајање говора делимично или потпуно заостаје; могу се јавити у било којој фази говорно-језичког развоја, манифестују се као неправилност у изговарању и могу да захвате све модалитете говора и гласа: структуру језика, артикулацију, али и читање и писање. Говорно-језички поремећаји могу да настану под утицајем средине и/или патолошких промена у говорном систему (Владисављевић, 1987). Циљеви овог истраживања су утврђивање ефеката логопедског третмана код деце са говорно- -језичким поремећајима и утврђивање разлика успешности третмана код различитих говорно- -језичких поремећаја. Узорак је чинило петнаесторо деце (15) подељених у две групе: седам испитаника са артикулационим поремећајима (Ф80.0), и осам испитаника са специфичним језичким поремећајем-развојном дисфазијом (Ф80.1, Ф80.2). У истраживању су коришћени следећи тестови: Тест за испитивање говорне развијености, Глобални артикулациони тест, Тест за испитивање разликовања фонема и Граматика малишана. Резултати истраживања показују боља постигигнућа деце из обе групе након ретестирања, тј. тромесечног логопедског третмана него пре логопедског третмана.

Speech-language disorders in children occur when the acquisition of speech is partially or completely delayed; they can occur at any stage of speech-language development, manifest as an irregularity in pronunciation and can affect all modalities of speech and voice, language structure, articulation, but also reading and writing. Speech and language disorders can arise under the influence of the environment and/or pathological changes in the speech system (Vladisavljevic, 1987). The goals of this research are: to determine the effect of speech therapy treatment in children with speech-language disorders and to determine differences in the success of treatment in different speech-language disorders. The sample consisted of fifteen children (15) divided into three groups: seven subjects with articulation disorders (F80.0), and eight subjects with specific language impairment, developmental dysphasia (F80.1, F80.2). The following tests were used in the research: Test for examining speech development, Global Articulation Test, Test for examining phoneme distinction and Grammar of Children. The research results show better achievements of children from both groups after the retest, ie. three- month speech therapy treatment than before speech therapy treatment.