Ставови јавности према осуђенима у Србији за време ванредног стања

Abstract

Испитивање ставова јавности према осуђенима је тема која је битна и са теоријског и са апликативног становишта. Са теоријског аспекта, ствара могућност за потврду одређених теорија и отвара простор за стварање нових. Са практичног аспекта, утврђивање у ком се смеру крећу ставови, и који су њихови предиктори, омогућава постављање адекватних програма третмана и законских одредби у вези са поступањем према осуђенима (за време и после извршавања казне затвора). Знање о томе какви су ставови јавности према осуђенима у Србији, отвара нам могућност разумевања доминантних настојања у нашој судској казненој политици. Циљеви истраживања су утврђивање разлика у ставовима грађана Републике Србије према осуђенима у односу на родну припадност, старост, образовни ниво, познавање осуђеног/бившег осуђеног, искуство виктимизације, искуство виктимизације блиске особе, брачни статус, родитељство, радни статус за време ванредног стања и ситуациону структуру дељења животног простора испитаника. Истраживање је реализовано током јуна 2020. године. Један део података прикупљен је путем онлајн анкете, док је други део података прикупљен путем исте анкете у папирном/штампаном облику. У истраживању је коришћена скала која је конструисана за потребе овог истраживања. На нивоу Скале регистрована је прихватљива поузданост (α=0,78). Узорак истраживања је пригодан и формиран на добровољној основи. Узорак је чинило 433 пунолетних испитаника, различите старости, од 18 до 70 година. Резултати истраживања указују да су се ставови јавности према осуђенима у Србији за време ванредног стања кретали у рехабилитативном смеру. Постоје разлике у ставовима грађана према осуђенима у односу на родну припадност, образовни ниво и родитељство. Показало се да су жене, они са завршеном вишом или високом школом и испитаници са децом, пунитивнији у односу на остале испитанике.

Examining the attitudes of the public towards inmates is a topic that is important for both the theoretical and the applied viewpoint. From the theoretical aspect, it creates an opportunity to confirm certain theories and opens space for the construction of new ones. From a practical aspect, determining in which direction the attitudes are moving, and what are their predictors, enabling the establishment of adequate treatment programs and legal provisions related to the treatment of convicts (during and after the execution of prison sentences). Knowledge of the public's attitudes towards inmates in Serbia opens up the possibility of understanding the dominant orientations in our judicial penal policy. The aims of the research are: to determine the differences in the attitudes of the citizens towards the inmates in relation to their gender, age, level of education, knowledge of the inmate/former inmate, experience of victimization, experience of victimization of a close person, marital status, parenthood, work status during a state of emergency and situational structure of the lifestyle of the respondents. The research was realized during June 2020. One part of the data was collected through an online survey, while the other part of the data was collected through the same survey in paper/printed form. A scale constructed for the purposes of this research was used in the research. Acceptable reliability (α = 0.78) was registered at the Scale level. The research sample is appropriate and formed on a voluntary basis. The sample consisted of 433 adult respondents, of different age categories, from 18 to 70 years. Research results: Public attitudes towards inmates in Serbia during the state of emergency were moving in the direction of rehabilitation. There are differences in the attitudes of citizens towards inmates in relation to gender, level of education and parenthood. It turned out that women, those with 6th degree of vocational education and respondents with children were more punitive than other respondents.