Motoričko funkcionisanje i razvojni poremećaj koordinacije u ranoj adolescenciji

Abstract

Како су моторичке функције виталне у остваривању искуства, остваривању комуникације и контакта у ужој и широј социјалној средини, али и остваривању раста личности појединца, њихово значајно смањење, односно присутни дефицити у области моторичког функционисања могу утицати на све сфере, и тиме створити секундарне последице у виду: поремећаја понашања, осујећивања појединца у различитим областима функционисања (социјалној средини, школским постигнућима и квалитету живота), као и свеукупним моторичким захтевима које он не може да испуни. Основни циљ овог истраживања је био да процени моторичко функционисање у периоду ране адолесценције (у размаку од четири године), и упореди квалитет његовог испољавања. Такође, циљ је био да утврди постоји ли међу присутним ученицима елементи којим би се могао идентификовати развојни поремећај координације. Узорком истраживања обухваћено је 75 ученика, VIII разреда, оба пола, узраста од 14,3 до 15,11 година. Примењен је Протокол за процену моторичког функционисања. Резултати истраживања су показали да поремећај у моторичком функционисању у области неуроматурације показује 1,3% ученика као и у домену праксије и извођења покрета, па тако и опште моторичке спретности. Општа моторичка спретност представљала је индикатор за процену дискоординације, те смо у узорку пронашли да један ученик (1,3%) може бити идентификован са развојним поремећајем координације, док код девет ученика (21,3%) има елемената истог.

As the motor functions are vital in achieving the experience, the realization of communication and contact within the wider social environment, and also for the realization of the growth of the individual, their significant reduction or deficits can affect all the spheres, and thus create the secondary effects in the form of: a behavioral disorder, the circumvention of an individual in a variety of areas of functioning (the social environment, academic achievement and the quality of life), as well as the overall requirements of the motor that he cannot fulfill. The main aim of this study was to assess motor functioning in early adolescence (within four years), and compare the quality of its manifestation. Also, the goal was to determine whether there is present, among the students, elements that could identify developmental coordination disorder. The sample comprised 75 students, eighth grade, of both sexes, aged from 14.3 to 15.11 years. The protocol for the evaluation of motor functioning was applied. The results showed that the neuromaturational disorder in motor functioning shows 1.3% of students, as well as in the field of praxis and execution of movement, including the general motor skills. General motor skill was the indicator for the assessment of discoordination, and we have found that in the sample one pupil (1.3%) could be identified with the developmental coordination disorder, while the nine students (21.3%) has the same elements.