Funkionalna očuvanost i kvalitet života kod osoba obolelih od multiple skleroze

Abstract

Увод: Мултипла склерозa представља хронично инфламаторно обољење централног нервног система. Етиологија обољења није позната, али се сматра да велику улогу у настанку болести имају фактор наслеђа и факори средине који су многобројни. Болест најчешће обухвата популацију од 20-40 година старости. Клиничка слика зависи од места жаришта у централном нервном систему, па је самим тим и ток болести различит. Функционисање оболелих од мултипле склерозе у свакодневном животу, због саме прогресије болести је знатно отежано. Појавом депресије и проблема у когнитивном функцинисању свакако се одражава на целокупни квалитет живота оболелих од мултипле склерозе. Циљ: Општи циљ овог истраживања је испитати утицај мултипле склерозе на квалитет живота, когнитивне способности и појаву депресивности код оболелих. Специфични циљ истаживања је испитати утицај социо-демографских карактеристика особа са мултиплом склерозом на квалитет живота, когнитивне способности и појаву дересивности. Узорак: Узорак истраживања чини 30 испитаника оболелих од мултипле склерозе. Од укупног броја испитаника 12 испитаника је мушког пола, док је 18 испитаника женског пола. Истраживање је споведено током јуна и јула месеца 2018. године у „Дому за одрасла инвалидна лица“ и на „Институту за неурологију“ у Београду. Резултати: Резултати истраживања показали су да мултипла склероза има утицај на квалитет живота и когнитивне способноти у односу на одређене социо- демографксе карактеристике испитаника. Другим речима, резултати истраживања нам говоре да постоји статистичка разлика оболелих од мултипла склерозе са различитим економским статусом у односу на квалитет живота и когнитивне способности. Такође, утврђена је повезаност између испитаника различите старосне доби и процене квалитета живота, односно боља процена квалитета живота оцењена је код испитаника млађе старосне доби, док је код испитаника старије старосне доби процена квалитета живота била лошија. Статистича значајност утврђена је код оболелих са мултипла склерозом различите старсне доби у односу на степен депресивности. Резултати говоре да особе старије узрасне доби имају лаку депресивност, док је нормално расположење процењено код испитаника млађе старосне доби. Није пронађена статистичка значајност према полу, образовном и брачном статусу у односу на квалитет живота, когнитивне способности и степен депресивности оболелих од мултипла склерозе. Када се сагледају резултати истраживања у повезаности степена депрсивности и квалитета живота оболелих од мултипла склерозе, може се рећи да је пронађена статистичка значајност, односно особе које су процењене са лаким степеном депресивности, свој квалитет живота процењују као лошији у односну на особе код којих је процењено нормално расположење и бољи квалитет живота. Повезаност когнитивних способности и квалитета живота, такође је показало статистичку значајност. Другим речима особе које су процењене са нормалним когнитивним функционисањем, статистички значајно имају бољи квалитет живота у односу на особе са благим когнитивним оштећењем. Статистички значајна повезаност између степена депресивности и когнитивних способности није пронађена.

Introduction: Multiple sclerosis is a chronic inflammatory disease of the central nervous system. Although the etiology of the disease is unknown, genetic factors and multiple environmental-related factorsare considered to have an important role in its emergence. The disease affects mainly individuals aged between 20-40 years. The clinical features depend on the location of the disease in the central nervous system, so that the progression of the disease varies from case to case. Patients diagnosed with this diseaseface difficulties in their daily functions, due to the very progression of the disease. Once depression and cognitive dysfunctions emerge, this certainly reflects upon the entire quality of life in patients diagnosed with multiple sclerosis. Goal: The general goal of this research has been to establish the impact of multiple sclerosis upon the quality of life, cognitive capabilities and the evolvement of depression in patients diagnosed with multiple sclerosis. The specific goal was to investigate how characteristics of a patient’s socio-demographic situation impact their quality of life, cognitive capabilities and the emergence of depression. Sample: The research was conducted on a sample of 30 interviewees diagnosed with multiple sclerosis, of which 12 were males, and 18 were females. The research was conducted in June and July of 2018, in the Center for Adults with Disabilities and the Institute of Neurology in Belgrade. Results: Research results show that certain socio-demographic characteristics related to the interviewees do have an impact upon the quality of life and cognitive capabilities. In other words, the research established different quality of life and cognitive capabilities in patients with multiple sclerosis depending on their different economic status. Also, a correlation was established regarding different age ofinterviewees and the evaluation of their quality of life: the quality of life of younger interviewees was assessed as better than the quality of life of older patients which were assessed to have a poorer quality of life. Statistically significant were also results regarding the correlation of different age and incidents of depression in patients diagnosed with multiple sclerosis. Results demonstrate that older patients develop minor depression, whilst the younger ones were assessed as being in a normal mood. No statistical significance in terms of the quality of life, cognitive capabilities and level of depression was identified in regard to gender, education and marital status of those diagnosed with multiple sclerosis.As regardscorrelation between the level of depression and quality of life, research results reveal statistical relevance – namely, individuals diagnosed with a low level of depression evaluate the quality of their life as worse in comparison to evaluationsgiven by persons who were assessed to have normal mood levels and a better quality of life.Correlation of cognitive capabilities and quality of life has also shown statistical significance. In other words, individuals assessed to have normal cognitive functions have a statistically significant better quality of life in regard to individuals with mild cognitive disorders. No statistically significant correlation was established between the level of depression and cognitive capabilities.