Stavovi vaspitača o inkluzivnom vaspitanju i obrazovanju u predškolskim ustanovama

Abstract

Особе са сметњама у развоју су дуги низ година биле дискриминисане и на маргинама друштва. Напредак у њиховом положају бележи се тек последњих деценија, захваљујући инклузији и инклузивном образовању. Међутим, иако у нашој земљи постоји начелно опредељење ка инклузивном образовању, сам ток овог процеса је успорен и присутни су бројни отпори, због чега тема инклузије представља предмет изучавања многих аутора. Теоријски део овог рада, поред појмовног одређења релевантних термина, посвећен је анализирању теоријских и емпиријских сазнања о инклузивном образовању и васпитању и законској регулативи која прати ову област у нашој земљи. Представљени су чиниоци значајни за примену инклузије у образовно-васпитном систему, као и најзначајнији емпиријски налази о ставовима свих актера укључених у инклузивно образовање и васпитање, уз посебан осврт на ставове васпитача у предшколским установама. У другом делу рада представљени су резултати емпиријског истраживања реализованог током маја 2018. године, у 10 вртића предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ у Краљеву, на узорку од 99 васпитача. За утврђивање ставова васпитача коришћена је модификована верзија упитника за испитивање ставова о инклузији, SINKL 2.0, (Subotić, Anđić, 2016). Резултати истраживања показују да највећи удео васпитача има неутралне ставове према оправданости инклузивног васпитања и образовања, а да једна трећина испитиваних васпитача перципира проблеме у инклузивној настави као високо присутне, има позитивне ставове према парцијалној инклузији и негативно становиште о стручној подршци у предшколским установама, те се као најизраженији позитивни став у целом истраживању јавља мишљење васпитача да би присуство дефектолога у тиму олакшало рад са децом са сметњама у развоју. На основу резултата истраживања и њихове дискусије изведени су одговарајући закључци и препоруке које могу бити од значаја за унапређење инклузивног васпитања и образовања у предшколским установама.

People with disabilities have been discriminated and on the margins of society for many years. Progress in their position has been noted only in recent decades, thanks to inclusion and inclusive education. However, although in our country there is a principle commitment to inclusive education, the flow of this process is slowed down and there are numerous resistance, why the topic of inclusion is the subject of the study of many authors. The theoretical part of this paper, beside the conceptual definition of relevant terms, is devoted to analyzing theoretical and empirical knowledge on inclusive education and the legislation regulating this field in our country. Presented are factors that are important for the implementation of inclusion in the educational system, as well as the most significant empirical findings about attitudes of all actors involved in inclusive education, with special review of kindergarden teachers attitudes in preschool institutions. The second part of the paper presents the results of the empirical research conducted in May 2018, in 10 kindergardens of the „Olga Jovičić Rita“ preschool institution in Kraljevo, on a sample of 99 kindergarden teachers. To determine the attitudes of educators a modified version of the questionnaire was used to examine attitudes about inclusion, SINKL 2.0, (Subotić, Anđić, 2016). The results of the research show that the largest contribution of kindergarden teachers have neutral attitudes towards the justification of inclusive education, that one third of the examined kindergarden teachers perceive problems in inclusive teaching as highly present, have positive attitudes towards partial inclusion and a negative view of professional support in preschool institutions and as the most expressed positive attitude in the whole research is the opinion of educators that the presence of defectologists in the team will facilitate work with children with disabilities. Based on the results of the research and their discussion, appropriate conclusions and recommendations that may be of importance for the promotion of inclusive education in preschool institutions have been made.