Faktori koji utiču na roditelje dece sa poremećajem iz spektra autizma prilikom odabira tretmana

Abstract

Након уочавања првих симптома и постављања дијагнозе поремећаја из спектра аутизма (у даљем тексту ПСА), родитељи доносе одлуку о третману за своје дете, како би обезбедили квалитетнији живот детету и породици. Приликом доношења одлуке о третману на родитеље може утицати читав дијапазон фактора. Циљ овог рада је да се утврди да ли су одређене карактеристике родитеља, породице или детета – социоекономски статус породице, старост особе са ПСА, ниво интелектуалног функционисања, присуство придружених сметњи, едукативни приоритети родитеља, родитељска убеђења о ПСА, стил родитељства и родитељски стрес – повезани са одабиром третмана. У истраживању је учествовао 41 родитељ, деце са ПСА старости од шест до 35 година, на подручју Сомбора и Београда. За потребе истраживања коришћени су следећи инструменти: Општи упитник, Упитник који процењује приоритете родитеља (Parent Priorities Survey, Pituch et al., 2011), Упитник перцепције болести – Ревидиран за ПСА (Revised Illness Perception Questionnaire for Autism Spectrum Disorder, IPQ-R-ASD, Mire, Tolar, Brewton, Raff, & McKee, 2017), Листа животних догађаја и промена у породици (FILE: Family Inventory of Life Events and Changes, McCubbin, Patterson, & Wilson, 1983) и Упитник о родитељском понашању и стиловима родитељства (The Parenting Behaviours and Dimensions Questionnaire, PBDQ, Reid, Roberts, Roberts, & Pieк, 2015). Резултати показују да је највећи број деце испитаника укључен у логопедски третман (65,8%), потом Примењену бихевиоралну анализу и третмане засноване на њој (63,5%), медикаментозну терапију (43,9%), а затим дефектолошки третман (34,1%) и сензорну интегративну терапију (31,7%). Такође, добијено је да фактори попут социоекономског статуса, старости особе са ПСА, нивоа интелектуалног функционисања, родитељског стреса, стила васпитања и убеђења родитеља о ПСА нису у вези са одабиром различитих третмана. Истраживањем је потврђено да се испитаници чија деца имају неки коморбидитет чешће опредељују за медикаментозну терапију. Социокомуникационе тешкоће су се издвојиле као најзначајнији приоритет родитељима, као и третман истих, док се понашање које представља изазов није нашло међу најзначајнијим приоритетима. Такође, родитељи који одређену вештину сматрају приоритетном не бирају нужно третман који унапређује исту. Боље расветљавање и разумевање фактора који утичу на родитеље приликом комплексног процеса доношења одлуке о третману омогућава предузимање стратегија за квалитетно информисање, пружање помоћи и подршке родитељима, као и умањење могућности манипулације родитељима деце са ПСА. Стога је неопходно детаљније истражити факторе који утичу на одабир третмана.

After insight into first symptoms and realizing the diagnose of Autism Spectrum Disorder (ASD), parents have to make a treatment decision for their child to provide better quality of life for them, their child and the whole family. When choosing tretment(s) among plethora of treatments, parents can be influenced by a wide range of factors. The main aim of this study is to determine whether certain characteristics of the parent, family and child with ASD such as family socio-economic status, age of the person with ASD, level of intellectual functioning, comorbidity, parents’ educational priorities, parents perceptions about ASD, parenting style and parent stress level have influence on parent treatment choice. Forty-one respondents, with children between six to 35 years of age with ASD, from Sombor and Belgrade, completed the survey. For the purpose of this study the following instruments were used: Demographic Questtionaire, Parent Priorities Survey (Pituch et al., 2011) Revised Illness Perception Questionnaire for Autism Spectrum Disorder (IPQ-R-ASD, Mire, Tolar, Brewton, Raff, & McKee, 2017), FILE: Family Inventory of Life Events and Changes (McCubbin, Patterson, & Wilson, 1983) and The Parenting Behaviours and Dimensions Questionnaire (Reid, Roberts, Roberts, & Pieк, 2015). Parents most often use speech therapy (65.8%), ABA and other ABA realated approaches (63.5%), medicamentous therapy (43.9%), special education therapy (34.1%), and sensory integration therapy (31.7%). Results indicated that factors such as child age, intellectual ability, parent stress level, parenting style, perceptions about ASD and treatments approach (behavioral, CAM or medicametous therapy), socio-economic status were not related to the treatment choices. Then again, there is significant differences between comorbidity and use of medicamentous therapy. Social communication skills were the highest intervention priority in our sample, and treatment for them. Further, challenging behavior wasn’t in the top ten priorities, also parents who consider certain skill as a priority don’t neccssarilly choose approach that treats the same. Better and broader understanding of factors that influence complex process of parents’ treatment decisions is very important. In this way professionals can help parents, givе support to them, take adequate strategies for good guidlines, also it decreases the possibillity of manipulation over parents. Therefore further еxamination of factors that are related to the treatment choice is necessary.