Učestalost grafomotornih i jezičkih disgrafija kod dece trećeg, četvrtog i petog razreda na području Mrkonjić grada i opštine Jezero

Abstract

Писање представља најсложенију способност у хијерархији језичких функција. Писани говор се развија најкасније и својеврстан је медиј говорног изражавања. Писање се може дефинисати као способност правилног графичког обликовања слова и сложен психомоторички процес у којем учествује велики број мишића руку, шаке и прстију и који је кординисан сложеним нервним системом (Дефектолошки лексикон, 1999). Основни циљ овог истраживања јесте да се процени ниво зрелости рукописа и проценат дисграфичних форми у рукопису. Посебни циљеви се односе на постојање/непостојање разлика у рукопису урбане у односу на руралну средину, дечака у односу на девојчице. Испитивани узорак обухватао је децу који су ученици трећег, четвртог и петог разреда на подручју Мркоњић Града и општине Језеро. Узорак је чинило 148 деце (од тога 74 девојчице и 74 дечака). Истраживање је спроведено помоћу две скале: Скале за процену зрелости рукописа и Скале за процену дисграфичности рукописа. Према резултатима истраживања, утврђено је да код 18,8% деце рукопис не одговара узрасту, а у 80,5% деце рукопис је био одговарајући за узраст. Резултати истраживања су показали присуство дисграфије код 14,1% деце, међу којима је изразито дисграфичан рукопис идентификован код 4% деце. У групи деце са дисграфичним рукописом, 58,6% је сврстано у категорију графомоторне дисграфије, а 41,4% је сврстано у категорију језичке дисграфије. Поред ових резултата, нескладан/тешко читљив рукопис је нађен код 7,4% деце. Највећи проценат деце (77.9%) има складан рукопис. Такође је показано да постоје значајне разлике у погледу зрелости и квалитета рукописа дечака у односу на девојчице. Разлике у квалитету и зрелости рукописа, евидентне су и између руралне и урбане средине, где деца из руралне средине имају боља постигнућа што се тиче и зрелости и квалитета рукописа.

Writing is the most complex ablitiy it the hierarchy of language functions. Written speech develops at the latest and is a kind of medium of spoken expression. Writing can be defined as ability to properly graphically shape letters and a complex psychomotor process in which a large number of muscles of the hands, hands and figers participate and which is coordinated by a complex nervous system. The main goal of this research is to asses the level of maturity of the manuscript and the percentage of dysgraphic forms in the manuscript. Specific objectives relate to the existence / non- existence of differences in urban handwriting in relation to the rural environment, boys in relation to girls. The examined sample included students of the third, fourth and fifth grade in the area of Mrkonjic Grad and the municipality of Jezero. The sample consisted of 148 students (of which 74 girls, and 74 boys). The research was conducted using two scales: the Manuscript Maturity Assessment Scale and the Manuscript Dysgraphia Assessment Scale. According to the results of the research, it was determined that in 18,8% of the respondents the handwriting did not correspond to the age, and in 80,5% of students the handwriting was appropriate for the age. The results of the research showed the presence of dysgraphia in 14,1% of respodents, among which a distincly dygraphic handwriting was identified in 4% of respodents. In the group of children with dysgraphic handwriting, 58,6% were classified in the category of graphomotor dysgraphia, and 41,1% were classified in the category of linguistic dygraphia. In addition to these results, inconsistent / difficult to read manuscript was found in 7,4% of respodents. The largest percentage of respodents (77,9%) have a harmonious handwriting. It also been shown that there are significant differences in the maturity and quality of boys hadwriting compared to girls. Differences in the quality and maturity of manuscripts are also evident between rural and urban areas, where children from rural areas have better achievments in terms of both maturity and quality of manuscripts.