Nivoi socijalne kompetencije učenika s lakom intelektualnom ometenošću

Abstract

Termin socijalna kompetencija u literaturi se uglavnom koristi za označavanje pozitivnih odnosa sa vršnjacima, iako među autorima ne postoji konsenzus oko jedinstvenog značenja ove sintagme. Njome se najčešće podrazumevaju različite socijalne, emocionalne i kognitivne veštine i ponašanja koja su neophodna za uspešnu socijalnu adaptaciju i efikasnost u socijalnim interakcijama. Cilj istraživanja je utvrđivanje nivoa socijalne kompetencije kod učenika s lakom intelektualnom ometenošću (LIO). Uzorak istraživanja je činio 30 učenika sa LIO nižih razreda osnovne škole. Kao instrument procene korišćeno je drugo izdanje Skale socijalnog ponašanja u školi i to deo koji procenjuje socijalnu kompetenciju, a sastoji se od tri supskale: Odnosi sa vršnjacima, Upravljanje sopstvenim ponašanjem i Akademsko ponašanje. Prema rezultatima na supskali Odnosi sa vršnjacima, 13,3% ispitanika s LIO pripadaju nivou veoma rizičnih, iz čega zaključujemo da oni pokazuju značajan deficit pri relaciji sa drugima, 20% pripada nivou rizičnih, a na prosečnom nivou se nalazi 56,7% ispitanika. Na supskali Upravljanje ponašanjem 33,3% ispitanika pripada nivou visoko funkcionalnih, 53,3% prosečnom nivou, 10% pripadaju nivou rizičnih, dok samo jedan ispitanik (3,33%) pokazuje značajan deficit. Na supskali Akademsko ponašanje, 13,3% ispitanika funkcioniše na visoko funkcionalnom nivou, najveći broj ispitanih pripada nivou prosečnih, 20% ispitanika se nalazi u riziku, dok značajan deficit pokazuje samo jedan ispitanik (3,3%). Kroz ukupan skor se zaključuje da najveći broj učenika s LIO funkcioniše na nivou koji je tipičan za prosečne kriterijume, dok su na visoko funkcionalnom nivou razvrstana samo četiri ispitanika (13,3%). Za ove ispitanike može da se kaže da su dobro ovladali socijalnom kompetencijom, da su socijalno odgovorni i da na adekvatan način ostvaruju i održavaju socijalne odnose. Osam ispitanika (26,7%) pripada nivou rizičnih, tj. onih koji pokazuju različite blaže disfunkcionalnosti u okviru socijalne kompetencije. Dobijeni podaci poklapaju se s navodima Američke psihijatrijske asocijacije vezanim za opis socijalne kompetencije osoba s LIO. Utvrđene disfunkcionalnosti na koje rad ukazuje treba nužno tretirati ciljanim programima prevencije i programima povećanja kvaliteta socijalne kompetencije. Rad je nastao kao rezultat istraživanja na projektu „Kreiranje Protokola za procenu edukativnih potencijala dece sa smetnjama u razvoju kao kriterijuma za izradu individualnih obrazovnih programa” (179025), koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS.