TY  - CONF
AU  - Arsenić, Ivana
AU  - Jovanović Simić, Nadica
AU  - Veljković, Zorica
PY  - 2023
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/5421
AB  - Комуникација је динамичан процес који подразумева реципрочну размену вербалних
и
невербалних
порука
између
учесника.
Употреба
аугментативне
и
алтернативне
комуникације
може
и
негативно
да
се
одрази
на
квалитет
и
квантитет

комуникације,

јер природа комуникационих система понекад представља препреку

у остваривању ефикасне социјалне интеракције. Квалитет интеракције
зависи и од стратегија које користе комуникациони партнери, као и од њихове
комуникационе компетентности. Циљ овог рада је усмерен на анализу и преглед

емпиријских података који указују на карактеристике комуникационе
интеракције између корисника аугментативне и алтернативне комуникације и
њихових комуникационих партнера, као и на стратегије за њено унапређивање.
Резултати истраживања показују да примена аугментативне и алтернативне
комуникације може да утиче на динамичност и реципрочност у комуникацији.
Комуникациони партнери углавном доминирају током интеракције, док корисници
ретко
започињу
разговор
и
заузимају
улогу
саговорника.
Поред
тога,
спорија

брзина

комуникације, отежано и неефикасно привлачење пажње саговорника,

изражавање потреба и давање једноставних одговора као јединих начина
комуникације, као и потешкоће приликом иницирања и промене тема разговора
представљају препреке за ефикасну комуникацију. Како би се остварила успешна
интеракција кроз комуникацију, неопходно је да корисници и комуникациони партнери
разумеју
једни
друге
и
да
буду
свесни
стратегија
које
би
могле
да
унапреде
њихову
комуникацију.
Дакле,
постоји
потреба
да
се
комуникациони
партнери

едукују
о
карактеристикама
аугментативне
и
алтернативне
комуникације,
као

и
да
се
промовише
активна
улога
корисника
током
интеракције.
AB  - Communication is a dynamic process that
implies reciprocal exchange of verbal and
nonverbal messages between participants.
The use of augmentative and alternative
communication can have a negative impact
on the quality and quantity of communication,
because the nature of communication systems
sometimes represents an obstacle in achieving
effective social interaction. The quality of the 
interaction depend upon the strategies that are used by the communication partners, as
well as on their communication competence.
The aim of this paper is focused on the
analysis and review of empirical data that
indicate the characteristics of communication
interaction between augmentative and
alternative communication users and
their communication partners, as well as
strategies for its improvement. The results 
show that the application of augmentative and alternative communication can influence
dynamism and reciprocity in communication.
Communication partners generally dominate
the interaction, while users rarely initiate
the conversation and take the role of the
interlocutor. In addition, slower speed of
communication, difficult and ineffective
attracting the interlocutor’s attention,
expressing needs and giving simple answers
as the only means of communication, as well
as difficulties when initiating and changing
conversation topics are obstacles to effective
communication. In order to achieve successful
interaction through communication, it is
necessary that users and communication
partners understand each other and to be
aware of strategies that could improve their
communication. Therefore, there is a need
to educate communication partners about
the characteristics of augmentative and
alternative communication, as well as to
promote the active role of the user during the
interaction.
PB  - Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation
C3  - Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова
T1  - Карактеристике аугментативне и алтернативне комуникације и стратегије за њено унапређење
T1  - Characteristics of augmentative and alternative communication and strategies for its improvement
EP  - 19
SP  - 11
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5421
ER  - 

@conference{
author = "Arsenić, Ivana and Jovanović Simić, Nadica and Veljković, Zorica",
year = "2023",
abstract = "Комуникација је динамичан процес који подразумева реципрочну размену вербалних
и
невербалних
порука
између
учесника.
Употреба
аугментативне
и
алтернативне
комуникације
може
и
негативно
да
се
одрази
на
квалитет
и
квантитет

комуникације,

јер природа комуникационих система понекад представља препреку

у остваривању ефикасне социјалне интеракције. Квалитет интеракције
зависи и од стратегија које користе комуникациони партнери, као и од њихове
комуникационе компетентности. Циљ овог рада је усмерен на анализу и преглед

емпиријских података који указују на карактеристике комуникационе
интеракције између корисника аугментативне и алтернативне комуникације и
њихових комуникационих партнера, као и на стратегије за њено унапређивање.
Резултати истраживања показују да примена аугментативне и алтернативне
комуникације може да утиче на динамичност и реципрочност у комуникацији.
Комуникациони партнери углавном доминирају током интеракције, док корисници
ретко
започињу
разговор
и
заузимају
улогу
саговорника.
Поред
тога,
спорија

брзина

комуникације, отежано и неефикасно привлачење пажње саговорника,

изражавање потреба и давање једноставних одговора као јединих начина
комуникације, као и потешкоће приликом иницирања и промене тема разговора
представљају препреке за ефикасну комуникацију. Како би се остварила успешна
интеракција кроз комуникацију, неопходно је да корисници и комуникациони партнери
разумеју
једни
друге
и
да
буду
свесни
стратегија
које
би
могле
да
унапреде
њихову
комуникацију.
Дакле,
постоји
потреба
да
се
комуникациони
партнери

едукују
о
карактеристикама
аугментативне
и
алтернативне
комуникације,
као

и
да
се
промовише
активна
улога
корисника
током
интеракције., Communication is a dynamic process that
implies reciprocal exchange of verbal and
nonverbal messages between participants.
The use of augmentative and alternative
communication can have a negative impact
on the quality and quantity of communication,
because the nature of communication systems
sometimes represents an obstacle in achieving
effective social interaction. The quality of the 
interaction depend upon the strategies that are used by the communication partners, as
well as on their communication competence.
The aim of this paper is focused on the
analysis and review of empirical data that
indicate the characteristics of communication
interaction between augmentative and
alternative communication users and
their communication partners, as well as
strategies for its improvement. The results 
show that the application of augmentative and alternative communication can influence
dynamism and reciprocity in communication.
Communication partners generally dominate
the interaction, while users rarely initiate
the conversation and take the role of the
interlocutor. In addition, slower speed of
communication, difficult and ineffective
attracting the interlocutor’s attention,
expressing needs and giving simple answers
as the only means of communication, as well
as difficulties when initiating and changing
conversation topics are obstacles to effective
communication. In order to achieve successful
interaction through communication, it is
necessary that users and communication
partners understand each other and to be
aware of strategies that could improve their
communication. Therefore, there is a need
to educate communication partners about
the characteristics of augmentative and
alternative communication, as well as to
promote the active role of the user during the
interaction.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation",
journal = "Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова",
title = "Карактеристике аугментативне и алтернативне комуникације и стратегије за њено унапређење, Characteristics of augmentative and alternative communication and strategies for its improvement",
pages = "19-11",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5421"
}

Arsenić, I., Jovanović Simić, N.,& Veljković, Z.. (2023). Карактеристике аугментативне и алтернативне комуникације и стратегије за њено унапређење. in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова
Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation., 11-19.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5421

Arsenić I, Jovanović Simić N, Veljković Z. Карактеристике аугментативне и алтернативне комуникације и стратегије за њено унапређење. in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова. 2023;:11-19.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5421 .

Arsenić, Ivana, Jovanović Simić, Nadica, Veljković, Zorica, "Карактеристике аугментативне и алтернативне комуникације и стратегије за њено унапређење" in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова (2023):11-19,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5421 .

TY  - CONF
AU  - Kovačević, Tamara
AU  - Isaković, Ljubica
AU  - Đoković, Sanja
AU  - Šešum, Mia
AU  - Bjelić, Marija
AU  - Rojek Zakić, Dajana
PY  - 2023
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/5392
AB  - Деца глувих одраслих формирају свој идентитет у заједници Глувих којој
припадају њихови родитељи и заједници особа које чују.  За децу глувих одраслих

(Children of Deaf Adults) користи се акроним ‘’CODAs’’. Термин ‘’CODA’’ сe
односи на било коју особу која чује рођену од једног или два глува родитеља. У
заједници Глувих, ова деца се идентификују терминима - знацима у оквиру знаковног

језика „чујући, мама, тата, глув“. Oснoвни циљ рaдa je дa сe прeглeдoм
дoступнe литeрaтурe укaжe нa специфичности развоја идентитета деце глувих
родитеља
и
изазове
у
комуникацији
са
којима
се
сусрећу.
Примењене
су
методе
анализе
релевантне
доступне
литературе.
Деца
одрастају
у
јединственим

околностима

у којима су стално изложена двема културолошки, социјално и
језички различитим заједницама, Глувих и чујућих. Ограничена комуникација,
конфузија у односима и улогама на релацији родитељ- дете, посредовање у
превођењу, нежељена одговорност, неизвесност у погледу личног идентитета
може довести до фрустрација. На идентитет деце глувих одраслих утичу различити
фактори.
Родитељи
често
не
схватају
да
су
њихова
деца
билингвална

и
бикултурална.
Деца
која
чују
верују
да
су
глува,
јер
у
породици
употребљавају

знаковни
језик.
Поласком
у
предшколску
установу,
ова
деца
почињу
да
схватају
да

нису
глува
као
њихови
родитељи,
и
да
се
њихова
искуства
у
одрастању
разликују

од
искустава
чујуће
деце,
родитеља
уредног
слуха.
AB  - Children of deaf adults create their identity
within the community of the Deaf which their
parents belong to and within the community
of normal hearing persons. The acronym
“CODAs” is used for Children of Deaf Adults.  In
the community of the Deaf, these children are
identified with terms-signs “hearing, mum,
dad, deaf” within sign language. The main aim of the study is to point to the specificities
of the identity development of children
of deaf parents and the challenges they
are faced with in communication through
the review of the available literature. The
methods of analysis of the relevant available
literature have been applied. Children grow
up in unique circumstances in which they
are constantly exposed to two culturally,
socially and 
linguistically different 
communities, of the Deaf and of the normal
hearing persons. Limited communication,
confusion in relationships and the roles
between a parent and a child, mediation in
translation, unwanted responsibility and
uncertainty in terms of personal identity
may lead to frustration. Various factors
affect the identity of children of deaf adults.
Parents frequently do not understand that
their children are bilingual and bicultural.
Children who can hear believe they are deaf
because they use sign language in the family.
Upon entering a preschool institution, these
children begin to understand that they
are not deaf like their parents and that
their experiences in growing up differ from
normal hearing children of parents with
normal hearing.
PB  - Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation
C3  - Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова
T1  - Развој идентитета деце глувих родитеља
T1  - Тhe development of identity of children of deaf parents
EP  - 140
SP  - 133
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5392
ER  - 

@conference{
author = "Kovačević, Tamara and Isaković, Ljubica and Đoković, Sanja and Šešum, Mia and Bjelić, Marija and Rojek Zakić, Dajana",
year = "2023",
abstract = "Деца глувих одраслих формирају свој идентитет у заједници Глувих којој
припадају њихови родитељи и заједници особа које чују.  За децу глувих одраслих

(Children of Deaf Adults) користи се акроним ‘’CODAs’’. Термин ‘’CODA’’ сe
односи на било коју особу која чује рођену од једног или два глува родитеља. У
заједници Глувих, ова деца се идентификују терминима - знацима у оквиру знаковног

језика „чујући, мама, тата, глув“. Oснoвни циљ рaдa je дa сe прeглeдoм
дoступнe литeрaтурe укaжe нa специфичности развоја идентитета деце глувих
родитеља
и
изазове
у
комуникацији
са
којима
се
сусрећу.
Примењене
су
методе
анализе
релевантне
доступне
литературе.
Деца
одрастају
у
јединственим

околностима

у којима су стално изложена двема културолошки, социјално и
језички различитим заједницама, Глувих и чујућих. Ограничена комуникација,
конфузија у односима и улогама на релацији родитељ- дете, посредовање у
превођењу, нежељена одговорност, неизвесност у погледу личног идентитета
може довести до фрустрација. На идентитет деце глувих одраслих утичу различити
фактори.
Родитељи
често
не
схватају
да
су
њихова
деца
билингвална

и
бикултурална.
Деца
која
чују
верују
да
су
глува,
јер
у
породици
употребљавају

знаковни
језик.
Поласком
у
предшколску
установу,
ова
деца
почињу
да
схватају
да

нису
глува
као
њихови
родитељи,
и
да
се
њихова
искуства
у
одрастању
разликују

од
искустава
чујуће
деце,
родитеља
уредног
слуха., Children of deaf adults create their identity
within the community of the Deaf which their
parents belong to and within the community
of normal hearing persons. The acronym
“CODAs” is used for Children of Deaf Adults.  In
the community of the Deaf, these children are
identified with terms-signs “hearing, mum,
dad, deaf” within sign language. The main aim of the study is to point to the specificities
of the identity development of children
of deaf parents and the challenges they
are faced with in communication through
the review of the available literature. The
methods of analysis of the relevant available
literature have been applied. Children grow
up in unique circumstances in which they
are constantly exposed to two culturally,
socially and 
linguistically different 
communities, of the Deaf and of the normal
hearing persons. Limited communication,
confusion in relationships and the roles
between a parent and a child, mediation in
translation, unwanted responsibility and
uncertainty in terms of personal identity
may lead to frustration. Various factors
affect the identity of children of deaf adults.
Parents frequently do not understand that
their children are bilingual and bicultural.
Children who can hear believe they are deaf
because they use sign language in the family.
Upon entering a preschool institution, these
children begin to understand that they
are not deaf like their parents and that
their experiences in growing up differ from
normal hearing children of parents with
normal hearing.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation",
journal = "Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова",
title = "Развој идентитета деце глувих родитеља, Тhe development of identity of children of deaf parents",
pages = "140-133",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5392"
}

Kovačević, T., Isaković, L., Đoković, S., Šešum, M., Bjelić, M.,& Rojek Zakić, D.. (2023). Развој идентитета деце глувих родитеља. in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова
Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation., 133-140.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5392

Kovačević T, Isaković L, Đoković S, Šešum M, Bjelić M, Rojek Zakić D. Развој идентитета деце глувих родитеља. in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова. 2023;:133-140.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5392 .

Kovačević, Tamara, Isaković, Ljubica, Đoković, Sanja, Šešum, Mia, Bjelić, Marija, Rojek Zakić, Dajana, "Развој идентитета деце глувих родитеља" in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова (2023):133-140,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5392 .

TY  - CONF
AU  - Rojek Zakić, Dajana
AU  - Bjelić, Marija
AU  - Đoković, Sanja
AU  - Kovačević, Tamara
PY  - 2023
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/5391
AB  - Теорија ума односи се на способност приписивања менталних стања себи и другима
у
циљу
управљања
понашањем
и
његовом
предвиђању,
које
лежи
у
основи

социјалних
интеракција.

Циљ
рада
је
био
да
прикаже
сличности
и
разлике
теорије
ума
код
деце
оштећеног

слуха

и деце са поремећајем из спектра аутизма. Узимање у обзир наведених
карактеристика, веома је значајно за осмишљавање интервенционих програма

намењених за превладавање тешкоћа и подстицање развоја теорије ума.
Њихово формирање и примена допринело би побољшању свакодневних социјалних
интеракција код обе популације деце. Прегледом литературе и анализом резултата
постојећих
истраживања
о

развоју
теорије
ума
код
деце
оштећеног
слуха
и
деце
са
поремећајем
из
спектра
аутизма,
стиче
се
увид
у
низ
специфичности
које
указују
на
измењени
и
одложени
развој
теорије
ума
код
обе
популације.

Резултати
указују
на
делотворност
програма
намењених
подстицању
теорије

ума

обе групе деце, али упркос томе слични програми нису формирани на
територији Србије. Закључује се да упркос развојним специфичностима теорије
ума, она постоји, задржава развојну тенденцију, те ју је из наведених разлога неопходно
подробније
испитивати
ради
могућности
формирања
сличних
програма

на

нашим просторима намењених популацији деце оштећеног слуха и деци са
поремећајем из спектра аутизма ради подстицања социјалних интеракција посредством
теорије
ума
на
којој
оне
почивају.
AB  - Theory of mind refers to the ability to
attribute mental states to oneself and others
in order to manage and predict behavior,
which underlies social interactions. The
aim of this paper was to illustrate the
similarities and differences in theory of mind in hearing-impaired children and children
with autism spectrum disorders. This was
done with the intention of developing a
program that, taking into account the
mentioned characteristics, would contribute
to the improvement of everyday social
interactions through the implementation of
interventions to overcome difficulties and
promote the development of theory of mind 
in both populations of children, based on the 
principles of inclusive practices. By reviewing
the literature and analyzing the results
of existing research on the development
of theory of mind in hearing-impaired
children and children with autism spectrum
disorders, insights were gained into a range
of specific features indicating altered and
delayed development of theory of mind
in both populations. The results indicate
the effectiveness of programs designed to
promote theory of mind in both groups of
children. However, similar programs haven’t
been established in Serbia. In conclusion,
despite the developmental specificities of
theory of mind, it exists and maintains a
developmental trend. For this reason, further
investigation is necessary to explore the
possibility of creating similar programs in our
region aimed at the population of hearingimpaired

and autism spectrum disorder
children to promote social interactions
through the foundation of theory of mind.
PB  - Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation
C3  - Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова
T1  - Специфичности теорије ума деце оштећеног слуха и деце са поремећајем из спектра аутизма
T1  - Specifics of the theory of mind in hearing-impaired children and  children with autism spectrum  disorder
EP  - 149
SP  - 141
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5391
ER  - 

@conference{
author = "Rojek Zakić, Dajana and Bjelić, Marija and Đoković, Sanja and Kovačević, Tamara",
year = "2023",
abstract = "Теорија ума односи се на способност приписивања менталних стања себи и другима
у
циљу
управљања
понашањем
и
његовом
предвиђању,
које
лежи
у
основи

социјалних
интеракција.

Циљ
рада
је
био
да
прикаже
сличности
и
разлике
теорије
ума
код
деце
оштећеног

слуха

и деце са поремећајем из спектра аутизма. Узимање у обзир наведених
карактеристика, веома је значајно за осмишљавање интервенционих програма

намењених за превладавање тешкоћа и подстицање развоја теорије ума.
Њихово формирање и примена допринело би побољшању свакодневних социјалних
интеракција код обе популације деце. Прегледом литературе и анализом резултата
постојећих
истраживања
о

развоју
теорије
ума
код
деце
оштећеног
слуха
и
деце
са
поремећајем
из
спектра
аутизма,
стиче
се
увид
у
низ
специфичности
које
указују
на
измењени
и
одложени
развој
теорије
ума
код
обе
популације.

Резултати
указују
на
делотворност
програма
намењених
подстицању
теорије

ума

обе групе деце, али упркос томе слични програми нису формирани на
територији Србије. Закључује се да упркос развојним специфичностима теорије
ума, она постоји, задржава развојну тенденцију, те ју је из наведених разлога неопходно
подробније
испитивати
ради
могућности
формирања
сличних
програма

на

нашим просторима намењених популацији деце оштећеног слуха и деци са
поремећајем из спектра аутизма ради подстицања социјалних интеракција посредством
теорије
ума
на
којој
оне
почивају., Theory of mind refers to the ability to
attribute mental states to oneself and others
in order to manage and predict behavior,
which underlies social interactions. The
aim of this paper was to illustrate the
similarities and differences in theory of mind in hearing-impaired children and children
with autism spectrum disorders. This was
done with the intention of developing a
program that, taking into account the
mentioned characteristics, would contribute
to the improvement of everyday social
interactions through the implementation of
interventions to overcome difficulties and
promote the development of theory of mind 
in both populations of children, based on the 
principles of inclusive practices. By reviewing
the literature and analyzing the results
of existing research on the development
of theory of mind in hearing-impaired
children and children with autism spectrum
disorders, insights were gained into a range
of specific features indicating altered and
delayed development of theory of mind
in both populations. The results indicate
the effectiveness of programs designed to
promote theory of mind in both groups of
children. However, similar programs haven’t
been established in Serbia. In conclusion,
despite the developmental specificities of
theory of mind, it exists and maintains a
developmental trend. For this reason, further
investigation is necessary to explore the
possibility of creating similar programs in our
region aimed at the population of hearingimpaired

and autism spectrum disorder
children to promote social interactions
through the foundation of theory of mind.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation",
journal = "Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова",
title = "Специфичности теорије ума деце оштећеног слуха и деце са поремећајем из спектра аутизма, Specifics of the theory of mind in hearing-impaired children and  children with autism spectrum  disorder",
pages = "149-141",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5391"
}

Rojek Zakić, D., Bjelić, M., Đoković, S.,& Kovačević, T.. (2023). Специфичности теорије ума деце оштећеног слуха и деце са поремећајем из спектра аутизма. in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова
Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation., 141-149.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5391

Rojek Zakić D, Bjelić M, Đoković S, Kovačević T. Специфичности теорије ума деце оштећеног слуха и деце са поремећајем из спектра аутизма. in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова. 2023;:141-149.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5391 .

Rojek Zakić, Dajana, Bjelić, Marija, Đoković, Sanja, Kovačević, Tamara, "Специфичности теорије ума деце оштећеног слуха и деце са поремећајем из спектра аутизма" in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова (2023):141-149,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5391 .