TY  - JOUR
AU  - Janković-Nikolić, Marina
AU  - Glumbić, Nenad
AU  - Mentus-Kandić, Tatjana
AU  - Teovanović, Predrag
PY  - 2023
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/5286
AB  - The aim of this study was to determine the relationship between sex, empathy, systemizing,
and autistic traits in primary school children. The sample included 353 primary school children
aged 7-11 years. The children’s versions of the Empathy Quotient – EQ-C, Systemizing
Quotient – SQ-C, and children’s version of the Autism Spectrum Quotient - AQ– C were
used as primary outcome measures. Girls had higher empathy, while boys had higher autistic
traits. Empathy and systemizing were moderately positively correlated, but both were good
predictors of autistic traits. The effect of sex on autistic traits was mediated by empathy as
well as by the difference between systemizing and empathy. These results partially support
assumptions of the Empathizing-Systemizing theory and the Hypersystemizing theory of
autism, which should be further evaluated in a population with the autism spectrum disorder
AB  - Cilj ovog istraživanja bio je da ispita povezanost između pola, empatije, sistematizovanja i autističnih crta kod dece osnovnoškolskog uzrasta. Uzorak je činilo 353 učenika osnovne škole, starosti 7-11 godina. U istraživanju su korišćene dečije verzije Koefcijenta empatičnosti (eng. Empathy Quotient – EQ-C), Koeficijenta sistematizacije (eng. Systemizing Quotient – SQ-C), kao i dečija verzija Koeficijenta autističnog spektra (eng. Autism Spectrum Quotient – AQ-C), kao primarne mere ishoda. Devojčice su imale višu empatiju, dok su dečaci imali izraženije autistične crte. Empatija i sistematizacija su bili u umerenoj pozitivnoj korelaciji, ali su oba bili dobri prediktori autističnih crta. Uticaj pola na autistične crte posredovan je empatijom i razlikom između sistematizacije i empatije. Ovi rezultati delimično podržavaju postavke teorije empatičnosti-sistematizacije i hipersistematizacione teorije autizma, koje bi trebalo dalje proveriti i na populaciji osoba sa poremećajem iz spektra autizma. Ključne reči: empatisanje, sistematizovanje, teorija hipersistematizacije, autizam
PB  - Društvo psihologa Srbije
T2  - Psihologija
T1  - The relationship between sex, empathy, systemizing, and autistic traits in primary school children
T1  - Odnos pola, empatije, sistematizovanja i  autističnih crta kod dece osnovnoškolskog uzrasta
EP  - 19
SP  - 1
DO  - https://doi.org/10.2298/PSI211113023J
ER  - 

@article{
author = "Janković-Nikolić, Marina and Glumbić, Nenad and Mentus-Kandić, Tatjana and Teovanović, Predrag",
year = "2023",
abstract = "The aim of this study was to determine the relationship between sex, empathy, systemizing,
and autistic traits in primary school children. The sample included 353 primary school children
aged 7-11 years. The children’s versions of the Empathy Quotient – EQ-C, Systemizing
Quotient – SQ-C, and children’s version of the Autism Spectrum Quotient - AQ– C were
used as primary outcome measures. Girls had higher empathy, while boys had higher autistic
traits. Empathy and systemizing were moderately positively correlated, but both were good
predictors of autistic traits. The effect of sex on autistic traits was mediated by empathy as
well as by the difference between systemizing and empathy. These results partially support
assumptions of the Empathizing-Systemizing theory and the Hypersystemizing theory of
autism, which should be further evaluated in a population with the autism spectrum disorder, Cilj ovog istraživanja bio je da ispita povezanost između pola, empatije, sistematizovanja i autističnih crta kod dece osnovnoškolskog uzrasta. Uzorak je činilo 353 učenika osnovne škole, starosti 7-11 godina. U istraživanju su korišćene dečije verzije Koefcijenta empatičnosti (eng. Empathy Quotient – EQ-C), Koeficijenta sistematizacije (eng. Systemizing Quotient – SQ-C), kao i dečija verzija Koeficijenta autističnog spektra (eng. Autism Spectrum Quotient – AQ-C), kao primarne mere ishoda. Devojčice su imale višu empatiju, dok su dečaci imali izraženije autistične crte. Empatija i sistematizacija su bili u umerenoj pozitivnoj korelaciji, ali su oba bili dobri prediktori autističnih crta. Uticaj pola na autistične crte posredovan je empatijom i razlikom između sistematizacije i empatije. Ovi rezultati delimično podržavaju postavke teorije empatičnosti-sistematizacije i hipersistematizacione teorije autizma, koje bi trebalo dalje proveriti i na populaciji osoba sa poremećajem iz spektra autizma. Ključne reči: empatisanje, sistematizovanje, teorija hipersistematizacije, autizam",
publisher = "Društvo psihologa Srbije",
journal = "Psihologija",
title = "The relationship between sex, empathy, systemizing, and autistic traits in primary school children, Odnos pola, empatije, sistematizovanja i  autističnih crta kod dece osnovnoškolskog uzrasta",
pages = "19-1",
doi = "https://doi.org/10.2298/PSI211113023J"
}

Janković-Nikolić, M., Glumbić, N., Mentus-Kandić, T.,& Teovanović, P.. (2023). The relationship between sex, empathy, systemizing, and autistic traits in primary school children. in Psihologija
Društvo psihologa Srbije., 1-19.
https://doi.org/https://doi.org/10.2298/PSI211113023J

Janković-Nikolić M, Glumbić N, Mentus-Kandić T, Teovanović P. The relationship between sex, empathy, systemizing, and autistic traits in primary school children. in Psihologija. 2023;:1-19.
doi:https://doi.org/10.2298/PSI211113023J .

Janković-Nikolić, Marina, Glumbić, Nenad, Mentus-Kandić, Tatjana, Teovanović, Predrag, "The relationship between sex, empathy, systemizing, and autistic traits in primary school children" in Psihologija (2023):1-19,
https://doi.org/https://doi.org/10.2298/PSI211113023J . .

TY  - JOUR
AU  - Jerkić Rajić, Lana
AU  - Zelić, Mirna
AU  - Milisavljević, Jelena
AU  - Mentus Kandić, Tatjana
AU  - Strižak, Nevena
AU  - Obrenović Ilić, Ivana
PY  - 2023
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/5180
AB  - Burnout is a current topic which many researchers are dealing with. This syndrome
is most commonly considered to occur in people who are engaged in ‘helping
professions’. Since speech-language pathologists belong to the helping professions, the
goal of this study was to assess the extent to which burnout symptoms are present among
speech-language pathologists in the Republic of Serbia. The sample of this research
included 150 speech-language pathologists employed in state institutions and private
centres throughout the Republic of Serbia. The assessment of burnout symptoms was
performed using the Maslach Burnout Inventory – Human Services Survey (MBI-HSS),
which measures three different dimensions: emotional exhaustion, depersonalisation, and
personal achievement. The use of statistical procedures confirmed the majority of the
research hypotheses. This population displays burnout symptoms, which are usually low
(on the Depersonalisation and Personal Achievement scales) or high (Emotional
Exhaustion) in degree. According to the findings of this study, while older speechlanguage pathologists report a high level of emotional exhaustion, they also report a
higher level of personal achievement. Respondents with more work experience report a
greater level of exhaustion. Lower levels of emotional weariness and a lower degree of
personal achievement were reported by speech-language pathologists with less work
experience. Satisfaction with one’s level of income was found to be the most significant
predictor of burnout symptoms. Marital status and the number of children have not been
associated with burnout symptoms.
AB  - Сагоревање на послу једна је од актуелних тема данашњице и све више
истраживања се њоме бави. Сматра се да су јој нарочито подложни професионалци из такозваних „помагачких професија“. С обзиром на то да професија
логопеда спада у помагачке професије, циљ истраживања био је да се утврди
степен у којем су симптоми сагоревања на послу присутни код ових стручњака
у Републици Србији. У овом истраживању учествовало је 150 логопеда запослених у државним и приватним установама широм Републике Србије. Испитивање
симптома сагоревања обављено је помоћу Упитника сагоревања на послу за помагачка занимања (енгл. Maslach Burnout Inventory – Human Services Survey
(МBI-HSS)) који мери различите димензије: емоционалну исцрпљеност, деперсонализацију и лични успех. Применом статистичких поступака потврђена је већина истраживачких хипотеза. Симптоми сагоревања, углавном ниског (на скалама деперсонализације и личног успеха) или високог степена (емоционална
исцрпљеност), постоје у овој популацији. Резултати овог истраживања указују
да старији логопеди пријављују виши ниво личног професионалног успеха иако
осећају и висок ниво емоционалне исрцпљености. Већи степен исрцпљености се
појављује код испитаника са дужим радним стажом. Код логопеда са краћим
радним стажом уочени су нижи нивои емоционалне исцрпљености, али и мањи
ниво личног успеха. Као најзначанији предиктор симптома сагоревања показало
се задовoљство висином прихода. Показало се да брачни статус и број деце нису
повезани са симптомима сагоревања
PB  - University of Niš, Serbia
T2  - Теме
T1  - The risk of burnout syndrome in speech-language pathologists in the republic of Serbia
T1  - Ризик од професионалног сагоревања код логопеда у Републици Србији
EP  - 16
IS  - 1
SP  - 1
VL  - 157
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5180
ER  - 

@article{
author = "Jerkić Rajić, Lana and Zelić, Mirna and Milisavljević, Jelena and Mentus Kandić, Tatjana and Strižak, Nevena and Obrenović Ilić, Ivana",
year = "2023",
abstract = "Burnout is a current topic which many researchers are dealing with. This syndrome
is most commonly considered to occur in people who are engaged in ‘helping
professions’. Since speech-language pathologists belong to the helping professions, the
goal of this study was to assess the extent to which burnout symptoms are present among
speech-language pathologists in the Republic of Serbia. The sample of this research
included 150 speech-language pathologists employed in state institutions and private
centres throughout the Republic of Serbia. The assessment of burnout symptoms was
performed using the Maslach Burnout Inventory – Human Services Survey (MBI-HSS),
which measures three different dimensions: emotional exhaustion, depersonalisation, and
personal achievement. The use of statistical procedures confirmed the majority of the
research hypotheses. This population displays burnout symptoms, which are usually low
(on the Depersonalisation and Personal Achievement scales) or high (Emotional
Exhaustion) in degree. According to the findings of this study, while older speechlanguage pathologists report a high level of emotional exhaustion, they also report a
higher level of personal achievement. Respondents with more work experience report a
greater level of exhaustion. Lower levels of emotional weariness and a lower degree of
personal achievement were reported by speech-language pathologists with less work
experience. Satisfaction with one’s level of income was found to be the most significant
predictor of burnout symptoms. Marital status and the number of children have not been
associated with burnout symptoms., Сагоревање на послу једна је од актуелних тема данашњице и све више
истраживања се њоме бави. Сматра се да су јој нарочито подложни професионалци из такозваних „помагачких професија“. С обзиром на то да професија
логопеда спада у помагачке професије, циљ истраживања био је да се утврди
степен у којем су симптоми сагоревања на послу присутни код ових стручњака
у Републици Србији. У овом истраживању учествовало је 150 логопеда запослених у државним и приватним установама широм Републике Србије. Испитивање
симптома сагоревања обављено је помоћу Упитника сагоревања на послу за помагачка занимања (енгл. Maslach Burnout Inventory – Human Services Survey
(МBI-HSS)) који мери различите димензије: емоционалну исцрпљеност, деперсонализацију и лични успех. Применом статистичких поступака потврђена је већина истраживачких хипотеза. Симптоми сагоревања, углавном ниског (на скалама деперсонализације и личног успеха) или високог степена (емоционална
исцрпљеност), постоје у овој популацији. Резултати овог истраживања указују
да старији логопеди пријављују виши ниво личног професионалног успеха иако
осећају и висок ниво емоционалне исрцпљености. Већи степен исрцпљености се
појављује код испитаника са дужим радним стажом. Код логопеда са краћим
радним стажом уочени су нижи нивои емоционалне исцрпљености, али и мањи
ниво личног успеха. Као најзначанији предиктор симптома сагоревања показало
се задовoљство висином прихода. Показало се да брачни статус и број деце нису
повезани са симптомима сагоревања",
publisher = "University of Niš, Serbia",
journal = "Теме",
title = "The risk of burnout syndrome in speech-language pathologists in the republic of Serbia, Ризик од професионалног сагоревања код логопеда у Републици Србији",
pages = "16-1",
number = "1",
volume = "157",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5180"
}

Jerkić Rajić, L., Zelić, M., Milisavljević, J., Mentus Kandić, T., Strižak, N.,& Obrenović Ilić, I.. (2023). The risk of burnout syndrome in speech-language pathologists in the republic of Serbia. in Теме
University of Niš, Serbia., 157(1), 1-16.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5180

Jerkić Rajić L, Zelić M, Milisavljević J, Mentus Kandić T, Strižak N, Obrenović Ilić I. The risk of burnout syndrome in speech-language pathologists in the republic of Serbia. in Теме. 2023;157(1):1-16.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5180 .

Jerkić Rajić, Lana, Zelić, Mirna, Milisavljević, Jelena, Mentus Kandić, Tatjana, Strižak, Nevena, Obrenović Ilić, Ivana, "The risk of burnout syndrome in speech-language pathologists in the republic of Serbia" in Теме, 157, no. 1 (2023):1-16,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5180 .