Organizaciona podrška osobama sa autizmom u zdravstvenom sistemu

Abstract

Osobe sa autizmom se suočavaju sa brojnim izazovima u obezbeđivanju adekvatnih zdravstvenih usluga. Više od 70% osoba sa autizmom ima neka komorbidna stanja, koja često ostaju neprepoznata, kako zbog izostanka preventivnih aktivnosti, tako i zbog nedovoljnog poznavanja specifičnih zdravstvenih potreba osoba sa autizmom. Ako uz to imamo u vidu da su osobe sa autizmom sklonije različitim povredama i da mnoge osobe sa težim oblicima autizma nemaju ideju o opasnosti, ne čudi nalaz da je stopa morbiditeta i mortaliteta kod osoba sa autizmom značajno veća nego u tipičnoj populaciji. U okviru ERASMUS + projekta „Zdravlje: Poboljšanje pristupačnosti zdravstvenim uslugama za osobe sa autizmom“, pokušali smo da utvrdimo koje su intervencije do sada korišćene kako bi se poboljšalo stanje zdravlja ove populacije. Nedavno objavljene sistematske pregledne studije nedvosmisleno pokazuju da se intervencije u ovoj oblasti uglavnom usmeravaju na same osobe sa autizmom (npr. sistemska desenzitizacija, modelovanje, socijalni narativi) i, u nešto manjoj meri, na podizanje kapaciteta i znanja pružalaca zdravstvenih usluga. Istraživanja koja se bave mogućim efektima restrukturiranja zdravstvenog sistema izuzetno su retka. Intervencije organizacionog tipa uglavnom se odnose na prilagođavanje okruženja hipersenzitivnim pacijentima i kreiranje individualizovanog plana podrške. U Srbiji se, uprkos predlozima roditelja i stručnjaka da se uvedu zdravstveni pasoši, obezbede posebne čekaonice i prilagode prostorije zdravstvenih ustanova senzornim potrebama osoba sa autizmom, nije daleko odmaklo u organizacionim promenama zdravstvenog sistema.