Matematička kreativnost studenata Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju

Abstract

Matematička kreativnost može da se odredi kao sposobnost da se matematički zadatak analizira iz drugačije perspektive, da se identifikuju obrasci, razlike i sličnosti kako bi se odabrale odgovarajuće strategije za njegovo rešavanje. S obzirom na važnost kreativnog potencijala kod učenika sa teškoćama u mentalnom razvoju s jedne strane i mogućnost razvoja te veštine s druge, pred defektologe se stavlja izazovan zadatak. U procesu podučavanja matematike, posebno je bitno razvijati sposobnost fleksibilnosti mišljenja kako bi učenici mogli da sagledaju matematički problem iz različitih uglova, što je od posebnog značaja za efikasno rešavanje svakodnevnih životnih situacija. Da bi se prepoznala, podsticala i razvijala kreativnost kod učenika sa teškoćama u mentalnom razvoju neophodno je i da defektolog bude kreativan. Defektolozi s matematičkom kreativnošću imaju tendenciju da koriste različite metode i pristupe tokom nastave, čime prilagođavaju svoj pristup individualnim sposobnostima učenika što dovodi do podsticanja kreativnosti, efikasnije nastave i boljeg razumevanja sadržaja matematike. Cilj rada bio je utvrđivanje matematičke kreativnosti studenata studijskog programa Specijalna edukacija i rehabilitacija osoba sa teškoćama u mentalnom razvoju. Istraživanje je sprovedeno na prigodnom uzorku od ukupno 37 studenata starosne dobi od 22 do 28 godina (AS=22,81; SD=1,57). Primenjen je Upitnik samoprocene matematičke kreativnosti koji se sastoji od 13 pitanja. Analizom dobijenih rezultata istraživanja uočava se da 43,3% ispitanika pokazuje matematičku kreativnost, dok 56,7% ne pokazuje matematički kreativno ponašanje. Posmatranjem pojedinačnih ajtema iz Upitnika primećuje se najbolje postignuće na zadatku koji se odnosi na uočavanje matematičke pravilnosti u okolini, dok su najlošija postignuća zabeležena na zadatku koji se odnosi na smišljanje matematičkih simbola. Na osnovu dobijenih rezultata sugerišemo da se studenti ohrabruju da primenjuju matematiku kako bi rešavali svakodnevne probleme kao i da se insistira da matematičke sadržaje sagledaju kroz slike, pokret, grafikon ili jednačinu. Predlažemo da se buduća istraživanja fokusiraju na detaljnom sagledavanju složenosti matematičke kreativnosti kako bi se razumeli pojedinačni oblici opažajnih matematičkih ponašanja.