Вестибуларна дисфункција код глуве и наглуве деце

Abstract

Вестибуаларна дисфункција код глуве или наглуве деце, може коегзистирати

са примарним стањем и додатно допринети инвалидитету. У поређењу са оштећењем слуха о вестибуларним дисфункцијама у дечијој популацији се далеко мање зна. Преваленција вестибуларне дисфунцкије код глуве и наглуве деце креће се између 20% и 70%. Када је присутна, вестибуларна дисфункција представља важан удружени сензорни дефицит који може угрозити развој моторичних способности и може имати значајан негативан утицај на квалитет живота слушно оштећене деце. С обзиром на анатомску близину чула слуха и чула за равнотежу

и развоја технолошких могућности испитивања вестибуларног чула, уз дијагностику и третирање оштећења слуха као примарног сензорног дефицита клинички циљ постаје и процена и третирање вестибуалрнe дисфункцијe. Циљ овога рада је да се прегледом доступне литературе укаже на етиологију, клиничке

карактеристике и дијагностичке протоколе вестибуларних дискункција код глуве и наглуве деце. Претрагом електронске базе података Конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку- КоБСОН, као и претрагама преко претраживача Google Scholar, прикупљени су и анализирани радови који се односе на

вестибулану дисфункцију код деце са оштећењем слуха. Свест о постојању удруженог вестибуларног дефицита код глуве и наглуве деце може допринети раној

дијагнози, интервенцији и бољим исходима лечења.

Vestibular dysfunction in deaf or hearing impairment children can coexist with the primary condition and additionally contribute to disability. Compared to hearing loss, vestibular dysfunctions in the pediatric population are far less well known. The prevalence of vestibular dysfunction in deaf and hearing-impaired children ranges between 0.4 and 8%. When present, vestibular dysfunction represents an important associated sensory deficit that can compromise the development of motor skills and can have a significant negative impact on the quality of life of hearing-impaired children. Given the anatomical proximity of the sense of hearing and the sense of balance and the development of technological possibilities for examining the vestibular sense along with the diagnosis and treatment of hearing loss as a primary sensory deficit, the clinical goal becomes the assessment and treatment of any other form of reduced sensory input, including vestibular dysfunction. The aim of this paper was to point out etiology, clinical characteristics and diagnostic protocols of vestibular dysfunction in deaf and hearingimpaired

children based on the available literature review. By searching the electronic database of the Serbian Library Consortium for Coordinated Aquisition-KoBSON, as well as, searching through the Google Scholar search engine, papers wew gathered and analyzed, which are related to vestibular dysfunction in children with hearing los. Awareness of the existence of combined vestibular deficit in deaf and hearing-impaired children can contribute to early diagnosis, early intervention and better treatment outcomes.