Vokalni zamor kod nastavnika

Abstract

Увод: За неке особе глас представвља много више од самог медија преношења порука, он је њихово главно средство за обављање послова. Особе које користе глас у професионалне сврхе класификују се као вокални професионалци. Професионално ангажовање гласа подразумева високо специјализовану људску делатност која изискује оптимално функционисање како биолошких, тако и психолошких и социјалних фактора. У ову групу спадају наставници, свештеници, адвокати, трговци, певачи, медицинско особље и многи други. Професија наставника се сматра веома захтевном говорном професијом и самим тим убрајају се у наризичнију групу за развој проблема са гласом. Циљ: Циљ истраживања је да се утврди у којој мери је вокални замор присутан код наставника уз посебан осврт на испитивање присутности вокалног замора у односу на пол, узраст, занимање, пушачки статус, конзумацију алкохола,конзумацију течности, постојање алергије. Метод: У истраживању је учествовало 40 испитаника. У сврху анализе вокалног замора код наставника примењен је метод неексперименталног истраживања на основу узорка – анкетирање испитаника. У истраживању је коришћен „Упитик за процену вокалног понашања пре и после вокалног замора“. Испитаници су имали задатак да одговоре на 25 питања о вокалном понашању заокруживањем једног или више понуђених одговора . Осим „Упитика за процену вокалног понашања пре и после вокалног замора“ испитаници су попуњавали и „Упитник о социодемографским карактеристикама опште популације“ (пол, старост, образовање, пушачки статус, конзумацију алкохола, конзумацију течности, постојање алергије,). Резултати: Резултатима у истраживању утврђено је у којој мери је вокални замор присутан код вокалних професионалаца-наставника. За приказивање резултата коришћене су мере дескриптивне статистике. На основу приказаних резултатa и применом одговарајућих статистичких метода постављене хипотезе су или прихваћене или одбачене. Резултати истраживања су показали да је вокални замор у знатној мери присутан код наставника али је и у знатној мери присутан и код испитаника који не учествују у настави. Закључак: Код наших испитаника вокални замор је присутан у знатној мери . То је очекивано код наставника с обзиром да су у питању особе које се интензивно служе гласом у сврху обављања професионалне активности. Међутим у знатној мери присутан је и код испитаника који примарно не користе глас у професионалне сврхе. Зато би било корисно да се превенцијa и рехабилитацијa поремећаја гласа реализује у што већој мери. Добијени резултати у нашем истраживању се не могу генерализовати на целу популацију у Републици Србији јер је овим истраживањем обухваћен мали број испитаника.

Introduction: For some people, voice is much more than just a medium of communication; it is their main means for doing business. People who use their voice for professional purposes are classified as vocal professionals. Professional engagement of the voice implies highly specialized human activity that requires optimal functioning of biological, psychological and social factors. This group includes teachers, priests, lawyers, merchants, singers, medical staff and many others. The teaching profession is considered to be a very demanding speaking profession and therefore they belong to the more risky group for the development of voice problems. Aim: The aim of the research is to determine the extent to which vocal fatigue is present in teachers with special reference to the examination of the presence of vocal fatigue in relation to gender, age, occupation, smoking, consumption, alcoholism. Method: 40 respondents participated in the research. For the purpose of analysis of vocal fatigue in teachers, the method of non-experimental research based on a sample was applied - surveying respondents. In the research was used the "Questionnaire for the assessment of vocal behavior before and after vocal fatigue". Respondents were asked to answer 25 questions about vocal behavior by checking one or more offered answers. In addition to the "Questionnaire for assessing vocal behavior before and after vocal fatigue", respondents also filled out the "Questionnaire on socio-demographic characteristics of the general population" (gender, age, education, smoking status, alcohol consumption, fluid consumption, allergies). Results: The results of the research determined the extent to which vocal fatigue is present in vocal professionals-teachers. Descriptive statistics measures were used to present the results. Based on the presented results and the application of appropriate statistical methods, the set hypotheses were either accepted or rejected. The results of the research showed that vocal fatigue is significantly present in teachers, but it is also significantly present in respondents who do not participate in classes. Conclusion: Vocal fatigue is present in our respondents to a significant extent. This is expected in teachers, given that these are people who intensively use their voice for the purpose of performing professional activities. However, it is also significantly present among respondents who do not primarily use their voice for professional purposes. Therefore, it would be useful for the prevention and rehabilitation of voice disorders to be performed as much as possible. The results obtained in our research cannot be generalized to the entire population in the Republic of Serbia, because this research included a small number of respondents.