Stav nastavnika osnovnih i srednjih škola prema pristupačnosti nastavnog plana i programa učenicima sa teškoćama u razvoju i invaliditetom

Abstract

Инклузивно образовање у Србији је регулисано 2009.године ступањем на снагу Закона о основама система образовања и васпитања. Под појмом инклузија подразумева се прилагођавање наставног процеса индивидуланим дететовим способностима, као и укључивање деце са сметњама у развоју и инвалидитетом у редовни систем образовања и васпитања. Наставници у редовним школама нису припремљени и довољно компотентни за рад са групом деце која има одређене сметње. Њихови ставови према инклузији су разноврсни и зависе од бројних фактора ( врста ометености, личног искуства, додатне едукације..). Циљ овог истраживања је био да процени ставове наставника редовних основних и средњих школа према приступачности наставног плана и програма деци са тешкоћама у развоју и инвалидитетом. Посебан осврт је стављен на разлике у ставовима наставника основних и средњих школа, између наставника предметне и разредне наставе као и између наставника општих и стручних предмета. У овом истраживању, такође, у обзир су узети и искуство наставника у раду са децом са сметњама у развоју и тип ИОП-а према којем реализују наставу. Ово истраживање користи посебно конструисан упитник који се састоји од општег и посебног дела. Посебан део садржи 20 питања чији су одговори формулисани путем Ликертове скале. У истраживању су учествовали наставници две основне и две средње школе на територији града Пирота. Подаци су били прикупљени од периода од маја до јуна 2022. године. Узорак је чинио 70 наставника: 16 разредне наставе, 33 предметне наставе, 11 оптих образовних предмета и 10 наставника стручних предмета. Резултати истраживања показују да постоји статистички значајна разлика у ставовима наставника редовних основних и средњих школа према приступачности наставног плана и програма. Статистичком обрадом је утрвђено да не постоје позитивнији ставови изммеђу наставника предметне и разредне наставе, као ни између наставника опште образовних и стручних предмета. Разлика у ставу није уочена ни поређењем одговара наставника који имају и који немају искуства у раду са децом која имају сметње. Овим истраживањем је утврђено да постоји значајна разлика у одговорима наставника према врсти ИОП-а који дете користи, где наставници који наставу реализују према ИОП1 исказују позитивније ставове.

Inclusive education in Serbia was regulated in 2009 with the entry into force of the Law on the Basics of the Education System. The term inclusion refers to the adaptation of the teaching process to the individual child's abilities, as well as the inclusion of children with developmental disabilities and disabilities in the regular system of education. Teachers in regular schools are not prepared and competent enough to work with a group of children who have certain disabilities. Their attitudes towards inclusion are diverse and depend on several factors (type of disability, personal experience, additional education...). The aim of this research was to evaluate the attitudes of regular primary and secondary school teachers towards the accessibility of the curriculum for children with developmental difficulties and disabilities. Special attention was paid to the differences in the attitudes of primary and secondary school teachers, between subject and classroom teachers, as well as between teachers of general and professional subjects. Likewise, the experience of teachers in working with children with developmental disabilities and the type of IEP according to which they teach were taken into consideration in this research. This research uses a specially constructed questionnaire that has a general and a specific part. A special part contains 20 questions whose answers are formulated using a Likert scale. Teacher form two primary and two secondary schools in the territory of the city of Pirot participated in the research. the data was collected from May to June 2022. The sample consisted of 70 teachers: 16 classroom teachers, 33 subject teachers, 11 general education teachers and 10 professional teachers. The research results show that there is statistically significant difference in the attitudes of regular primary and secondary school teachers towards the accessibility of the curriculum. Statistical processing has confirmed that there are no positive attitudes among subject and classroom teachers, as well as among teachers of general education and professional subjects. Furthermore, the difference in attitude was not observed even by comparing teachers who have experience in working with children who have disabilities and those who do not. This research has determined that there is a significant difference in teachers' responses according to the type of IEP used by the child, where teachers who teach according to IEP1 express more positive attitudes.