Stavovi dece tipične populacije prema deci sa smetnjama u razvoju

Abstract

Ставови се развијају још од најранијег периода под утицајем социјалних и културолошких фактора. Ставови деце типичне популације према вршњацима са сметњама у развоју значајно утичу на образовну инклузију, социјалну инклузију, социјалну партиципацију, социјални развој и генерално на квалитет живота ове деце. Прегледом досадашњих истраживања закључили смо да су негативни ставови и предрасуде деце типичне популације према њиховим вршњацима са сметњама у развоју и даље присутни, као и да на ове ставове утичу многобројни фактори. Испитивањем ставова деце типичне популације према вршњацима са развојним сметњама и фактора који утичу на ставове можемо доћи до релевантних података који ће указати на одговарајуће стратегије превенције формирања негативних ставова. Примарни циљ истраживања приказаног у овом раду је испитавање ставова према вршњацима са развојним сметњама код ученика завршних разреда основне школе. Поред тога, испитали смо разлике у ставовима ученика у односу на пол, разред, образовање родитеља и у односу на непосредно искуство са учеником са развојним сметњама. За процену ставова ученика типичне популације према вршњацима са развојним сметњама коришћена је скала CATCH (Chedoke-McMaster attitudes towards children with handicaps scale; Rosenbaum, Armstrong, & Wing, 1986).Узорак обухвата 97 ученика типичног развоја седмог и осмог разреда основне школе од чега је 52.6% мушког а 47.4% испитаника женског пола. Од укупног узорка 48.5% испитаника у одељењу има вршњака са сметњама у развоју (21.6% вршњаци са церебралном парализом, 26.8% вршњаци са поремећајем хиперактивности). Резултати истраживања указују на то да ученици типичног развоја завршних разреда основне школе испољавају генерално позитиван став према вршњацима са церебралном парализом и поремећајем хиперактивности. Деца мање образованих родитеља, превасходно очева, испољавају мање позитиван став према вршњацима са сметњама у развоју што се манифестује у когнитивној димензији става. Ученици који имају директно искуство са особом са развојном сметњом имају позитивније ставове према вршњацима са сметњама у развоју у односу на испитанике који немају овакво искуство. Полне разлике у ставовима према вршњацима са сметњама у развоју утврђене су у когнитивном и афективном домену при чему девојчице испољавају позитивније ставове. Међутим, ове разлике не достижу статистичку значајност што упућује на потребу детаљнијег истраживања разлика у ставовима у односу на пол. На основу резултата овог истраживања може се закључити да су ставови ученика типичне популације према вршњацима са сметњама у развоју генерално позитивни али да постоје разлике међу ставовима деце када се узму у обзир одређени социодемографски фактори (пол, образовање родитеља) и утицај искуства.

Attitudes are developing since the earliest period under the influence of social and cultural factors. The attitudes of children from typical population towards peers with disabilities significantly affect educational inclusion, social inclusion, social participation, social development and, in general, the quality of life of these children. A review of previous research has concluded that the negative attitudes and prejudices of children from typical population towards their peers with disabilities are still present, as well as that these attitudes are influenced by numerous factors. By examining the attitudes of children from typical population towards peers with developmental disabilities and factors influencing attitudes, we can obtain relevant data that will indicate appropriate strategies to prevent the formation of negative attitudes. The primary goal of the research presented in this paper is to examine the attitudes of students in the final grades of primary school towards peers with developmental disabilities in students. In addition, we examined differences in students' attitudes in relation to gender, grade, parental education, and in relation to direct experience with a student with developmental disabilities. The CATCH scale (Chedoke-McMaster attitudes towards children with handicaps scale; Rosenbaum, Armstrong, & Wing, 1986) was used to assess the attitudes of students of the typical population towards peers with developmental disabilities. The sample includes 97 students of typical development of the seventh and eighth grade of primary school, of which 52.6% are male and 47.4% are female. Of the total sample, 48.5% of respondents have peers with developmental disabilities in the classroom (21.6% peers with cerebral palsy, 26.8% peers with hyperactivity disorder). The results of the research indicate that typically developed students of the final grades of primary school show a generally positive attitude towards their peers with cerebral palsy and hyperactivity disorder. Children of less educated parents, primarily fathers, show a less positive attitude towards peers with developmental disabilities, which is manifested in the cognitive dimension of the attitude. Students who have direct experience with a person with a developmental disability have more positive attitudes toward peers with developmental disabilities compared to respondents who do not have such an experience. Gender differences in attitudes towards peers with developmental disabilities were found in the cognitive and affective domains, with girls expressing more positive attitudes. However, these differences do not reach statistical significance, which indicates the need for a more detailed study of differences in attitudes towards gender. Based on the results of this research, it can be concluded that the attitudes of students of the typical population towards peers with disabilities are generally positive, but that there are differences between children's attitudes when taking into account certain sociodemographic factors (gender, parental education) and the impact of experience.