Informisanost vokalnih profesionalaca o poremećajima glasa
Awareness of vocal professionals about voice disorders
Само за регистроване кориснике
2022
Мастер/магистарски рад (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Увод: Вокални професионалци су особе које у својој професији користе свој глас, те се може рећи да им је глас основни „алат“ на основу којих исти могу обављати свој посао.У вокалне професионалце спадају васпитачи, дефектолози, адвокати, наставници, свештеници, певачи, глумци и др. Управо из разлога што често користе свој глас може доћи и до проблема у виду поремећаја гласа, а томе разлози могу бити спољашњи фактори или навике.
Циљ: Циљ истраживања је да се утврди колико су вокални професионалци информисани о могућим поремећајима гласа, узимајући у обзир њихов пол, музичко образовање, место становања, године живота, пушачки статус, укљученост у логопедски третман.
Метод: У истраживању је учествовало 50 испитаника. Како би се утврдио ниво информисаности вокалних професионалаца о поремећајима гласа примењен је неекспериментални метод истраживања, који се базирао на анкетирању испитаника.. Коришћен је Упитник о вокалној хигијени. Испитаници су требали да дају одговор на 33 питања која се... односе на вокалну хигијену. Одговори су се давали на тај начин што су испитаници заокруживали један од три понуђена одговора (тачно, не знам, није тачно). Такође, пре самог Упитника о вокалној хигијени испитаници су најпре морали да дају податке који се односе на следеће околности: пол, старост, место становања, пушачки статус, похађање музичке школе, постојање проблема са гласом и укљученост у логопедски третман испитаника.
Резултати: Резултатима је показано је у којој мери су вокални професионалци информисани о поремећајима гласа. У циљу приказивања резултата користила се дескриптивна статистика. На основу добијених резултата и применом метода статистике дошло је прихватања или одбацивања хипотеза које су постављене. На основу приказаних резултатa и применом одговарајућих статистичких метода постављене хипотезе су или прихваћене или одбачене. Резултати су показали да је информисаност вокалних професионалаца о поремећајима гласа оптималан.
Закључак: Испитаници који су учествовали у испитивању су показали да постоји информисаност о поремећајима гласа, међутим, неопходно је да информисаност буде још већа, будући да је реч о особама које свакодневно у професионалне сврхе употребљавају свој глас. Овим истраживањем је обухваћено само 50 испитаника, па се резултати не могу односи на целокупну територију Републике Србије.
Introduction: Vocal professionals are people who use their voice in their profession, therefore, it can be said that their voice is the main tool used for performing job tasks. Vocal professionals include teachers, defectologists, lawyers, priests, singers, actors, etc. Because they use their voice on a daily basis, they are prone to voice disorders, where some of the causes are external factors and habits.
Objective: Goal of this research is to determin to what extent vocal professionals are informed about possible voice disorders, taking into consideration their gender, musical education, residence, age, smoking status, involment in a voice therapy.
Method: In this research participated 50 participants. In order to determine informedness of vocal professionals about voice disorders, a non-exepimental method of research was used, which was based on survey.
Questionnaire regarding voice hygiene was used. Questionnaire had 33 questions related to voice hygiene. Questions were given b...y encircling one of the three possible answers (True, False, I don't know). Also, before statting the questionnaire, participants had to provide personal data related to: gender, age, residence, smoking status, enrollment in musical school, precious voice disorders and involment in a voice therapy.
Results: Results show to which extent vocal professionals are informed about the voice disorders. For showing results, descriptive statistics were used. Based on the obtained results and using statistics, initial hypotheses were either confirmed or rejected. Results show that the level of informedness of vocal therapists is optimal.
Conclusion: Respondents who participated showed that there is a certain level of knowledge, but level of available information should be immensly bigger because persons using these information are mainly vocal professionals. This research covered only 50 respondents, so these results can’t be applied to the whole region of the Republic of Serbia.
Кључне речи:
вокални професионалци / глас / вокална хигијена / поремећаји гласа / vocal professionals / voice disorders / vocal hygiene / voiceИзвор:
2022, 3-64Колекције
Институција/група
rFASPERTY - THES AU - Milovanović, Teodora PY - 2022 UR - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/5192 AB - Увод: Вокални професионалци су особе које у својој професији користе свој глас, те се може рећи да им је глас основни „алат“ на основу којих исти могу обављати свој посао.У вокалне професионалце спадају васпитачи, дефектолози, адвокати, наставници, свештеници, певачи, глумци и др. Управо из разлога што често користе свој глас може доћи и до проблема у виду поремећаја гласа, а томе разлози могу бити спољашњи фактори или навике. Циљ: Циљ истраживања је да се утврди колико су вокални професионалци информисани о могућим поремећајима гласа, узимајући у обзир њихов пол, музичко образовање, место становања, године живота, пушачки статус, укљученост у логопедски третман. Метод: У истраживању је учествовало 50 испитаника. Како би се утврдио ниво информисаности вокалних професионалаца о поремећајима гласа примењен је неекспериментални метод истраживања, који се базирао на анкетирању испитаника.. Коришћен је Упитник о вокалној хигијени. Испитаници су требали да дају одговор на 33 питања која се односе на вокалну хигијену. Одговори су се давали на тај начин што су испитаници заокруживали један од три понуђена одговора (тачно, не знам, није тачно). Такође, пре самог Упитника о вокалној хигијени испитаници су најпре морали да дају податке који се односе на следеће околности: пол, старост, место становања, пушачки статус, похађање музичке школе, постојање проблема са гласом и укљученост у логопедски третман испитаника. Резултати: Резултатима је показано је у којој мери су вокални професионалци информисани о поремећајима гласа. У циљу приказивања резултата користила се дескриптивна статистика. На основу добијених резултата и применом метода статистике дошло је прихватања или одбацивања хипотеза које су постављене. На основу приказаних резултатa и применом одговарајућих статистичких метода постављене хипотезе су или прихваћене или одбачене. Резултати су показали да је информисаност вокалних професионалаца о поремећајима гласа оптималан. Закључак: Испитаници који су учествовали у испитивању су показали да постоји информисаност о поремећајима гласа, међутим, неопходно је да информисаност буде још већа, будући да је реч о особама које свакодневно у професионалне сврхе употребљавају свој глас. Овим истраживањем је обухваћено само 50 испитаника, па се резултати не могу односи на целокупну територију Републике Србије. AB - Introduction: Vocal professionals are people who use their voice in their profession, therefore, it can be said that their voice is the main tool used for performing job tasks. Vocal professionals include teachers, defectologists, lawyers, priests, singers, actors, etc. Because they use their voice on a daily basis, they are prone to voice disorders, where some of the causes are external factors and habits. Objective: Goal of this research is to determin to what extent vocal professionals are informed about possible voice disorders, taking into consideration their gender, musical education, residence, age, smoking status, involment in a voice therapy. Method: In this research participated 50 participants. In order to determine informedness of vocal professionals about voice disorders, a non-exepimental method of research was used, which was based on survey. Questionnaire regarding voice hygiene was used. Questionnaire had 33 questions related to voice hygiene. Questions were given by encircling one of the three possible answers (True, False, I don't know). Also, before statting the questionnaire, participants had to provide personal data related to: gender, age, residence, smoking status, enrollment in musical school, precious voice disorders and involment in a voice therapy. Results: Results show to which extent vocal professionals are informed about the voice disorders. For showing results, descriptive statistics were used. Based on the obtained results and using statistics, initial hypotheses were either confirmed or rejected. Results show that the level of informedness of vocal therapists is optimal. Conclusion: Respondents who participated showed that there is a certain level of knowledge, but level of available information should be immensly bigger because persons using these information are mainly vocal professionals. This research covered only 50 respondents, so these results can’t be applied to the whole region of the Republic of Serbia. T1 - Informisanost vokalnih profesionalaca o poremećajima glasa T1 - Awareness of vocal professionals about voice disorders EP - 64 SP - 3 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5192 ER -
@mastersthesis{ author = "Milovanović, Teodora", year = "2022", abstract = "Увод: Вокални професионалци су особе које у својој професији користе свој глас, те се може рећи да им је глас основни „алат“ на основу којих исти могу обављати свој посао.У вокалне професионалце спадају васпитачи, дефектолози, адвокати, наставници, свештеници, певачи, глумци и др. Управо из разлога што често користе свој глас може доћи и до проблема у виду поремећаја гласа, а томе разлози могу бити спољашњи фактори или навике. Циљ: Циљ истраживања је да се утврди колико су вокални професионалци информисани о могућим поремећајима гласа, узимајући у обзир њихов пол, музичко образовање, место становања, године живота, пушачки статус, укљученост у логопедски третман. Метод: У истраживању је учествовало 50 испитаника. Како би се утврдио ниво информисаности вокалних професионалаца о поремећајима гласа примењен је неекспериментални метод истраживања, који се базирао на анкетирању испитаника.. Коришћен је Упитник о вокалној хигијени. Испитаници су требали да дају одговор на 33 питања која се односе на вокалну хигијену. Одговори су се давали на тај начин што су испитаници заокруживали један од три понуђена одговора (тачно, не знам, није тачно). Такође, пре самог Упитника о вокалној хигијени испитаници су најпре морали да дају податке који се односе на следеће околности: пол, старост, место становања, пушачки статус, похађање музичке школе, постојање проблема са гласом и укљученост у логопедски третман испитаника. Резултати: Резултатима је показано је у којој мери су вокални професионалци информисани о поремећајима гласа. У циљу приказивања резултата користила се дескриптивна статистика. На основу добијених резултата и применом метода статистике дошло је прихватања или одбацивања хипотеза које су постављене. На основу приказаних резултатa и применом одговарајућих статистичких метода постављене хипотезе су или прихваћене или одбачене. Резултати су показали да је информисаност вокалних професионалаца о поремећајима гласа оптималан. Закључак: Испитаници који су учествовали у испитивању су показали да постоји информисаност о поремећајима гласа, међутим, неопходно је да информисаност буде још већа, будући да је реч о особама које свакодневно у професионалне сврхе употребљавају свој глас. Овим истраживањем је обухваћено само 50 испитаника, па се резултати не могу односи на целокупну територију Републике Србије., Introduction: Vocal professionals are people who use their voice in their profession, therefore, it can be said that their voice is the main tool used for performing job tasks. Vocal professionals include teachers, defectologists, lawyers, priests, singers, actors, etc. Because they use their voice on a daily basis, they are prone to voice disorders, where some of the causes are external factors and habits. Objective: Goal of this research is to determin to what extent vocal professionals are informed about possible voice disorders, taking into consideration their gender, musical education, residence, age, smoking status, involment in a voice therapy. Method: In this research participated 50 participants. In order to determine informedness of vocal professionals about voice disorders, a non-exepimental method of research was used, which was based on survey. Questionnaire regarding voice hygiene was used. Questionnaire had 33 questions related to voice hygiene. Questions were given by encircling one of the three possible answers (True, False, I don't know). Also, before statting the questionnaire, participants had to provide personal data related to: gender, age, residence, smoking status, enrollment in musical school, precious voice disorders and involment in a voice therapy. Results: Results show to which extent vocal professionals are informed about the voice disorders. For showing results, descriptive statistics were used. Based on the obtained results and using statistics, initial hypotheses were either confirmed or rejected. Results show that the level of informedness of vocal therapists is optimal. Conclusion: Respondents who participated showed that there is a certain level of knowledge, but level of available information should be immensly bigger because persons using these information are mainly vocal professionals. This research covered only 50 respondents, so these results can’t be applied to the whole region of the Republic of Serbia.", title = "Informisanost vokalnih profesionalaca o poremećajima glasa, Awareness of vocal professionals about voice disorders", pages = "64-3", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5192" }
Milovanović, T.. (2022). Informisanost vokalnih profesionalaca o poremećajima glasa. , 3-64. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5192
Milovanović T. Informisanost vokalnih profesionalaca o poremećajima glasa. 2022;:3-64. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5192 .
Milovanović, Teodora, "Informisanost vokalnih profesionalaca o poremećajima glasa" (2022):3-64, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5192 .