Карактеристике игровних интеракција близанаца са поремећајем из спектра аутизма

Abstract

Игра је природно стање у коме деца уживају, али и вежбају различите когнитивне,

друштвене и моторичке вештине. Посматрање игре у природном окружењу за учење по- маже практичарима и истраживачима да развију прикладне интервенције. Досадашња

истраживања заснована на запажањима у природном окружењу за учење указују на ве- лики јаз између понашања деце са аутизмом и њихових вршњака. Иако се аутизам рела- тивно често јавља код близанаца, нема много истраживања која се баве њиховим игров- ним интеракцијама. Циљ овог истраживања био је да се утврди доминантан тип игре и

интеракције код три пара близанаца код којих је дијагностикован поремећај из спектра аутизма у свакодневном школском окружењу, дужину трајања интеракција, најчешће покретаче интеракција и постојање разлика у њиховом трајању у зависности од тога ка коме су биле усмерене. У овом истраживању учествовало је шест дечака са аутизмом, односно три пара близанаца. Подаци су прикупљени коришћењем упитника (The general questionnaire; ZQYT; GARS-3), као и путем опсервација (The Social Interaction Coding Protocol). Понашање и интеракције близанаца снимљени су видео-камером. Резултати су показали да су близанци најчешће учествовали у манипулативној и репетитивној игри,

нешто ређе у релационој, док у симболичкој игри нису учествовали. Није било статистич- ки значајне разлике у трајању интеракција када је иницијатор био близанац у односу на

оне које је започело друго дете, док су интеракције које је иницирао наставник трајале

значајно дуже. Близанци су најмање комуницирали са својим близаначким паром. До- датно, резултати истраживања су показали да је једноставно друштвено усмерено пона- шање најчешћи тип интеракције, а затим координисано друштвено усмерено понашање.

На основу добијених резултата можемо закључити да близанци са аутизмом најчешће

учествују у два типа игре, као и да интеракције које остварују различито трају у завис- ности од тога да ли је иницијатор дете или одрасла особа. Игра деце са аутизмом заузи- ма значајно место у образовном контексту. Стога су подаци добијени посматрањем игре

близанаца са аутизмом значајни за практичаре у циљу процене како се карактеристике постојеће игре могу искористити за планирање интервенција којима ће се унапредити социјалне интеракције деце са аутизмом.