Leksičke specifičnosti u jeziku kod gluve i nagluve dece

Abstract

Фундиментали фактор за усвајање говора и језика је добар слух, јер оштећењем истог долази до специфичног и успореног развоја говора. Оштећење слуха оставља последице на све сегменте говора и језика, а самим тиме и на лексичко-семантички израз. Са повећањем степена оштећења слуха повећавају се и саме последице које он са собом носи. Да би се код детета развио појам који ће он касније употребити, неопходно је да га дете разуме, знак да је дете разумело/усвојило појам је да га повезује са адекватном, ситуацијом, предметом, дешавањима и тако даље. Наиме, формирана реч прелази у пасивни речник, одатле речи одлазе у активни речник који подразумева све оне речи које дете активно користи, зато је пасивни речник увек већи од активног јер постоје речи које разумемо али их ретко када употребљавамо. Комбинацијом речи настају реченице које су у почетку најчешће једноставне, са пар речи, међутим, оне временом постају богате различитим врстама речи. Уз помоћ самих реченица које деца формирају омогућује им се споразумевање са околином, образовање, обављање различитих активности, стицање различитих знања и вештина. Међутим, поставља се главно питање како глува и наглува деца усвајају појмове, какве су њихове речи, речник, од колико речи се састоје њихове реченице, које врсте речи су најзаступљеније у истим. Кроз овај рад на основу литературе, као и истраживања спроведених у овој области рада, покушаћемо дати одговоре на претходно постављена питања, односно, описати лексику и њене специфичности код глувих и наглувих ученика.

A fundamental factor for the acquisition of speech and language is good hearing, because its damage leads to a specific and slow development of speech. Hearing impairment has consequences for all segments of speech and language, and thus also for lexical-semantic expression. As the degree of hearing impairment increases, so do the consequences that it brings with it. In order for a child to develop a concept that he will later use, it is necessary for the child to understand it, the sign that the child has understood/adopted the concept is that he associates it with an adequate situation, object, events and so on. Namely, the formed word goes into the passive vocabulary, from there the words go into the active vocabulary, which includes all those words that the child actively uses. That's why the passive vocabulary is always bigger than the active one because there are words that we understand but rarely use. The combination of words creates sentences that are usually simple at the beginning, with a few words, however, over time, they become rich in different types of words. With the help of the very sentences that children form, it is possible for them to communicate with the environment, education, perform different activities, acquire different knowledge and skills. However, the main question is how deaf and hard-of-hearing children acquire concepts, what are their words, vocabulary, how many words their sentences consist of, what types of words are most represented in them and so on. Through this work, based on the literature as well as research conducted in this field of work, I will try to give answers to the previously asked questions, that is, to describe the lexicon and its specificities for deaf and hard of hearing students.