Senzorni profil kod dece sa razvojnim poremećajima

Abstract

Увод: Сензорна интеграција представља неуробиолошку активност која омогућава примање и обраду сензорних информација. Она омогућава нашем мозгу да све примљене информације из околине обради и организује, одвоји битне од небитних информација како бисмо на адекватан начин могли да одговоримо на њих неком сврсисходном активношћу нпр.да се крећемо, гледамо, додирујемо. Поремећај сензорне интерације се појављује када су мозак и нервни систем у немогућности да адекватно интегришу сензорне информације, тј.надражаје што узрокује сметње у перцепцији, понашању и учењу. Циљ: Циљ истраживања је да се утврди сензорни профил код деце са развојним поремећајима уз посебан осврт на испитивање разлика у сензорном профилу у односу на пол, узраст, учесталост логопедских третмана и тип развојног поремећаја. Метод: У истраживању је учествовало 30 испитаника. У сврху процене сензорног профила код деце са развојним поремећајима примењен је метод неексперименталног истраживања на основу узорка. У истраживању је коришћена Скала за процену психофизиолошких способности детета од 0 до 7 година. Састоји се из 46 параметара која се попуњавају по принципу + (тачно/изведено), +- (делимично тачно/делимично изведено), - (нетачно/неизведено). Резултати: Резултатима је утврђен сензорни профил код деце са развојним поремећајима. За приказивање резултата коришћене су мере дескриптивне статистике. На основу приказаних резултатa и применом одговарајућих статистичких метода постављене хипотезе су или прихваћене или одбачене. Резултати овог истраживања су показали да је сензорни профил код деце са развојним поремећајима задовољавајући. Закључак: Утврђено је постојање разлика у сензорном профилу код деце у односу на тип развојног поремећаја као и у односу на учесталост логопедских третмана. Познавање и разумевање поремећаја сензорне обраде и његовог утицаја на функционисање и развој деце са различитим клиничким стањима је од суштинске важности за тачну дијагнозу дефицита одређеног детета, чиме се омогућава адекватан избор терапијских техника и облика лечења како би се што пре симулисао оптимални рани развој детета. Добијени резултати у овом истраживању се не могу генерализовати на целу популацију у Републици Србији јер је овим истраживањем обухваћен мали број испитаника.

Introduction: Sensory integration is a neurobiological activity that enables the reception and processing of sensory information. It enables our brain to process and organize all received information from the environment, to separate essential from non-essential information so that we can adequately respond to them with some purposeful activity, for example moving, looking, touching. Sensory interaction disorder occurs when the brain and nervous system are unable to adequately integrate sensory information, i.e stimuli, which causes disturbances in perception, behavior and learning. Objective: The aim of the research is to determine the sensory profile of children with developmental disorders with special reference to the examination of differences in the sensory profile in relation to gender, age, frequency of speech therapy treatments and type of developmental disorder. Method: 30 respondents participated in the research. In order to assess the sensory profile of children with developmental disorders, a non-experimental research method based on a sample was applied. The Scale for assessing the psychophysiological abilities of children from 0 to 7 years of age was used in the research. It consists of 46 parameters that are filled in according to the principle + (true/preformed), +- (partially true/partially performed), - (incorrect/not performed). Results: The results determined the sensory profile of children with developmental disorders. Descriptive statistics measures were used to present the results. Based on the presented results and the application of appropriate statistical methods, the hypotheses were either accepted or rejected. The results of this research showed that the sensory profile of children with developmental disorders is satisfactory. Conclusion: It was established that there are differences in the sensory profile of children in relation to the type of developmental disorder as well as in relation to the frequency of speech therapy treatments. Knowledge and understanding of sensory processing disorders and its impact on the functioning and development of children with various clinical conditions is essential for the accurate diagnosis of a specific child's deficit, which enables an adequate selection of therapeutic techniques and forms of treatment in order to simulate the child's optimal early development as soon as possible. The results obtained in this research cannot be generalized to the entire population in the Republic of Serbia because this research included a small number of respondents.