Приказ основних података о документу

Specifics and voice disorders in the clergy

dc.creatorJevtić, Biljana
dc.date.accessioned2023-05-15T07:20:13Z
dc.date.available2023-05-15T07:20:13Z
dc.date.issued2022
dc.identifier.urihttp://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/5149
dc.description.abstractУвод: Вокални професионалци су особе које глас употребљавају као основно средство професионалне активности. Обзиром на високе фонаторне захтеве, вокална едукација и вокална хигијена би требале чинити основу образовања ове популације. У одсуству оваквог знања управо лежи један од могућих узрока поремећаја гласа. Свештена лица као посебно угрожена категорија када су у питању поремећаји гласа захтевају посебну пажњу и едукацију када је реч о вокалном апарату. Циљ: Циљ истраживања је да се утврди у којој мери су вокални професионалци-свештена лица информисани о поремећајима гласа и говора уз посебан осврт на испитивање разлика у информисаности у односу на занимање, старост, образовање, учесталост коришћења гласа, пушачки статус. Метод: У истраживању је учествовало 40 испитаника. У сврху анализе нивоа информисаности опште популације о поремећајима гласа примењен је метод неексперименталног истраживања на основу узорка – анкетирање испитаника. У истраживању је коришћен „Упитник о вокалној хигијени гласа“. Испитаници су имали задатак да одговоре на 33 питања о вокалној хигијени заокруживањем једног од три понуђена одговора (тачно, не знам и нетачно). Осим „Упитника о вокалној хигијени гласа“ испитаници су попуњавали „Упитник о социодемографским карактеристикама опште популације“ (занимање, старост, обазовање, учесталост коришћења гласа, пушачки статус). Резултати: Резултатима је утврђено у којој мери су вокални професионалци-свештена лица информисани о поремећајима гласа. За приказивање резултата коришћене су мере дескриптивне статистике. На основу приказаних резултатa и применом одговарајућих статистичких метода постављене хипотезе су или прихваћене или одбачене. Резултати нашег истраживања су показали да је информисаност вокалних професионалаца-свештених лица о поремећајима гласа на задовољавајућем нивоу. Закључак: Установљено je да су свештена лица веома информисана о поремећајима гласа. Међутим, како су то особе које учестало користе глас у сврху обављања професионалне активност, додатна вокална едукација би могла само повећати њихову ефикасност. Истраживањем је обухваћен мали број испитаника, па добијене резултате не треба генерализовати на целој популацији Црне Горе.sr
dc.description.abstractIntroduction: Vocal professionals are persons who use their voice as a basic means of professional activity. Considering the high phonatory requirements, vocal education and vocal hygiene should be the basis of the education of this population. In the absence of such knowledge lies one of the possible causes of voice disorders. Clergy, as a particularly vulnerable category when it comes to voice disorders, require special attention and education when it comes to the vocal apparatus. Objective: The aim of the research is to determine the extent to which vocal professionals-the clergy are informed about voice and speech disorders with special reference to examining differences in information in relation to profession, age, education, frequency of voice use, smoking status. Method: 40 respondents participated in the research. In order to analyze the level of information of the general population about voice disorders, the method of non-experimental research based on a sample was applied - surveying the respondents. The Vocal Hygiene Questionnaire was used in the research. The respondents were asked to answer 33 questions about vocal hygiene by circling one of the three offered answers (true, I don’t know and not true). In addition to the Vocal Hygiene Questionnaire, the respondents completed a questionnaire on the sociodemographic characteristics of the general population (profession, age, education, frequency of voice use, smoking status). Results: The results determined the extent to which vocal professional-the clergy were informed about voice disorders. Descriptive statistics measures were used to present the results. Based on the presented results and the application of appropriate statistical methods, the set hypotheses were either accepted or rejected. The results of our research showed that the information of vocal professional-the clergy about voice disorders is at a satisfactory level. Conclusion: It turns out that clergy are well-informed about voice disorders. However, as people who frequently use their voice in their professional activities, additional vocal education could only increase their effectiveness. The research included a small number of respondents, so the obtained results should not be generalized to the entire population of Montenegro.sr
dc.language.isosrsr
dc.rightsclosedAccesssr
dc.subjectвокални професионалциsr
dc.subjectсвештена лицаsr
dc.subjectвокална едукацијаsr
dc.subjectвокална хигијенаsr
dc.subjectпоремећаји гласаsr
dc.subjectгласsr
dc.subjectговорsr
dc.subjectvocal professionalssr
dc.subjectclergysr
dc.subjectvocal educationsr
dc.subjectvocal hygienesr
dc.subjectvoicedisorderssr
dc.subjectvoicesr
dc.subjectspeechsr
dc.titleSpecifičnosti i poremećaji glasa kod sveštenih licasr
dc.titleSpecifics and voice disorders in the clergysr
dc.typemasterThesissr
dc.rights.licenseARRsr
dc.citation.epage59
dc.citation.spage1
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5149
dc.type.versionpublishedVersionsr


Документи

Thumbnail

Овај документ се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о документу