Veštine kognitivne pragmatike kod mladih i odraslih osoba sa visokofunkcionalnim autizmom

Abstract

Према дефиницији Америчке асоцијације психијатара (APA, 2013) поремећај из спектра аутизма (ПСА) је неуроразвојни поремећај присутан од раног узраста. Одликује се тешкоћама социјалне комуникације и социјалне интеракције, уз присуство понављајућих и ограничених образаца у понашању, интересовањима и активностима. У зависности од комбинације и тежине симптома, различито се манифестује код различитих особа. Особе са аутизмом могу имати различите нивое интелектуалног функционисања, а за особе које су просечне или натпросечне интелигенције кажемо да су високофункционалне. Иако су очуване интелигенције, појединци са високофункционалним аутизмом имају дефиците социјалних вештина, ограничених су способности за учествовање у реципрочној комуникацији и често не разумеју правила понашања и комуникације у социјалним ситуацијама. Комуникација представља основ друштвене активности, у њој учествују најмање два учесника – комуникатора који свесно и намерно сарађују како би својој интеракцији дали неко одређено значење у складу са контекстом ситуације. Когнитивна прагматика се бави проучавањем менталног стања комуникатора, односно процесима који су укључени у намерну комуникацију. Циљ овог истраживања је да се утврди у којој су мери присутни дефицити когнитивне прагматике код особа са високофункционалним аутизмом, као и да ли су повезани са степеном аутизма, емпатијом и егзекутивним функцијама. Узорак обухвата 10 младих и одраслих особа узраста од 15 до 29 година (осам момака и две девојке) од којих су неки чланови Клуба младих, а неки ученици Средње занатске школе у Београду. Прагматске способности су процењиване ABaCo батеријом (Assesment Battery for Communication, Sacco et al., 2008), а емпатија Инструментом за процену коефицијента емпатије (The Empathy Quotient Instrument, EQ, Baron-Cohen & Wheelwright, 2004). Степен аутизма је одређиван на основу DSM–5 критеријума. Инвентар бихевиоралних егзекутивних функција (The Behavior Rating Inventory of Executive Function – BRIEF, Gioia et al., 2000) је коришћен за процену егзекутивних функција. Добијени резултати недвосмислено указују на постојање значајних прагматских тешкоћа код младих и одраслих са високофункционалним аутизмом. Тешкоће су најизраженије у паралингвистичким и екстралингвистичким аспектима језика, као и у задацима у којима је потребно да испитаници разумеју или репродукују иронију и превару. Примећене су и тешкоће у задацима препознавања емоција. Резултати указују на то да одговори добијени коришћењем ABaCo батерије нису условљени узрастом испитаника. Осим тога, установљена је статистички значајна корелација између степена аутизма на ком сваки појединачни испитаник функционише и нивоа когнитивне прагматике. Испитаници који имају мање тешкоћа када су у питању социјални и комуникациони дефицити, као и мање ограничених, понављајућих образаца понашања, интересовања или активности постижу боље резултате на задацима ABaCo батерије. Када је у питању повезаност емпатије (процењиване самовредновањем испитаника) и когнитивне прагматике, нису добијене статистички значајне корелације. Међутим, установљена је статистички значајна позитивна корелација између емпатије испитаника и паралингвистичког разумевања емоција. Корелација егзекутивних функција и когнитивне прагматике у целости није била статистички значајна у овом истраживању. Без обзира на то, установљена је значајна корелација између егзекутивних функција и паралингвистичких аспеката језика, екстралингвистичких аспеката језика, као и контекстуалне продукције. На основу свега наведеног може се закључити да младе и одрасле особе са високофункционалним аутизмом имају прагматске тешкоће које су у тесној вези са степеном аутизма, као и са њиховим егзекутивним функцијама и емпатијом. Наредним истраживањима би на већем узорку и уз додатне инструменте процене требало проверити ове односе.

According to the definition of the American Psychiatric Association (APA, 2013) autism spectrum disorder (ASD) is a neurodevelopmental disorder present from an early age. It is characterised by difficulties in social communication and social interaction with the presence of repetitive and limited patterns in behavior, interests and activities. Depending on the combination and severity of symptoms, it can manifest itself differently in different people. People with autism can have different levels of intellectual functioning and we say that people with average or above average intelligence are high functioning. Although intelligence is preserved, individuals with high-functioning autism do not have adequate social skills but have limited ability to participate in reciprocal communication and often do not understand the rules of behavior and communication in social situations. Communication is the basis of social activity involving at least two participants – communicators who consciously and intentionally cooperate in order to give their interaction some specific meaning in accordance with the context of the situation. Cognitive pragmatics deals with the study of the communicator's mental state, that is, the processes involved in intentional communication. The aim of this research is to determine the extent to which deficits in cognitive pragmatics are present in individuals with high-functioning autism, as well as whether they are related to the degree of autism, empathy and executive functions. The sample consisted of 10 young people and adults between the ages 15 and 29 (eight boys and two girls) some of whom are the members of the Youth Club and some students of the Secondary Vocational School in Belgrade. Pragmatic abilities were assessed with the ABaCo battery (Assessment Battery for Communication, Sacco et al., 2008) and empathy with the Empathy Quotient Instrument (Baron-Cohen & Wheelwright, 2004). The degree of autism was determined based on the DSM–5 criterion. The Behavior Rating Inventory of Executive Function – BRIEF (Gioia et al., 2000) was used to assess executive functions. The obtained results unequivocally indicate the existence of significant pragmatic difficulties in young people and adults with high-functioning autism. Difficulties are most pronounced in paralinguistic and extralinguistic aspects of the language, as well as in tasks that require respondents to understand or reproduce irony and deceit. Difficulties in emotion recognition tasks were also noted. The results indicate that the answers obtained using the ABaCo battery are not conditioned by the age of the respondents. Furthermore, a statistically significant correlation was established between the degree of autism at which each individual participant functions and the level of cognitive pragmatics. Participants who have less difficulties when it comes to social and communication deficits, as well as limited repetitive patterns of behavior, interests or activities achieve better results on the tasks of the ABaCo battery. When it comes to the relation between empathy (assessed by the self-evaluation of the participants) and cognitive pragmatics, no statistically significant correlations were obtained. However, a statistically significant positive correlation was found between the participants empathy and paralinguistic understanding of emotions. The correlation of executive functions and cognitive pragmatics in general was not statistically significant in this research. Regardless, a significant correlation between executive functions and paralinguistic aspects of language was established, extralinguistic aspects of language, as well as contextual production. On the basis of all of the above, it can be concluded that young people and adults with high- functioning autism have pragmatic difficulties that are closely related to the level of autism as well as to their executive functions and empathy. Further research should verify these relationships on a larger sample and with additional assessment instruments.