Samoodređenje kod osoba sa intelektualnom ometenošću

Abstract

Самоодређење се сагледава као најшири, мултидимензионални концепт који обухвата вештине: самозаступања, саморегулације, самоефикасности и селф- концепт. Дефинише се као потенцијал особе да самостално, у складу са својим знањима, вештинама и уверењима, усмерава своје активности ка одабраном циљу. Теорија самоодређења се темељи на анализи широког спектра сложених процеса као што су механизми саморегулације, одабир животних циљева, опредељења и усмерења. Ниво и квалитет мотивације за самоодређено понашање зависи од личних одлика и утицаја социјалног окружења особе и утиче на њено понашање и животно благостање. Појава социјалног модела ометености, који је пратио процес деинституционализације, означио је прекретницу у односу друштвене заједнице према особама са интелектуалном ометеношћу као и у борби за људска права ове популације. Циљ овог рада је анализирање различитих аспеката Теорије самоодређења: мотивације и основних психолошких потреба (потреба за аутономијом, повезаношћу и компетенцијама) и њихове примене на популацију особа са интелектуалном ометеношћу (ИО). Прегледом литературе обухваћени су радови домаћих и иностраних аутора који се баве темом самоодређења код особа типичне популације (ТП) и особа са ИО. На основу резултата већине анализираних радова може да се закључи да већина особа са ИО има низак ниво самоодређења што се доводи у везу са сниженим когнитивним капацитетима и ограничењима у адаптивном понашању. Захваљујући променама у законодавству и усвајању трендова развијених земаља у домену пружања подршке особама са ИО, у нашој средини све већи број особа које припадају овој популацији почиње да живи у заједници. Живот у заједници увећава могућности особама са ИО за развој и увежбавање вештина самоодређеног понашања.

Self-determination is seen as the broadest, multidimensional concept that includes skills: self-advocacy, self-regulation, self-efficacy and self-concept. It is defined as the potential of a person to independently, in accordance with his knowledge, skills and beliefs, direct his activities towards the chosen goal. The theory of self-determination is based on the analysis of a wide range of complex processes such as the mechanisms of self-regulation and the choice of life goals, determinations and orientations. The level and quality of motivation for self-determined behavior depends on the personal characteristics and influence of the immediate social environment of the person, and affects his behavior and well-being. The emergence of the social model of disability, which accompanied the process of deinstitutionalization, marked a turning point in the attitude of the social community towards people with intellectual disabilities as well as in the fight for human rights of this population. The aim of this paper is to analyze motivation and basic psychological needs (needs for autonomy, connectivity and competencies) аs aspects of the Theory of Self-Determinationand its application to the population of people with intellectual disabilities (ID). The literature review includes works by domestic and foreign authors dealing with the topic of self- determination in people with a typical population (TP) and people with ID. The criterion for the selection of papers involved the use of the concepts of the Theory of Self-Determination. Based on the results of most of the analyzed works, it can be concluded that most people with ID have a low level of self-determination, which is associated with reduced cognitive capacity and limitations in adaptive behavior. Thanks to changes in legislation and the adoption of trends in developed countries in the field of providing support to people with ID, in our environment, an increasing number of people belonging to this population are beginning to live in the community. Living in a community increases the opportunities for people with ID to develop and practice self-determined behavior skills.