Socijalna kognicija kod osoba sa visokofunkcionalnim autizmom

Abstract

Социјална когниција се односи на способност разумевања других људи, а обухвата вештине перцепције осећања других, вештине дискриминације људи и предмета, разумевањa социјалних сигнала, поседовањa способности одржавања контакта погледом, невербалне комуникације, прозодије гласа, разумевања фацијалне експресије и коришћењa и разумевања симболичких видова комуникације. Особе са поремећајима из спектра аутизма (ПСА) испољавају дефиците у свим доменима социјалне когниције. Ово истраживање је спроведено са циљем утврђивања повезаности између степена ПСА и степена развоја социјалне когниције, као и утврђивања повезаности између социјалне когниције и комуникационих способности испитаника. Узорак је обухватио 10 испитаника различитог пола, који имају високофункционални ПСА, узраста 15–29 година. У истраживању су коришћена четири инструмента: Единбуршки тест социјалне когниције (Edinburgh Social Cognition Test – ESCoT, Baksh et al., 2018), ДСМ-5 (DSM-5) скала за процену нивоа тежине ПСА (APA, 2013), Комуникацијска чеклиста за децу (The Children’s Communication Checklist-2 – CCC- 2, Bishop, 2003), као и Комуникацијска чеклиста за одрасле (Communication Checklist-Adult – CC- A, Bishop, 2006). Сви испитаници из узорка имају дефиците у доменима социјалне когниције. Пол и узрасна група нису у вези са постигнућима на задацима социјалне когниције. Испитаници који имају блажи степен ПСА у оба домена имају боља постигнућа у свим областима социјалне когниције. Такође, сви испитаници из узорка имају развијене комуникационе способности. Утврђено је постојање корелације између степена развоја социјалне когниције и степена ПСА у оба домена. Степен развоја социјалне когниције корелира са постигнућима у домену комуникације испитаника који припадају млађој узрасној групи, док када је у питању старија узрасна група, та корелација није потврђена. Осим тога, утврђено је и постојање корелације између свих домена социјалне когниције, као и појединачних домена и скора у целини. Имајући у виду да сви испитаници имају дефиците у доменима социјалне когниције, предлажемо креирање програма који би били фокусирани на поспешивање когнитивне и афективне теорије ума, али и интерперсоналног и интраперсоналног разумевања друштвених норми особа са ПСА, као и социјалне комуникације и редукције ограничених репетитивних активности. Такође, битно је да дефектолози, наставници и родитељи у свакодневном раду са особама са ПСА утичу на развијање сва четири домена социјалне когниције, јер се показало да развијеност једног од њих утиче на развој осталих домена, као и социјалне когниције у целости.

Social cognition refers to the ability to understand others and consists of perception of others emotions, discriminating between humans and objects, understanding social cues, having the ability to maintain eye contact, nonverbal communication, voice prosody, understanding facial expressions and using and understanding symbolic communication. People with autism spectrum disorders (ASD) exhibit deficits in all domains of social cognition. This research was conducted with the aim of determining the correlation between the level of ASD and the level of social cognition, as well as determining correlation between social cognition and communication abilities. The sample comprised of 10 participants of different gender, diagnosed with high-functioning ASD, between 15–29 years old. Four instruments were used: Edinburgh Social Cognition Test – ESCoT (Baksh et al., 2018), DSM-5 scale for determining the ASD severity (APA, 2013), The Children’s Communication Checklist-2 – CCC-2 (Bishop, 2003), as well as Communication Checklist-Adult – CC-A (Bishop, 2006). All participant exhibit deficits in social cognition. Gender and age group do not influence the success of participants on social cognition tasks. The participants with higher level of ASD in both domains have better results in all social cognition areas. Also, all participants have developed communication skills. We determined the correlation between social cognition and ASD severity. The development of social cognition correlates with communication abilities of participants from younger age group, while this correlation does not exist when it comes to older age group. Also, we determined the correlation between all social cognition domains, as well as between individual domains and total score. Having in mind that all participants exhibited deficits in social cognition, we recommend creating programs that would focus on enhancing cognitive and affective theory of mind, as well as interpersonal and intrapersonal understanding of social norms of people with ASD, as well as social communication and reducing restricted and repetitive activities. Also, it is important that special educators, teachers and parents develop all four domains of social cognition while working with children with ASD, because it is proven that the development of one of them has impact on other domains, as well as social cognition in total.