Phonemic Awareness as an Indicator of Preliteral Abilities in Serbian Speaking Children With and Without Specific Language Impairment

Abstract

Abstract:This study is based on theoretical and empirical understanding of phonemic awareness in Serbian speaking children with and without specific language impairment (SLI). The aim of this paper is to compare the phonemic awareness in children with SLI and children with typical language development (TLD) who are between 5.11 and 7 years of age. This study included 40 participants with SLI and 80 participants with TLD. The subtest for evaluation of phonemic awareness from The Test for Evaluating Reading and Writing Pre-Skills – PredČiP (Kuvač Kraljević & Lenček, 2012) was used. Statistically significant differences were confirmed on both tasks of phonemic awareness (p < .001). The half of children of the SLI group had borderline or poor achievement, generally lower than children with TLD. Bearing in mind that Serbian language has a regular orthography and clear morphological specificities, compared to most world languages, it is expected that Serbian-speaking children would master phonological awareness tasks more easily. Consequently, we believe that an early detection of phonological disorders is particularly important for the Serbian-speaking children. Having in mind that literature data indicate that children who, prior to starting school, are diagnosed with SLI, later encounter interference with reading and writing, we suggest the implementation of a

У овом раду сагледавамо фонолошке способности у контексту Вагнер–Торгесеновог модела фонолошке обраде, који фонолошку обраду посматра као вишедимензионалну спо- собност. Према овом моделу, фонолошка способност обухвата три независне, али коре- лативне компоненте: фонолошку свест, фонолошко памћење и брзо именовање (брзо пре- познавање речи). Стога, ова студија се заснива на теоријском и емпиријском разумевању фонемске свести код деце која говоре српски језик са и без специфичног језичког поремећаја (СЈП). Фонемска свест представља основу фонолошког, а индиректно и ортографског де- кодирања, односно формирања фонолошких репрезентација, због чега снажно утиче на почетне фазе стицања вештине читања. У језицима са регуларном ортографијом фоно- лошка структура штампане речи је лако доступна, коришћењем једноставног обрасца претварања графеме у фонему. Насупрот томе, у језицима са нерегуларном ортографијом, као што су енглески или хебрејски, читаоци су приморани да обрађују штампану реч ко- ристећи веће фонолошке јединице. Стога, постоје и радови који указују како ортографска сложеност утиче на везу између читања и фонолошке свести. За разлику од нетранспа- рентне или дубоке ортографије енглеског језика, српски језик има директна и недвосмис- лена подударања графема и фонема, где сваком слову одговара само један глас (укупно 30 знакова и исто толико фонема, од којих је пет самогласника). Даље, фонологија не варира у зависности од контекста и морфологије, што српски језик сврстава међу језике са транс- парентним правописом. Имајући у виду да ова врста истраживања на српском језику досад није рађена, сма- трамо да ће резултати овог истраживања допринети нашим сазнањима о дефицитима фонемске свести, односно фонемској анализи и фонемској синтези код деце са СЈП на срп- ском језику. Полазимо од претпоставке да ће деца која говоре српски језик са СЈП имати нижу фонемску свест у поређењу са децом типичног језичког развоја (ТЈР). Друга претпо- ставка је да ће боља постигнућа на задацима фонемске анализе бити повезана са бољим постигнућима на задацима фонемске синтезе у обе групе. Циљ овог рада је да се упореди фонемска свест код деце са СЈП и деце са типичним језичким развојем (ТЈР) узраста од пет година и једанаест месеци до седам година. Методе и процедуре. Ова студија обухватила је 120 учесника, оба пола, узраста од пет година и једанаест месеци до седам година. Узорак је подељен у две групе: СЈП групу и ТЈР групу. Група СЈП обухватала је 40 учесника са СЈП (осам девојчица и 32 дечака), просечне старости од седам година и девет месеци (SD=4.47 месеци). Деца са СЈП била су корисници Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију „Проф. др Цветко Брајовић“ у Београду, Република Србија. Од мерних инструмената коришћен је суптест за процену фонемске свести из Теста за процену предвештина читања и писања – ПредЧиП (Kuvač Kraljević & Lenček, 2012). Резултати. Статистички значајне разлике потврђене су на оба задатка фонемске свести (p<.001). Половина деце из СЈП групе је имала гранична или лоша постигнућа, гене- рално нижа од деце са ТЈР. Однос између фонемске анализе и фонемске синтезе истражен је коришћењем Спирманове корелације ранга у свакој групи посебно. Постојала је јака, по- зитивна корелација између две варијабле у СЈП групи (ρ=0,719, p<.001), као и у ТЈР групи (ρ=0,514, p<.001), што показује да су висока постигнућа на задатку фонемске анализе пове- зана са високим постигнућима на задацима фонемске синтезе. Закључци и импликације. Имајући у виду да српски језик има транспарентну ор- тографију и јасну морфолошку специфичност, у поређењу са већином светских језика, оче- кује се да ће деца која говоре српски језик лакше савладавати задатке фонолошке свести. Сходно томе, сматрамо да је рано откривање фонолошких поремећаја посебно важно за децу која говоре српски језик. Имајући у виду да подаци из литературе указују да деца код којих је пре поласка у школу дијагностикован СЈП, касније се сусрећу са сметњама у учењу читања и писања, стога предлажемо спровођење посебног превентивног програма за развој фонолошких вештина, односно тренинг фонемске свести код све деце.