Negativna iskustva u detinjstvu u populaciji osoba koje su zavisne od kockanja

Abstract

Kada je u pitanju uloga negativnih iskustava u detinjstvu (zlostavljanja, zanemarivanja i različitih oblika porodičnih disfunkcionalnosti) kao faktora rizika u razvoju zloupotrebe i zavisnosti od alkohola i ilegalnih psihoaktivnih supstanci, istraživanja nedvosmisleno ukazuju na kontinuiranu pozitivnu povezanost ova dva društvena problema. Međutim, istraživanja po pitanju negativnih iskustava u detinjstvu kao faktora rizika razvoja zavisnosti od kockanja u odraslom dobu su manje istražena. Cilj preglednog rada jeste da se sagleda uloga negativnih iskustava u detinjstvu u razvoju zavisnosti od kockanja, njihov kumulativni efekat, kao i uloga varijable života sa roditeljem koji ima probleme sa kockanjem kao specifičnog faktora rizika. Kumulativni efekat negativnih iskustava u detinjstvu je povezan sa razvojem zavisnosti od kockanja. Istraživanja pokazuju da tri i više negativnih iskustava u detinjstvu povećavaju verovatnoću razvoja zavisnosti od kockanja više od tri puta u poređenju sa onima bez ovih iskustava. Negativna iskustva najviše utiču na emocionalnu i bihevioralnu regulaciju, samopoštovanje i poremećaje nivoa pobuđenosti i raspoloženja. Ispoljavaju se i povećanom impulsivnošću, te kockanje može biti vid bega od bolnih emocionalnih stanja i koristi se kao strategija prevazilaženja. Istraživanja pokazuju i da negativna iskustva u detinjstvu i kognitivne strukture objašnjavaju 52% varijanse kockanja. Pregled istraživanja koja su pratila samo varijablu zlostavljanja u detinjstvu pokazuju da je ono u korelaciji sa zavisnošću od kockanja u odrasloj dobi, sa i dalje nedovoljno istraženim mehanizmima koji moderiraju ovu vezu. U okviru transgeneracijske transmisije kockanja, kockanje roditelja je najspecifičniji prediktor kockanja njihovih potomaka, što je u skladu sa teorijom socijalnog učenja. Zaključna razmatranja ukazuju na značajnu ulogu negativnih iskustava u detinjstvu u razvoju zavisnosti od kockanja. Na opštem preventivnom nivou, postoji kontinuirana potreba da se podržava sigurno i zdravo porodično i socijalno okruženje, kao i podsticanje implementiranja edukacije dece o adekvatnim strategijama nošenja sa izazovnim okolnostima, u školske kurikulume. Na nivou procene širokog spektra nepovoljnosti pod kojima deca mogu odrastati, važno je kontinuirano pratiti i faktor roditeljskog kockanja. Na tretmanskom nivou, potrebno je uključiti i saznanja o ulozi negativnih iskustava u detinjstvu u razvoju zavisničkog ponašanja, kao i o mehanizmima putem kojih se ova veza razvija.