Karakteristike i uloga igre kod dece sa smetnjama u razvoju

Abstract

Igranje je antropološka potreba kojom dete zadovoljava potrebu za aktivnošću, ispoljavanjem emocija i ostvarenjem određenih socijalnih uloga. I pored toga što su deca sa smetnjama u razvoju u ostvarivanju navedenih potreba u znatno nepovoljnijem položaju od svojih vršnjaka tipičnog razvoja, upravo je dečja igra oblast u kojoj je moguće ostvariti kompenzatorne programe i podstaći razvoj u celini. Sa decom sa smetnjama u razvoju predškolskog uzrasta, neophodno je sve samostalne, usmerene i kombinovane aktivnosti izvoditi upravo putem igara u okviru kojih su ona maksimalno angažovana, a njihova čula aktivna u opažanju koje treba organizovati i verbalizovati. I decu sa razvojnim smetnjama i njihove roditelje neophodno je ohrabrivati da se uključuju u što raznovrsnije oblike stimulativnih igara: istraživačke, energetske, igre za razvoj veština, socijalne igre, imaginativne igre, problemske igre. U ovom radu bavimo se karakteristikama ovih igara i mogućnostima njihove adaptacije u procesu vaspitanja dece sa smetnjama u razvoju.