Inkluzivno obrazovanje u Evropi – rezultati evropske agencije

Abstract

Evropska agencija za posebne potrebe i inkluzivno obrazovanje (dalje Agencija) je nezavisna organizacija koja deluje kao platforma za saradnju 30 država članica. Cilj je da se unapredi obrazovna politika i praksa za učenike sa smetnjama u razvoju i potrebom za podrškom. Republika Srbija pridružila se Agenciji 2018. godine. Ključni principi bazirani na dokazima koji su predstavljeni postulatima Agencije fokusiraju se na razvoj politike, kao i na implementaciju i usklađuju se sa prioritetima država članica. Jasno je da se obrazovni sistemi razlikuju među zemljama. Oni su dinamički, višestepeni sistemi sa dodatnom složenošću koja proizilazi iz kulturnih, društvenih, verskih i drugih kontekstualnih razlika. Dok se na početku fokusirala na učenike sa razvojnim smetnjama, u poslednjem periodu Agencija proširuje svoj delokrug rada, uzima u obzir sve učenike u okviru sistema inkluzivnog obrazovanja i prikuplja, prikazuje i analizira nacionalne podatke država članica. U tom smislu, u većini zemalja, upisivanje u inkluzivno obrazovanje podrazumeva raspoređivanje učenika u redovno odeljenje u skladu sa referentnom vrednošću raspoređivanja od 80% vremena u razredima redovnog obrazovanja sa svojim vršnjacima. Učenici koji nisu u inkluzivnom okruženju edukuju se u okviru odvojenih odeljenja u redovnim školama, specijalnih škola, neformalnog obrazovanja koje vode zdravstvene ili socijalne službe, ili su van formalnog obrazovanja. Dostupni podaci pokazuju da nijedna od zemalja članica nema 100% upisivanje u inkluzivno okruženje. Sve zemlje koriste neki oblik pružanja posebnih stručnih usluga (posebne škole i jedinice), kao i posebna odeljenja u redovnim školama. Svaki treći učenik sa smetnjama u razvoju u Srednjoj i Istočnoj Evropi pohađa školu za učenike sa smetnjama u razvoju. Široki opseg stope raspoređivanja u specijalne škole ukazuje da se u različitim zemljama koriste veoma raznorodne procedure i strukture za raspoređivanje učenika sa razvojnim smetnjama. U svim zemljama članicama, skoro 40% učenika sa razvojnim smetnjama obrazuje se u posebnim, neinkluzivnim okruženjima. Čak i u Finskoj, državi s jednim od najboljih obrazovnih sistema na svetu i veoma kvalitetnom podrškom učenicima s razvojnim teškoćama, izveštava se o brojnim problemima vezanim za poteškoće u realizaciji inkluzivne nastave. Rad je nastao kao rezultat istraživanja na projektu „Kreiranje Protokola za procenu edukativnih potencijala dece sa smetnjama u razvoju kao kriterijuma za izradu individualnih obrazovnih programa” (broj ugovora 451-03-68/2022-14) koji finansira Ministarstvo prosvete Republike Srbije.