Značaj školske angažovanosti učenika za prevenciju problema ponašanja

Abstract

Školska angažovanost učenika široko je prepoznata kao multidimenzionalni konstrukt koji meri učešće, posvećenost i pažnju učenika u školi. Prepoznaju se različiti tipovi školske angažovanosti, a najučestalije se pravi distinkcija na kognitivnu, emocionalnu i bihejvioralnu angažovanost. Kognitivna angažovanost se odnosi na nivo investiranja učenika ili motivaciju za učenje, dok bihejvioralna angažovanost podrazumeva učešće učenika u školskim aktivnostima. Emocionalna angažovanost podrazumeva odnos učenika prema nastavnicima, vršnjacima i školom u celini. Dokazi o značaju školske angažovanosti učenika dolaze iz opsežne literature koja povezuje školsku angažovanost učenika sa različitim poželjnim razvojnim ishodima. Stoga je cilj ovog rada da kroz pregled, analizu i sumiranje istraživačkih rezultata o školskoj angažovanosti učenika ukaže na značaj ovog konstrukta za prevenciju problema ponašanja. Rezultati sprovedenog pregleda sugerišu da je nivo školske angažovanosti učenika povezan sa širokim spektrom akademskih i razvojnih ishoda, poput akademskog postignuća i motivacije, nastavkom školovanja, prosocijalnog ponašanja, pozitivnog identiteta, socioemocionalnog funkcionisanja itd. Drugim rečima, dosadašnja istraživanja upućuju da se u zavisnosti od nivoa školske angažovanosti učenika njeni efekti mogu tumačiti u kontekstu rizičnih i protektivnih faktora za bihejvioralne probleme učenika. Navedeno implicira da akteri vaspitnoobrazovnog sistema ne smeju da izgube iz vida značaj školske angažovanosti za dostizanje punih potencijala učenika. Dodatno, uvažavajući nastojanja prevencijske nauke u pravcu identifikovanja i osnaživanja činilaca koji stoje osnovi protektivnih procesa neophodno je dodatnu pažnju usmeriti na istraživanja faktora i mehanizama koji doprinose višim nivoima školske angažovanosti kod učenika.