Stavovi i socijalna distanca studenata Univerziteta u Srbiji prema osobama sa invaliditetom

Abstract

Социјална дистанца представља меру удаљености или блискости појединца у односу на одређену социјалну или етничку групацију. Што је социјална дистанца већа, то више утиче на негативно понашање у заједници. Ставови представљају менталну спремност, формирану на основу искуства, која има утицај на реакцију индивидуе према објектима и ситуацијама са којима долази у контакт. Циљ истраживања био је да се испитају ставови и степен социјалне дистанце студената Универзитета у Србији према особама са инвалидитетом. Узорак је обухватао 576 испитаника (студената N=576) са територије Републике Србије, и то 318 женског и 258 испитаника мушког пола. За прикупљање података коришћена је, у складу са постављеним циљем истраживања, адаптирана Скала социјалне дистанце (Bogardus,1925) и посебно дизајниран Упитник за процену ставова студената према особама са инвалидитетом. Прикупљени подаци обрађивани су помоћу софтверског пакета намењеног за обраду података у друштвеним наукама (Statistical Package for the Social Sciences-SPSS, version 23.0). За обраду података коришћене су методе дескриптивне и инферентне статистике. Поред квантитативне анализе, приступило се и квалитативној анализи прикупљеног материјала. Резултати су приказани табеларно, а најзначајнији резултати су посебни дискутовани. Анализа резултата нам је омогућила извођење адекватних закључака; Испитаници женског пола показују позитивније ставове и већу спремност за социјалне односе са особама са инвалидитетом у односу на испитанике мушког пола. Исто важи и за студенте факултета из групације друштвено-хуманистичких наука. Степен социјалне дистанце израженији је на социјалним односима који захтевају емоционалну и физичку блискост. Најнегативније ставове студенти показују према особама са оштећењем вида, док је најмањи степен социјалне дистанце забележен према особама са сензорним оштећењима.

Social distance represents the measure of distance or closeness of an individualor individuals in relation to a particular social or ethnic group. The higher the social distance, the more it affects negative behavior in the community. Attitudes represent mental readiness, that are formed on base of an experience, which have an influence on individuals reactions towards the people with dissabilities and situationsin wich he comes to contact with. In this scientific work has participated 576 students of the Republic of Serbia, 318 female and 258 male students. The collected data were processed using a software that is designed for data processing in social sciences (Statistical Package for the Social Sciences-SPSS, version 23.0). Adequate methods of descriptive and inferential statistics were used during data processing. In addition to the quantitative analysis, a qualitative analysis of the collected material was approached. Тhe results are presented in a table, and the most significant results are discussed separately. The analysis of the results enabled us to draw adequate conclusion. Female respondents show more positive attitudes and greater readiness for social relations with people with disabilities compared to male respondents. The same applies to faculty students from the group of social sciences and humanities. The degree of social distance is greater in social relationships that require emotional and physical intimacy. Students show the most negative attitudes towards people with visual impairments, while the lowest degree of social distance was recorded towards people with sensory impairments.