Indikatori kvaliteta života gluvih i nagluvih osoba

Abstract

Инклузивно образовање представља школовање у коме сва деца имају приступ школском систему уз одговарајућу подршку. Глуви и наглуви ученици се у процесу инклузивног образовања сусрећу са многим тешкоћама за разлику од вршњака типичног развоја. Због ограничене способности перцепције и продукције говорног језика глуви и наглуви ученици имају потешкоће када су у питању развој социјалних вештина и академски успех у инклузивним школама. Однос наставника према инклузивном образовању је од кључног значаја за његово успешно спровођење. Квалитет живота представља индивидуалну перцепцију сопствене животне стварности у светлу културалних и вредносних система у којима неко живи, а с обзиром на очекивања, сопствене циљеве и стандарде. Прегледом и анализом обухваћених истраживања из Србије, региона и света долази се до општег закључка да глуве и наглуве особе показују нижи ниво квалитета живота у односу на чујуће особе. Резултати истраживања индикатора квалитета живота глуве и наглуве деце и омладине указују да је потврђен нижи ниво квалитета живота код ове популације. Није утврђена корелација између степена оштећења слуха и квалитета живота глуве и наглуве деце. Постоји значајна веза између ангажовања у учионици и нивоа квалитета живота ученика у доменима школе, социјалног контакта са вршњацима, менталним здрављем и укупном проценом квалитета живота. Са повећањем старости ученика, укупно осећај општег задовољства ниже је оцењен од стране ученика редовних школа, а самопоуздање од стране ученика специјалних школа. Поређењем резултата глувих и наглувих ученика који, за време школовања, живе у интернату и глувих и наглувих ученика који, за то време, живе са својим породицама долази се до закључка да ученици из интерната имају повољније мишљење о свом квалитету живота. Адолесценти са оштећењем слуха и њихови родитељи квалитет живота су проценили нижим у односу на адолесценте типичног развоја и њихове родитеље. Обе групе родитеља процениле су квалитет живот своје деце нижим просечним скоровима у односу на њих саме, осим на субскали функционисања у школи. Потврђен је нижи ниво квалитета живота код адолесцената са оштећењем слуха у поређењу са адолесцентима типичног развоја. Разлике су идентификоване у доменима физичког, социјалног и школског функционисања, док у домену емоционалног функционисања није пронађена разлика. Степен укључености родитеља у образовање глувих ученика може да има утицај на њихово опште задовољство. Тумач знаковног језика, уколико постоји у инклузивној школи, мора бити високо квалификован у техници превођења и мора поседовати академске и социјалне вештине. Степен запослења глувих особа опада са степеном њиховог образовања. Резултати истраживања индикатора квалитета живота глувих и наглувих одраслих особа указују да је код ове популације потврђен нижи ниво квалитета живота у односу на типичну популацију. Домен окружења од стране глувих и наглувих особа је оцењен нижим скоровима у односу на домене физичког функционисања, психолошки домен и домен социјалних односа. Постоји веза између бољег нивоа квалитета живота глувих особа које користе знаковни језик у комуникацији и познавања говорног језика. Од нивоа социјалне подршке зависи процена укупног квалитета живота. Глуве и наглуве одрасле особе који су корисници слушних амплификатора показују већу перцепцију социјалне подршке и виши ниво субјективног квалитета живота. Утврђен је висок степен корелације између оштећења слуха и постојања слушног хендикепа. Амплификација има позитиван утицај на смањење слушног хендикепа и побољшање квалитета живота. Највише негативних последица оштећење слуха оставља на социјални, а најмање на емоционални домен. Димензије здравља које описују виталност, ментално здравље и перцепцију општег здравља су најлошије оцењене од стране одраслих глувих и наглувих особа. Код старијих глувих и наглувих особа постоје значајне сметње у квалитету живота које су више изражене у свакодневним ситуацијама него на подручју емоција. Већина старијих одраслих глувих и наглувих особа примећује да боље чује од како користи слушна помагала, што им побољшава квалитет живота. Међутим, већина њих не користи амплификацију, нити има позитивно мишљење о кохлеарној имплантацији. Постоји потреба за увођењем Закона о знаковном језику и за стандардизацијом српског знаковног језика. Глуве и наглуве особе су претежно задовољне програмима и радом Савеза глувих и наглувих Србије.

Inclusive education represents schooling in which all children have access to the school system with appropriate support. Deaf and hard of hearing students face many difficulties in the process of inclusive education, unlike their peers of typical development. Due to the limited ability to perceive and produce spoken language, deaf and hard of hearing students have difficulties when it comes to the development of social skills and academic success in inclusive schools. Teachers' attitudes towards inclusive education are crucial for its successful implementation. Quality of life represents an individual perception of one's own life reality in the light of the cultural and value systems in which one lives, and with regard to expectations, one's own goals and standards. A review and analysis of the included research from Serbia, the region and the world leads to the general conclusion that deaf and hard of hearing people show a lower level of quality of life compared to hearing people. The results of the research on the indicators of the quality of life of deaf and hard of hearing children and youth indicate that a lower level of quality of life has been confirmed in this population. No correlation was found between the degree of hearing impairment and the quality of life of deaf and hard of hearing children. There is a significant relationship between classroom participation and students' quality of life levels in the school domains, social contact with peers, mental health, and overall quality of life assessment. As students age, overall feelings of general satisfaction are rated lower by regular school students, and self-confidence by special school students. By comparing the results of deaf and hard of hearing students who live in the boarding school during schooling and deaf and hard of hearing students who live with their families during that time, it is concluted that boarding school students have a more favorable opinion about their quality of life. Adolescents with hearing impairment and their parents rated quality of life lower than adolescents of typical development and their parents. Both groups of parents rated the quality of life of their children with lower average scores in relation to themselves, except for the subscale of functioning in school. A lower level of quality of life was confirmed in adolescents with hearing impairment compared to adolescents of typical development. Differences were identified in the domains of physical, social and school functioning, while no difference was found in the domains of emotional functioning. The degree of parental involvement in the education of deaf students can have an impact on their general satisfaction. A sign language interpreter, if he / she exists in an inclusive school, must be highly qualified in translation technique and must possess academic and social skills. The employment rate of deaf people decreases with the level of their education. The results of the research on the quality of life indicators of deaf and hard of hearing adults indicate that a lower level of quality of life was confirmed in this population compared to the typical population. The domain of the environment was assessed by deaf and hard of hearing persons with lower scores in relation to the domains of physical functioning, psychological domain and the domain of social relations. There is a link between a better level of quality of life for deaf people who use sign language in communication and possess knowledge of spoken language. The assessment of the overall quality of life depends on the levels of social support. Deaf and hard of hearing adults who are users of hearing amplifiers show a higher perception of social support and a higher level of subjective quality of life. A high degree of correlation was found between hearing impairment and the existence of a hearing handicap. Amplification has a positive effect on reducing hearing impairment and improving quality of life. Hearing damage leaves the most negative consequences on the social domain, and the least on the emotional domain. The dimensions of health that describe vitality, mental health, and perception of general health are worst rated by deaf and hard of hearing adults. In older deaf and hard of hearing people, there are significant disturbances in the quality of life that are more pronounced in everyday situations than in the area of emotions. Most older deaf and hard of hearing adults notice that they hear better than how they use hearing aids, which improves their quality of life. However, most of them do not use amplification, nor do they have a positive opinion about cochlear implantation. There is a need for the introduction of the Law on Sign Language and for the standardization of Serbian sign language. Deaf and hard of hearing people are mostly satisfied with the programs and work of the Association of the Deaf and Hard of Hearing of Serbia.