Ispitivanje stavova nastavnika prema inkluziji i deci sa smetnjama u razvoju

Abstract

Циљ истраживања био је утврђивање ставова наставника о инклузији и деци са сметњама у развоју, утврђивање сарадње наставника са родитељима деце са сметњама у развоју као и утврђивање стручног усавршавања наставника у инклузивном образовању са посебним освртом на испитивање разлика у односу на пол (мушки/ женски), старост наставника (23-40 година/ > 40 година), дужину радног стажа (0-10 година/ > 10 година), искуство у реализацији индивидуалног образовног плана (са искуством/ без искуства) и врсту наставе коју наставници изводе. Узорак је био пригодан и чинило га је 56 наставника разредне и предметне наставе оба пола, старости од 24 до 63 године запослених у ОШ Десанка Максимовић у Косовској Каменици. Осим упитника којим се испитују социо-демографске и професионалне варијабле, а који је наменски креиран за потребе овог истраживања, коришћена је и скала ПИТИ- скалер- пракса и теорија инклузије која има 4 субскале: Став о инклузији, Став о деци са сметњама у развоју, Сарадња наставника с породицом и Стручно усавршавање наставника у инклузивном образовању. За утврђивање расподеле по категоријама варијабли коришћене су мере дескриптивне статистике док је за испитивање значајности разлика коришћена мера инференцијалне статистике: t-тест за независне узорке. Утврђено је да наставници подржавају инклузију и имају позитиван став према деци са сметњама у развоју, имају добру сарадњу са породицом деце са сметњама у развоју, као и да је стручно усавршавање наставника у инклузивном образовању присутно у значајном обиму. Утврђене су статистички значајне разлике између наставника који имају и наставника који немају искуство у реализацији индивидуалног образовног плана на следећим варијаблама: став наставника о инклузији (t = 2,629; df = 54; p = 0,010), став наставника према деци са сметњама у развоју (t = 3,042; df = 54; p = 0,004) и сарадња наставника с породицом деце са сметњама у развоју (t = 02,533; df = 54; p = 0,014). Наставници који имају искуство у реализацији индивидуалног образовног плана имају позитивнији став према инклузији и деци са сметњама у развоју и бољу сарадњу с њиховим родитељима од наставника који такво искуство немају. Утврђене су и статистички значајне разлике на варијабли сарадња наставника с породицом деце са сметњама у развоју између наставника различитог пола (t = 2,038; df = 54; p = 0,046). Наставници имају бољу сарадњу с родитељима деце са сметњама у развоју од наставница. Између осталих испитаних варијабли нису утврђене статистички значајне разлике.

The aim of the research was to examine the attitudes of teachers about inclusion and children with disabilities, examined the cooperation of teachers with parents of children with disabilities as well as examining the professional development of teachers in inclusive education with special emphasis on examining gender differences (male/ female), age (23-40 years/ > 40 years), length of service (0-10 years/ > 10 years), experience in implementing an individual educational plan (with experience/ without experience) and type of teachers (clas teachers/ subject teachers). The sample was appropriate and consisted of 56 primary and secondary school teachers of both sexes aged 24 to 63, employed at the Desanka Maksimović Elementary School in Kosovska Kamenica. In addition to the questionnaire examining socio-demographic and professional variables, which was purposely created for the needs of this research, the PITI- scaler- practice and theory of inclusion scale was used, which has 4 subscales: Attitude about inclusion, Attitude about children with disabilities, Cooperational of teachers with the family and Professional development of teachers in inclusive education. Measures of descriptive statistics were used to determine the distribution by categories of variables, while a measure of inferential statistics was used to examine the significance of differences: t- test for independent samples. We found that teachers support inclusive and have a positive attitudie towards children with disabilities, they have good cooperation with familiy of children with disabilities, as well as that the professional development of teachers in inclusive education is present to a significant extent. Statistically significant differences were found between teachers who have and teachers who do not have experiences in the implementation of an individual education plan on the following variables: teachers attitudies towards inclusion (t = 2,629; df = 54; p = 0,010), teachers attitudes towards children with disabilities (t = 3,042; df = 54; p = 0,004) and teachers cooperation with the family of children with disabilities (t = 02,533; df = 54; p = 0,014). Teachers who have experience in the implementation of an individual educational plan have a more positive attitude towards inclusion and children with disabilities and better cooperation with their parents than teachers who do not have such experience. There were also statistically significant differences in the variable cooperation of teachers with the family of children with disabilities between teachers of different sexes (t = 2,038; df = 54; p = 0,046). Man teachers have better cooperation with parents of children with disabilities than woman teachers. No statistically significant differences were found between the other examined variables.