Specifičnosti i poremećaji glasa kod sveštenih lica

Abstract

Увод/ Циљ. Глас је оруђе којим се људи служе свакодневно, а нарочито је кључна за особе које га користе као основно средство своје професионалне активности, међу којима су и свештена лица. Велики број свештеника није упознат о правилној вокалној хигијени тако да они спадају у ризичну групу за настанак поремећаја гласа. Циљ истраживања био је утврђивање у којој мери су свештена лица информисана о поремећајима гласа, вокалној хигијени и његовом утицају на здравље гласа и говора и да се утврди да ли постоје статистички значајне разлике у информисаности о поремећајима гласа и говора у односу на старост, место становања, образовање, дужину радног стажа, пушачки статус и музичко образовање. Методе. У истраживању извршено на узорку од 30 испитаника – свештених лица на различитим парохијама територије Републике Србије. У истраживању су коришћена два упитника: Упитник о вокалној хигијени којим се мери информисаност о поремећајима гласа и говора и упитник којим су прикупљени подаци о социодемографским варијаблама. Испитаници су упитнике попунили онлајн током маја и јуна 2021.године. За утврђивање расподеле по категоријама варијабли коришћене су мере дескриптивне статистике – аритметичка средина, стандардна девијација, грешка стандардне девијације, фреквенце и проценти. За испитивање значајности разлика коришћене су мере инференцијалне статистике су t-тест за независне узорке и једнофакторска анализа варијансе (ANOVA). Резултати. Резултати су показали да је информисаност свештених лица из нашег узорка о поремећајима гласа на задовољавајућем нивоу као и да су свештена лица старости 20-40 година више информисана о поремећајима гласа и говора од свештених лица старијих од 40 година. Такође, свештена лица која имају музичко образовање информисанија су о поремећајима гласа и говора од испитаника свештених лица без музичког образовања. Статистички значајне разлике у информисаности о поремећајима гласа и говора у односу на место становања, образовање, дужину радног стажа и пушачки статус нису утврђене. Закључак. Наглашава се значај увођења вокалне едукације у оквиру образовног плана и програма будућих свештених лица као најбоља метода превенције за настанак поремећаја гласа.

Background⁄Aim. Voice is a tool people use every day, and it is especially crucial for people who use it as the basic means of their professional activity, including clergy. A large number of priests are not aware of proper vocal hygiene, so they belong to the risk group for the onset of voice disorders.The purpose of the study was to determine the extent to which clergy are informed about voice disorders, vocal hygiene and its impact on voice and speech health and to determine whether there are statistically significant differences in information about voice and speech disorders in relation to age, place of residence , education, length of service, smoking status and music education. Methods. The research was conducted on a sample of 30 respondents - clergy in different parishes in the territory of the Republic of Serbia. Two questionnaires were used in the research: the Vocal Hygiene Questionnaire, which measures awareness of voice and speech disorders, and the Questionnaire, which collected data on sociodemographic variables. Respondents completed the questionnaires online during May and June 2021. To determine the distribution by categories of variables, measures of descriptive statistics were used - arithmetic mean, standard deviation, error of standard deviation, frequencies and percentages. Measures of inferential statistics, t-test for independent samples and one-factor analysis of variance (ANOVA) were used to examine the significance of differences. Results. The results showed that the awareness of clergymen from our sample about voice disorders is at a satisfactory level, as well as that clergymen aged 20-40 are more informed about voice and speech disorders than clergymen older than 40 years. Also, clergy who have a music education are more informed about voice and speech disorders than respondents of clergy without a music education. Statistically significant differences in information on voice and speech disorders in relation to place of residence, education, length of service and smoking status were not determined. Conclusion. The importance of introducing vocal education within the educational curriculum of future clergymen as the best method of prevention for the development of voice disorders is emphasized.