Lingvistički aspekti pragmatike kod osoba sa Daunovim sindromom

Abstract

У овом истраживању испитују се лингвистички аспекти прагматике код особа са Дауновим синдромом. Лингвистичка прагматика је дисциплина која проучава деловање језика, односно како саговорник значење неке изјаве интерпретира у односу на конверзацијиски контекст и намере саговорника. Особе са Дауновим синдромом имају говорно-језичке тешкоће и касне у готово свим прагматским способностима у односу на особе типичног развоја. У складу са тим, циљеви овог истраживања су следећи: 1) утврдити однос између способности разумевања и продукције лингвистичких исказа, разумевања говора, постигнућа у језичкој структури и социјалног ангажовања, и интелектуалног функционисања и 2) утврдити да ли постоје разлике у лингвистичко-прагматским способностима код испитаника са Дауновим синдромом у односу на узраст. Узорком је обухваћено 30 испитаника са Дауновим синдромом, од којих је 14 мушког (46,7%) и 16 женског пола (53,3%), узраста од 12 до 47 година старости, подељених у две узрасне категорије: млађа група (N = 15; AS = 14,5) и старија група (N = 15; AS = 34,7). Поред демографског упитника, коришћено је још пет инструмената: 1) невербални тест интелигенције заснован на Равеновим прогресивним матрицама (Standard Proressive Matrices, SPM, Raven & Raven, 1998), 2) Лингвистичка скала из Батерије за процену комуникације (The Assessment Battery for Communication, ABaCo, Sacco et al., 2008), која се састоји од две скале, а то су Скала лингвистичког разумевања и Скала лингвистичке продукције, 3) Пибодијева скала за процену рецептивног говора (Peabody Picture Vocabulary Test, PPVT-4, Dunn & Dunn, 2007), 4) Комуникациона чек- листа за одрасле (Communication Checklist-Adult, CC-A, Whitehouse & Bishop, 2009), и 5) Комуникациона чек-листа за децу (Children Communication Checklist, CCC-2, Bishop, 2003). На основу добијених резултата утврђено је да су постигнућа старијих испитаника на Лингвистичкој скали из Батерије за процену комуникације већа од постигнућа млађих испитаника. Такође, интелектуално функционисање и лингвистичка продукција и разумевање код ових особа нису у значајној корелацији, као ни комуникационе способности изражене кроз језичку структуру и социјално ангажовање и лингвистичка продукција и разумевање. Однос између разумевања говора и лингвистичке продукције и разумевања је позитиван, што указује на то да је боље разумевање говора праћено напреднијим прагматским способностима. Наредна истраживања требало би спровести над већим бројем испитаника, док би однос између рецептивног речника и прагматике код ових особа требало детаљније испитати.

This study analyses the linguistic aspects of pragmatics in individuals with Down syndrome. Linguistic pragmatics is a discipline that studies the function of language, i.e. how the interlocutor interprets the meaning of a statement in relation to the conversational context and the intentions of the interlocutor. People with Down syndrome have difficulties in speech-language. Compared to people with typical development, they are late in almost all pragmatic abilities, as well. Accordingly, the purposes of this research are as follows: 1) to determine the relationship between the ability to understand and produce linguistic utterances, speech comprehension, achievement in language structure and social engagement, and intellectual functioning, and 2) to determine whether there are age differences in linguistic-pragmatic abilities in people with Down syndrome. The sample includes 30 persons with Down syndrome, 14 male (46.7%) and 16 female (53.3%), aged from 12 to 47 years, divided into two age categories: the younger group (N = 15; AS = 14.5) and the older group (N = 15; AS = 34.7). In addition to the demographic questionnaire, five other instruments were used: 1) Non- verbal intelligence test based on Raven's Progressive Matrices (Standard Progressive Matrices, SPM, Raven & Raven, 1998), 2) Linguistic scale from The Assessment Battery for Communication (ABaCo, Sacco et al., 2008), which consists of two scales: the Scale of linguistic understanding and the Scale of linguistic production, 3) Peabody's scale for assessing receptive speech (Peabody Picture Vocabulary Test, PPVT-4, Dunn & Dunn, 2007), 4) Communication Checklist for Adults (Communication Checklist-Adult, CC-A, Whitehouse & Bishop, 2009), and 5) Communication Checklist for Children (Children Communication Checklist, CCC-2, Bishop, 2003). In regards to the results of this study, it was determined that the achievements of the older participants on the Linguistic Scale from The Assessment Battery for Communication are higher than the achievements of the younger participants. Further, intellectual functioning and linguistic production and understanding in these individuals are not significantly correlated. Similarily, communication skills expressed through language structure and social engagement are not significantly correlated with linguistic production and understanding. The relationship between speech comprehension and linguistic production and understanding exists, which suggests that better speech comprehension is accompanied by more advanced pragmatic abilities. Further research should be conducted on a larger number of participants. The relationship between receptive vocabulary and pragmatics in these individuals should be examined in more detail, as well.