Spremnost za promenu osuđenih kao preduslov uspešnog tretmana

Abstract

Спремност за промену условљена је великим бројем различитих психолошких, пенолошких и социо-демографских фактора. Овим истраживањем смо проверавали да ли се осуђени, који су исказали интересовање за третман спремнији за промену од осуђених који нису исказали то интересовање. Такође, занимало нас је и да ли су старост и родитељство статистички значајно повезани са спремношћу за промену. Уз то, проверавали смо и да ли су осуђени са нижим нивоом ризика спремнији за промену од осуђених са вишим степеном ризика. У истраживању је учествовао 71 осуђени који је извршавао казну затвора у Казнено-поправном заводу Сремска Митровица. Коришћени су Univesrity of Rhode Island Change Assesment (URICA) инструмент, као и Општи упитник, који је конструисан за потребе истраживања. Релијабилност је била прихватљива за Предсвесну (α=0,72), прихватљива за Свесну (α=0,79), добра за Акциону (α=0,83), прихватљива за подскалу Одржавање (α=0,79) и упитна за целу скалу (α=0,64). Што се тиче разлика у односу на прихватање програма поступања, резултати истраживања указују на непостојање статистички значајне разлике између испитаника који су исказали интересовање за третман и испитаника који то нису учинили у случају Предсвесне подскале (U=9,5, p>0,05), Акционе (t=0,66, df=69, p>0,05), подскале Одржавање (t=0,22, df= 69, p>0,05) као и у случају Укупног скора (t=1,06, df= 69, p>0,05). Статистички значајна разлика регистрована је на Свесној подскали (t=2, df= 69, p<0,05). Статистички значајна повезаност није детектована са старошћу (Предсвесна подскала (r=-0,09, p>0,05), Свесна подскала (r=-0,1, p>0,05), Акциона подскала (r=-0,05, p>.05), подскала Одржавање (r=-0,07, p>0,05) и Укуан скор (r=-0,07, p>0,05)), као ни са родитељством (Предсвесна подскала (r=-0,06, p>0,05), Свесна подскала (r=-0,04, p>0,05), Акциона подскала (r=0, p>0,05), подскала Одржавање (r=0, p>0,05), и Укупан скор (r=0,01, p>0,05)). Када је реч о разликама у односу на ниво ризика статистички значајна разлика није регистрована на Предсвесној подскали (H=3,47, df=3, p>0,05), као ни на подскали Одржавање (F=1,36, df1=3, df=67, p>0,05, η2=0,06). С друге стране, разлике су детекстоване на Свесној (F=4,48, df1=3, df=67, p<0,05, η2=0,17) и Акционој подскали (F=3,94, df1=3, df=67, p<0,05, η2=0,15), као и на Укупном скору (F=3,67, df1=3, df=67, p<0,05, η2=0,14). Истраживањем су добијени подаци који указују да разматране социо-демографске карактеристике осуђених нису релевантне са аспекта спремности за промену. С друге стране, осуђени који прихватају третман разликују се од осуђених који га не прихватају само на резултатима оствареним на Свесној подскали. Такође показало се и да су осуђени са веома високим ризиком готово на свим подскалама остварили статистички значајно више скорове у односу на осуђене са нижим ризиком. Добијени подаци указују које категорије осуђених имају највише мотивационе потребе (осуђени који нису заинтересовани за третман и осуђени са вишим ризиком) и којима би се, сходно томе, убудуће требало посветити највише пажње.

There is a variety of factors affecting offenders’ readiness to change. Based on available data in the literature, we aimed to check is there a difference between the offenders concerning age, fatherhood, level of risk as well as concerning the expressed interest in participating in treatment. The sample consisted of 71 convicts serving their sentences in KPZ Sremska Mitrovica, Serbia. The level of readiness was measured with the University of Rhode Island Change Assessment (URICA) instrument, while a General questionnaire was used to obtain sociodemographic, penological, and criminological data. Reliability was acceptable for the Precontempation subscale (α=0,72), acceptable for the Contemplation subscale (α=0,79), good for the Action subscale (α=0,83), acceptable for Maintainance subscale (α=0,79), and questionable for Total score (0,64). Concerning treatment acceptance, a statistically significant difference was only registered on the Contemplation subscale (Contempation (t=2, df= 69, p<0,05), Precontempation (U=9,5, p>0,05), Action (t=0,66, df= 69, p>0,05), Maintainance (t=0,22, df= 69, p>0,05), Total score (t=1,06, df= 69, p>0,05)). Consering age and fatherhood, no statistically significant relation was found with readiness to change - Age (Precontempation (r=-0,09, p>0,05), Contempation (r=-0,1, p>0,05), Action (r=-0,05, p>.05), Maintainance (r=- 0,07, p>0,05), Total score (r=-0,07, p>0,05)) and Fatherhood (Precontempation (r=-0,06, p>0,05), Contempation (r=-0,04, p>0,05), Action (r=0, p>0,05), Maintainance (r=0, p>0,05), Total score (r=0,01, p>0,05)). Concering level of risk, statistically significant difference was not found on Precontemplation subscale (H=3,47, df=3, p>0,05) and on Maintainance subscale (F=1,36, df1=3, df=67, p>0,05, η2=0,06). On the other hand, there was a statistically significant difference on Contemplation subscale (F=4,48, df1=3, df=67, p<0,05, η2=0,17), Action subscale (F=3,94, df1=3, df=67, p<0,05, η2=0,15) as well as in Total score (F=3,67, df1=3, df=67, p<0,05, η2=0,14). The results of this study indicate evidence about the irrelevance of examined sociodemographic factors considering readiness to change. We also found that offenders who expressed interest in the treatment achieve better results on the Contemplation subscale. Finally, we found evidence indicating higher scores of offenders with greater levels of risk at almost all subscales regarding offenders with lower levels of risk. These findings can be useful in determining which categories of offenders have greater motivational needs and consequently, which treatment should be more effective.