Karakteristike i značaj teorije ljudske destruktivnosti Eriha Froma

Abstract

Тумачење људске природе одувек представља загонетку за истраживаче. Ерих Фром, као један од њених успешнијих тумача, је у биолошким и историјским условима увидео један позитиван људски развој, а са друге стране способност човека на деструкцију и зло. Циљ овог рада је теоријска анализа и објашњење одлика теорије људске дестриктивности Ериха Фрома, њеног значаја и доприноса кроз приказ релевантних истраживања и теоријских модела. Као методе у раду су се користиле анализа, синтеза и историјска метода емпиријских и теоријских налаза прегледом релевантне литературе. Анализирала се људска природа кроз виђење Ериха Фрома и показало се да она није коначна, већ условљена друштвеним факторима. Непродуктивне оријентације, деструктивност, садизам, мазохизам, бирократски карактер и некрофилија настају из међуделовања егзистенцијалних дихотомија и друштвених стања. Студија случаја је пример примене теорије. Концепт људске деструктивности се може поредити са другим концепцијама Лаш Свенсена, Сајмнон Барон-Коена, Нилс Кристија и Вилхем Рајха.

Interpreting human nature has always been a puzzle to explore. Erich Fromm, who was one of the successful interpreters, saw in biological and historical conditions a positive human development, and on the other hand a person capable of destruction and evil. The aim of this paper is a theoretical analysis and explanation of the features of Erich Fromm's theory of human destructiveness, its meaning and additions through the presentation of relevant research and theoretical models. Analyzes, synthesis and historical method of empirical and theoretical findings according to relevant literature are used as methods in the paper. Human nature was analyzed through the vision of Erich Fromm and it was shown that it is not final, but conditioned by social factors. Unproductive orientations, destructiveness, sadism, masochism, bureaucratic character and necrophilia arise from the interaction of existential dichotomies and social conditions. The case study is an example of applied theory. The concept of Human Destructiveness can be edited with other conceptions of Lars Svendsen, Simon Baron-Cohen, Nils Christie and Wilhelm Reich.