Deprivacija materijalnih dobara i usluga kao posledica izvršenja zatvorske kazne

Abstract

Упоредо са развојем хуманистичких идеја и фокусирањем на људска права осуђених долази до покушаја умањивања затворских депривација, међутим оне су и даље свеприсутне појаве на глобалном нивоу. Депривација материјалних добара и услуга једна је од депривација које настају као последица извршења казне затвора. Као и све остале, ова врста депривације може значајно да утиче на квалитет живота осуђених. Депривација материјалних добара и услуга огледа се у ограничавању избора у различитим доменима (попут исхране, одевања, едукације и професионалног усмерења, рад), поседовања личних ствари и употребе материјалних ствари које су доступне особама на слободи, затим ограничавању избора у домену едукације и професионалног оспособљавања, здравствених услуга и слично. Самим тим, може се рећи да депривација материјалних добара и услуга утиче на депривираност у другим доменима. Циљ корективно-рехабилитационог процеса је да коригује понашање осуђених усађивањем друштвено пожељних вредности, омогућавањем да осуђени стекну знања и вештине које ће им помоћи да преузму одговарајуће улоге у друштву након отпуста. Овај процес такође треба да допринесе побољшању самопоштовања и осећаја самоефикасности па тиме и развоју позитивне слике о себи. Осим тога, у рехабилитационом процесу неопдходно је пружити осуђенима адекватну здравствену негу и помоћ како би се отклониле или умањиле нездраве навике које лоше утичу на физичко и психичко здравље. Депривације генерално негативно утичу на корективно-рехабилитациони процес. На пример, не може се очекивати да се у затворском контексту побољша физичко и психичко здравље осуђених уколико нису обезбеђене адекватне здравствене услуге и ако исхрана не задовољава нутритивне стандарде, што је најчешће случај у затворима широм света. Депривација рекреативних и едукативних програма омета стицање одређених вредности и социјалних вештина, а негативно утиче и на физичко здравље осуђених. Депривација у домену доступности технологије ограничава социјалне контакте осуђених, отежава могућност едукације и умањује могућности запослења у модерном друштву након отпуста. Превенција депривације материјалних добара и услуга огледа се у измени начина функционисања саме институције која треба да обезбеди адекватан прогам исхране прилагођен индивидуалним потребама, одговарајуће и неопходне здравствене услуге за припаднике оба пола и различите узрасне групе, затим да обезбеди разноврсне могућности едукације, рекреације и професионалног оспособљавања, као и да подстиче социјализацију осуђених са особама изван институције путем нових технолошких средстава. Увид у тренутно стање у свету може да допринесе развоју нових стратегија усмерених на смањење депривације материјалних добара и услуга, чиме се може побољшати и целокупан квалитет живота осуђених.

Although in parallel with the development of humanistic ideas and the focus on the human rights of convicts, there is an attempt to reduce prison deprivations, they are still present on a global scale. Deprivation of material goods and services is one of the deprivations that arise as a result of serving a prison sentence. Like all others, this type of deprivation can significantly affect the quality of life of convicts. Deprivation of material goods and services is reflected in the restriction of choices in various domains (such as nutrition, clothing, educational, vocational and workchoises), possession of personal belongings, and use of material goods available to persons at large, the restriction of choices in education and training, health services, etc. Consequently, the convict is deprived of the right to individuality, so it can be said that the deprivation of material goods and services affects the deprivation in other domains. The goal of the corrective-rehabilitation process is to correct the behavior of convicts by instilling socially desirable values, enabling convicts to acquire knowledge and skills that will help them take on appropriate roles in society after release. This process should also contribute to improving self-esteem and a sense of self-efficacy and thus developing a positive self-image. In addition, in the rehabilitation process, it is necessary to provide convicts with adequate health care and assistance in order to eliminate or reduce unhealthy habits that adversely affect physical and mental health. Deprivation generally has a negative effect on the corrective-rehabilitation process. For example, the physical and mental health of prisoners cannot be expected to improve in a prison context if adequate health services are not provided and nutrition does not meet nutritional standards, which is most often the case in prisons around the world. Deprivation of recreational and educational programs hinders the acquisition of certain values and social skills, and negatively affects the physical health of convicts. Deprivation in the domain of technology availability limits the social contacts of convicts, makes it more difficult to educate and reduces employment opportunities in modern society after release. Prevention of deprivation of material goods and services is reflected in the change of functioning of the institution itself which should provide adequate nutrition program tailored to individual needs, appropriate and necessary health services for members of both sexes and different age groups, then to provide various opportunities for education, recreation and professional training. , as well as to encourage the socialization of convicts with persons outside the institution through new technological means. Insight into the current situation in the world can contribute to the development of new strategies aimed at reducing the deprivation of material goods and services, which can improve the overall quality of life of convicts.