Uticaj socioekonomskog statusa i samoefikasnosti roditelja na kapacitete samoregulacije kod osoba sa intelektualnom ometenošću

Abstract

Сагледавање важности капацитета саморегулације за оптимално фукнционисање и обављање свакодневних животних активности, како за особе са интелектуалном ометеношћу, тако и за особе типичне популације, створило је потребу за испитивањем значајних фактора који утичу на развој ових капацитета. Повећано интересовање научне јавности за ову тему, праћено је објављивањем већег броја студија о начину деловања механизама саморегулације. Развој капацитета саморегулације зависи од многгих фактора међу којима су социоекономски статус породице и ниво процењене самоефикасности родитеља. Циљ овог рада је да се увидом у доступну литературу издвоје и прикажу истраживања која су у фокусу имала испитивање утицаја социоекономског статуса и самоефикасности родитеља на капацитете саморегулације деце са интелектуалном ометеношћу. Увид у доступну литературу је извршен претраживањем електронских база података: Scholar, KoBSON i Sci Index. Прегледом истраживања су обухваћено је 30 студија у чијем фокусу се налазе деца са интелектуалном ометеношћу, али и деца типичне популације, како би се утврдиле разлике и сличности у утицају феномена социоекономског статуса и самоефикасности родитеља на њихове капацитете саморегулације. Према резултатима истраживања може се закључити да су недостатак когнитивне стимулације и неповољни животни услови (бука, гужва, породичне свађе, гладовање) једни од главних узрока лошег развоја егзекутивних функција. Добро развијене вештине саморегулације делују као протективни фактор за спречавање појаве проблематичног понашања у одраслом добу. Породице деце са интелектуалном ометеношћу су изложене великим трошковима који су директно повезани са потребама детета и расту са тежином интелектуалне ометености и присуством коморбидитета. Родитељи деце са интелектуалном ометеношћу су изложени знатно већем стресу од родитеља деце типичног развоја и последично имају мањак осећаја самоефикасности у обављању своје родитељске улоге. Због тога су веома важни програми подршке који се пружају родитељима како би се успешније суочили са свим неповољностима одгајања дететета са интелектуалном ометеношћу јер родитељска самоефикасност и осећај контроле стварају позитиван ефекат на понашање и развој детета.

Considering the importance of self-regulation capacities for optimal functioning and performance of daily life activities, both for persons with intellectual disabilities and for persons of typical population, created the need to examine significant factors that influence the development of these capacities. The increased interest of the scientific public in this topic has been accompanied by the publication of a number of studies on the functioning of self-regulatory mechanisms. The development of self-regulation capacity depends on many factors, including the socio-economic status of the family and the level of assessed self-efficacy of parents. The aim of this paper is to look at the available literature and select research that focused on examining the impact of socioeconomic status and self-efficacy of parents on the capacity of self-regulation of children with intellectual disabilities. Insight into the available literature was performed by searching electronic databases: Scholar, KoBSON and Sci Index. The review of the research included 30 studies focusing on children with intellectual disabilities, but also children of the typical population, in order to determine the differences and similarities in the impact of the phenomenon of socioeconomic status and self-efficacy of parents on their self-regulation capacity. According to the results of the research, it can be concluded that the lack of cognitive stimulation and unfavorable living conditions (noise, crowds, family quarrels, starvation) are one of the main causes of poor development of executive functions. Well-developed self- regulation skills act as a protective factor to prevent the occurrence of problematic behavior in adulthood. Families of children with intellectual disabilities are exposed to high costs that are directly related to the needs of the child and grow with the severity of intellectual disabilities and the presence of comorbidities. Parents of children with intellectual disabilities are exposed to significantly more stress than parents of children of typical development and consequently have a lack of self-efficacy in performing their parental role. Therefore, support programs provided to parents are very important in order to more successfully deal with all the disadvantages of raising a child with intellectual disabilities, because parental self-efficacy and a sense of control create a positive effect on the child's behavior and development.