Socijalne veštine dece sa oštećenjem vida predškolskog uzrasta

Abstract

Социјалне вештине обухватају специфичне облике понашања који омогућавају успешно извршавање социјалних задатака. За разлику од деце типичног развоја, деца са оштећењем вида имају тешкоће приликом успостављања социјалне интеракције због немогућности посматрања, имитације, недостатка контакта очима. Оштећење вида представља препреку при успостављању међуљудских односа ван породичне средине и то пре свега са вршњацима, јер је детету са оштећењем вида тешко да започне конверзацију, као и да зна да ли је прихваћено од других. Циљ овог рада је утврђивање евентуалних разлика између усвојености социјалних вештина код деце предшколског узраста са оштећењем вида и код вршњака типичног развоја. Узорак је чинило 100 испитаника, 50 са оштећењем вида и исто толико са уредним видом. Испитаници су уједначени према узрасту и полу. Критеријум за укључивање деце у истраживање било је присуство оштећења вида узроковано присуством разрокости уз очуван интелектуални статус, док су контролну групу чинили њихови вршњаци без оштећења вида. Узраст испитаника се кретао у распону од једне до шест година. За прикупљање података ће бити коришћена супскала Живот у заједници, која чини интегрални део Бејлијеве скале за процену развоја ноорођенчади и деце (Bayley Scales of Infant and Toddler Development) и то посебне целине намењене процени адаптивног понашања (The Bayley-III Adaptive Behavior Scale). Резултати: Уочено је постојање статистички значајних разлика између деце са оштећењем вида и вршњака типичног развоја у свим испитиваним социјалним вештинама као и у укупном социо-емоционалном развоју (p<0,01), при чему деца типичног развоја имају боље развијене испитиване вештине. Дискусија: На социјалне вештине деце предшколског узраста негативно утиче стање вида, као и време настанка оштећења. Деца с конгениталним оштећењем вида остварила су лошија постигнућа на суптесту Социјалне вештине, у односу на децу код које је до оштећења вида дошло након прве године живота.

Social skills include specific forms of behavior that enable the successful execution of social tasks. As opposed to children with typical development children with visual impairment have difficulties with social interactions because of the lack of eye contact which leads to inability to observe, and imitate. Visual disability is an obstacle in establishing interpersonal relationships outside the family environment, primarily with peers, because it is difficult for a child to start a conversation, as well as to know whether is accepted by others. The purpose of this work is determining possible differences between the acquisition of social skills in preschool children with visual impairment and their typically developing peers. The sample is consisted of 100 respondents, 50 with visual impairment and 50 children with good eye sight. Respondents are equal according to age and gender. The criterion for including children in the study was the presence of visual impairment caused by strabology status with well preserved intellectual status, while the control group was consisted of their peers without visual impairment. Тhe age of respondents ranged from one to six years. For data collection the subscale Life in community, which is an integral part of the Bayley Scale of Infant and Toddler Development, was used precisely that separate part of Scale designed for the evaluation of adaptive behavior (The Bayley-III Adaptive Behavior Scale). Results: There was a statistically significant difference between children with visual impairment and peers with typical development in all examined social skills as well as in the overall socio-emotional maturity(p<0,01), where children of typical development have better developed examined skills. Discussion: The social skills of preschool children are affected by the state of vision, as well as the time of damage. Children with congenital visual impairment performed worse on the Social Skills subtest, compared to children with visual impairment after the first year of life.