Poremećaj senzorne integracije kod dece sa govornim poremećajima

Abstract

Иако се дете рађа са способношћу сензорне интеграције, мора је развити долазећи у односе са многим стварима око себе и прилагођавајући своје тело и мозак многим изазовима током детињства. Неизмерно много сензорних информација пристиже у наш мозак сваког тренутка, не само из наших очију и ушију, већ из сваког дела нашег тела. Сензорна организација је наважнији тип сензорне обраде. Без добро организованог процеса сензорне обраде, чула не могу адекватно хранити мозак. Сензорна интеграција представља неуробиолошку активност која омогућава примање и обраду сензорних информација. Те информације у мозак долазе из различитих чула. Oмогућава нашем мозгу да све примљене информације из околине обради и организује, одвоји битне од небитних информација како бисмо на адекватан начин могли да одговоримо на њих неком сврсисходном активношћу нпр. да се крећемо, гледамо, да додирујемо. Основна функционална особина нервног система огледа се у способности примања надражаја и њиховог даљег сповођења до других делова нервног система. Специфични сензорни органи су чуло слуха, вида, додира, мириса и укуса, за бол, равнотежу, за топло и хладно. Чула нам омогућавају да дођемо до информација о спољашњем свету и о дешавањима у самом организму, преко епителијалних ћелија- рецептора. Регистровање различитих сигнала подразумева претварање енергије стимулуса у акционе потенцијале који се преносе сензитивним нервним влакнима до централног нервног система где се обрађују и препознају а затим се моторним неуронима шаљу до ефекторних органа. Након што је задовољен први услов добре сензорне интеграције – пријем дражи, следи обрада, процесирање и мозгу, интегрисање, осмишљавање дражи и превођење у слике, идеје и активности. На овом нивоу дражи добијају значење. Тако мозак осећај светлости преводи у слику, боју, облик и лице, звучне таласе у речи, музику и друге смислене облике. Осећаје из коже, чврсте загрљаје, савијање зглобова, истезање костију, мишића, осећај површине на којој стојимо – сензорном обрадом преводимо у свест о сопственом телу. Поремећај сензорне интеграције настаје када су мозак и нервни систем у немогућности да адекватно интегришу сензорне информације тј. надражаје. Када се јави такво стање, те информације се интегришу на погрешан начин што узрокује сметње у перцепцији, понашању и учењу као и говору и језику код деце.