Trening socijalnih veština kod dece i mladih sa intelektualnom ometenošću

Abstract

Социјалне вештине један су од главних фактора који утичу на квалитет живота сваке особе. Ове вештине се стичу кроз искуства у различитим социјалним ситуацијама. Деца са интелектуалном ометеношћу представљају посебно ризичну групу када су у питању социјалне вештине. Циљ овог рада је да се на основу увида у доступну литературу прикаже тренинг социјалних вештина као једнa од интервенција за унапређивање социјалног функционисања деце и младих са интелектуалном ометеношћу. Резултати истраживања указују на то да тренинг социјалних вештина може довести до значајног побољшања социјалних вештина у популацији деце и младих са интелектуалном ометеношћу коришћењем комбинације различитих техника (објашњавања, моделовања, подстицања, играња улога, пружања могућности да се вештина употреби, поткрепљења...). Тренинг се може применити код деце и младих са различитим ниовима интелектуалне ометености и на различитим узрастима, али и у различитим окружењима, при чему је у одређеним случајевима описане уобичајене технике потребно додатно прилагодити деци и младима са ИО. Која ће вештина бити обухваћена зависиће од карактеристика сваког појединачног испитаника (нивоа интелектуалне ометености, хронолошког узраста, постојања евентуалних коморбидних стања) и његових индивидуалних потреба односно могућности примене дате вештине у социјалном окружењу.

Social skills are one of the main factors that affect the quality of life of every person. These skills are acquired through experiences in different social situations. Children with intellectual disabilities are a particularly risky group when it comes to social skills. The aim of this paper is to present the training of social skills as one of the interventions for improving the social functioning of children and youth with intellectual disabilities, based on the insight into the available literature. The results of the research indicate that the training of social skills can lead to a significant improvement of social skills in the population of children and youth with intellectual disabilities using a combination of different techniques (explaining, modeling, prompting, role playing, providing opportunities to use skills, reinforcement ...). The training can be applied to children and young people with different levels of intellectual disabilities and at different ages, but also in different environments, whereby in certain cases the described common techniques need to be further adapted to children and young people with ID. Which skill will be covered will depend on the characteristics of each individual respondent (level of intellectual disability, chronological age, existence of possible comorbid conditions) and his individual needs, in other words, the possibility of applying the given skill in the social environment.