Jezičke sposobnosti kod starih osoba

Abstract

Старост је последње раздобље човековог живота. Карактерише се бројним променама чула и телесних органа, затим когнитивним и говорно језичким изменама, а примећене су и промене у социјалном окружењу те и оне које се тичу личности и карактера особе која стари. Без сумње је да су поменути догађаји израженији уколико постоји неко од неуродегенеративних обољења или траума које би изазвале афазични синдром или деменцију. Овај рад се превасходно бави проценом очуваности језика здравих субјекта старијих од 65 година. Применом низа тестова проверен је квалитет наративног дискурса, ниво разумевања комплексних вербалних исказа и способност призивања из меморије нискофреквентних лексема. У истраживању је учествовало 25 особа старости од 65 до 91. годину. Током спровођења коришћени су Скрининг тест за афазије (Вуковић, М., 2010), Мини ментал тест (Folstein et al., 1975), Боснотнки тест именовања - BNT (The Boston Naming test), Токен тест (5. део) и Слика ,,Крађа колача“ - BDAE (Boston diagnostic aphasia examination). Резултати су показали да код популације људи старијих од 65 година прогресивно слаби способност присећања мање фреквентних речи, уместо одговарајућег израза често се користе његовим описом и заменицама. Разумевање сложених вербалних исказа са годинама бива измењено, нарочиту у домену разумевања односних реченица, просторних односа и селекције ајтема на основу више карактеристика. Наративни дискурс бива упроштен и сведен на 3 до 4 речи у реченици. Дискурс обилује поштапалицама, немогућношћу налажења одговарајуће речи, доминантним коришћењем презента и учесталом употребом заменица и глагола.

Old age is the last stage in a man’s life. It is characterized by numerous alterations in senses and body parts, as well as changes in cognition and speech articulation. Other notable alterations include different social environments and changes in personality of the elderly. Undoubtedly, the aforementioned conditions are emphasized by a potential neurodegenerative impairment or trauma that would cause aphasiac syndrome or dementia. This paper primarily focuses on assessing the state of language in healthy individuals above 65 years of age. By applying an array of tests, the paper sets out to examine the quality of their narrative discourse, their level of understanding complex verbal utterances, as well as their ability to recall low-frequency lexemes from memory. The research includes 25 individuals age 65 to 91. Testing is done using Aphasiac Screening Test (Вуковић, М., 2010), Mini-Mental test (Folstein et al., 1975), BTN (The Boston Naming test), Token test (part 5), and the „Cookie Theft” painting as part of BDAE (Boston diagnostic aphasia examination). The results have shown that the population of people older than 65 suffer from progressively lower ability of recalling the less frequent words, meaning that instead of using suitable expressions they often settle for descriptions and pronouns. Understanding the complex verbal utterances shifts with age, particularly when it comes to understanding relative clauses, spacial relations, and characteristics- driven item selection. The narrative discourse also slides over time, getting simpler and constricted to using 3 or 4 words in a sentence. The discourse in the elderly abounds with filler words, difficulties finding the suitable expression, the predominant usage of present tense, and frequent usage of nouns and verbs.