Položaj učenika sa smetnjama i poremećajima u inkluzivnom obrazovanju

Abstract

Инклузија као савремена образовна тенденција, изазива велику пажњу истраживача и постоји више студија које се баве испитивањем различитих аспеката овог процеса. Инклузивно образовање подразумева прихватање и укључивање све деце са развојним тешкоћама без обзира на њихово порекло, потешкоћу, социо-економски статус, расну, етничку и др. припадност. Циљ инклузивног образовања је уклањање свих видова баријера и дискриминације по било ком основу. Развијање позитивних ставова према деци с тешкоћама у развоју је предуслов успешног функционисања ове деце у инклузивном образовању што потрекпљује велики број емпиријских доказа. Основни циљ овог истраживања био је утврдити положај ученика са поремећајима и сметњама у развоју у инклузивном образовању кроз ставове ученика основне, средње школе као и студената факултета кроз преглед истраживања која су се бавила датом темом. Рад је ревијалног карактера и обухватио је пет истраживања о ставовима ученика/студената на територији Републике Србије.Извршен је преглед доступне литературе и научних радова из области инклузивног система образовања;одабир релевантих радова, према задатим критеријумима; класификовање радова према циљевима и резултатима и обједињавање закључака. Узорак истраживања чинила су децатипичног развоја, укупно 1127 ученика нижег школског узраста (од I до IV разреда, узраста од 7 – 11 година), (Радојловић, Симовић и Недовић, 2012-2017), 471 ученика петог разреда (Ђевић, Ђерић и Станишић, 2007/8), 152 ученика средњошколског узраста (Мирчић, 2018), 35 деце са метњама у развоју (Радовановић и Ковачевић, 2017/2018), и 678 студената (Милачић-Видојевић, Глумбић. и Каљача, 2010). За потребе ових истраживања коришћене су Упитник за ученике, преузет из Магистарске тезе аутора Студен из 2008. године која представља део пројекта Образовање за друштво знања Института за Педагошка истраживања у Београду (Радојловић, Симовић и Недовић,2012-2017);техникаанкетирања, која је била праћена одговарајућим инструментом – анонимним упитником за ученике (Ђевић, Ђерић и Станишић, 2007/8); модификована верзија упитника „Мултидимензионална скала ставова према инклузивном образовању (Multidimensional Attitudes Toward Inclusive Education Scale (MATIES), Mahat, 2008)(Мирчић, М, 2018) ; Скала припадности школи (Psychological Sense of School Membership Scale – PSSM)(Радовановић и Ковачевић, 2017/2018); демографски упитник, три мере ставова према особама са ИО и скала социјалне пожељности(Милачић-Видојевић, Глумбић. и Каљача, 2010). Резултати истраживања су показалида су ставови према укључивању деце са тешкоћама у развоју углавном позитивни као и да се ставови мењају у односу на узраст испитаника у смислу позитивнијих ставова код старијих испитаника.

Inclusion as a modern educational tendency, attracts a lot of attention of researchers and there are several studies that deal with examining various aspects of this process. Inclusive education implies the acceptance and inclusion of all children with developmental disabilities, regardless of their origin, difficulty, socio-economic status, racial, ethnic, etc. belonging. The goal of inclusive education is to remove all forms of barriers and discrimination on any grounds. Developing positive attitudes towards children with disabilities is a prerequisite for the successful functioning of these children in inclusive education, which requires a large amount of empirical evidence.The main goal of this research was to determine the position of students with disabilities in inclusive education through the attitudes of primary and secondary school students and college students through a review of research that dealt with this topic. The paper is of a revival character and included five researches on the attitudes of pupils / students on the territory of the Republic of Serbia. A review of available literature and scientific papers in the field of inclusive education system, selection of relevant papers, according to the given criteria; classifying works according to goals and results and combining conclusions.The research sample consisted of children of typical development, a total of 1127 students of lower school age (from I to IV grade, ages 7-11), (Радојлић, Симовић & Недовић,Radojlović, 2012-2017), 471 fifth grade students (Ђевић, Ђерић & Станишић,2007/8), 152 high school students (Мирчић, 2018), 35 children with developmental disabilities (Радовановић & Ковачевић, 2017/2018), and 678 students (Милачић-Видојевић, Глумбић. &Каљача, 2010) .For the needs of these researches, the Questionnaire for students was used, taken from the Master's thesis of the author Studen from 2008, which is part of the project Education for the Knowledge Society of the Institute for Pedagogical Research in Belgrade (Радојлић, Симовић & Недовић,Radojlović, 2012-2017); survey technique, which was accompanied by an appropriate instrument - an anonymous questionnaire for students (Ђевић, Ђерић & Станишић, 2007/8); modified version of the questionnaire “Multidimensional Attitudes Toward Inclusive Education Scale (MATIES), Mahat, 2008) (Мирчић, 2018);Psychological Sense of School Membership Scale (PSSM) (Радовановић & Ковачевић, 2017/2018); demographic questionnaire, three measures of attitudes towards persons with EB and the scale of social desirability (Милачић-Видојевић, Глумбић. & Каљача, 2010). The results of our research showed that attitudes towards the inclusion of children with disabilities are mostly positive and that attitudes change in relation to the age of the respondents in terms of more positive attitudes among older respondents.