Informisanost nastavnika i vaspitača o poremećajima glasa

Abstract

Увод: Глас је пресудан елемент који омогуђава рад наставника, учитеља, васпитача а знање које ови вокални професионалци имају свом гласу је веома важно како би се препознали квалитети и ограничења и последице на саму наставу. Стога су професионална употреба гласа и добро функционисање основни захтев за професију. Циљ: Циљ истраживања је да се утврди ниво информисаности васпитача, дефектолога (наставника у специјалним школама) и учитеља (наставника разредне наставе) о поремећајима гласа, уз посебан осврт на испитивање разлика у информисаности у односу на упознатост са поремећајима гласа и говора, постојање проблема са гласом. пушачки статус, образовање, дужину радног стажа, дужину радног стажа, место становања, старост, занимање. Метод: У истраживању је учествовало 146 испитаника. У сврху анализе података примењен је метод неекспеименталног истраживања на основу узорка – анкетирање испитаника. У истраживању је коришћен Упитник о вокланој хигијени. Испитаници су имали задатак да одговоре на 33 питања, заокруживањем једног од три понуђена одговора. У истраживању је коришћен и општи упитник, где су иситаници попуњавали упитник о социодемографским каратктеристикама опште популације ( старост, занимање, место становања, дужину радног стажа, образовање, пушачки статус, постојање проблема са гласом , упознатост са проблемима са гласом. Резултати: Резлттима овог истраживања је утврђено у којом мери су васпитачи, дефектолози (наставници у специјалним школама) учитељи (наставници разредне наставе) информисани о поремећајима гласа. За приказивање резлтата коришћене су мере дескриптивне статистике. Применом оговарајућих статистичких метода и на основу приказаних резултата, постављене хипотезе су прихваћене или одбаче Резултати овог истраживања показали су да је информисаност све три групе на изразито ниском нивоу. Закључак: Наши испитаници нису довољно информисани о поремћајима гласа .С обзиром да се ради да се ради особама које користе свој глас за обављање свакодневдих професионалних задатака потребно је да та информисаност буде на већем нивоу. Резултати добијени овим истраживањем не могу се генерализовати на целу популацију у Републици Србији пошто је овим истраживаем обухваћен мали број исптаника.

Introduction: Voice is a crucial element that enables the work of teachers, educators and professional knowledge. to recognize the qualities and limitations and consequences of teaching itself. Therefore, professional use of voice and good functioning are basic requirements for the profession. Objective : The aim of the research is to determine the level of information of educators, special educators (teachers in special schools) and teachers (primary school teachers) about voice disorders, with special reference to examining differences in information in relation to familiarity with voice and speech disorders, the existence of problems with voice.smoking status, education, length of service, length of service, place of residence, age, occupation. Method: 146 respondents participated in the research. For the purpose of data analysis, the method of non- experimental research based on a sample - surveying respondents was applied. The Vocal Hygiene Questionnaire was used in the research. Respondents were asked to answer 33 questions, by circling one of the three offered answers. The research also used a general questionnaire, where respondents filled out a questionnaire on sociodemographic characteristics of the general population (age, occupation, place of residence, length of service, education, smoking status, existence of voice problems, familiarity with voice problems. Results: The results of this research determined the extent to which educators, special educators (teachers in special schools) and teachers (primary school teachers) were informed about voice disorders. Descriptive statistics measures were used to present the results. By applying appropriate statistical methods and based on the presented results, the set hypotheses were accepted or rejected. The results of this research showed that the information of all three groups is at a very low level. Conclusion: Our respondents are not sufficiently informed about voice disorders. Considering that we are working on people who use their voice to perform everyday professional tasks, it is necessary for that information to be at a higher level. The results obtained by this research cannot be generalized to the entire population in the Republic of Serbia, since this research covers a small number of respondents.