Rana intervencija- iskustva roditelja dece sa razvojnim smetnjama

Abstract

Рад се бави темом искуства родитеља деце са развојним сметњама/кашњењима. У уводном делу представљене су теоријске основе ране интервенције, како у свету, тако и у нашој држави; препоруке за унапређење и ефекти ране интервенције као и улоге стручног тима и породице детета са тешкоћама у развоју. У истраживању, спроведеном током јула и августа 2021. године, учествовало је 50 родитеља деце са развојним тешкоћама узратста од 0 до 6 година. У циљу прикупљања података коришћен је модификован упитник састављен за потребе овог истраживања а који је инспирисан упитницима које су примениле ауторке Хикс-Смол и Илић (2017) у свом истраживању као и ауторке Бабић (2017) и Нордстром (2017) за потребе свог завршног рада. Циљ истраживања јесте родитељска евалуација услуга ране интервенције и међусобног односа родитеља и професионалаца у овом процесу кроз испитивање задовољства сарадњом и комуникацијом са њима; задовољства одређеним подручјима ране интервенције и перцепцијом фактора који омогућавају или ограничавају њихово учешће у овом процесу. На темељу добијених резултата могуће је закључити да однос и комуникација коју породице остварују са стручњацима, ниво задовољства целокупним процесом и врста и интензитет доступних услуга детету и породици, није нужно повезана са тиме да ли је у питању мајка или отац детета, као ни то да ли су родитељи у браку или који ниво образовања имају већ да искључиво зависи од индивидуалног искуства породице, труда који улажу и њихове упорности да се информишу и дођу до доступних услуга у њиховој околини што указује на то да је породицама неопходна већа подршка институција и државе у погледу доступности и могућности приступа свим услугама ране интервенције, како кроз бољу информисаност и координацију, тако и кроз пружање финансијске помоћи и олакшица.

The paper deals with the topic of the experience of parents of children with developmental disabilities delays. The introductory part presents the theoretical foundations of early intervention, both in the world and in our country; recommendations for improvement and the effects of early intervention as well as the role of the professional team and the family of a child with disabilities. The research, conducted during July and August 2021, involved 50 parents of children with developmental disabilities aged 0 to 6 years. In order to collect data, a modified questionnaire compiled for the purposes of this research was used, which was inspired by the questionnaires used by the authors Hix-Small and Ilić (2017) in their research as well as the authors Babić (2017) and Nordstrom (2017) for their final work. The aim of the research is the parental evaluation of early intervention services and the mutual relationship between parents and professionals in this process through the examination of satisfaction with cooperation and communication with them; satisfaction with certain areas of early intervention and the perception of factors that enable or limit their participation in this process. Based on the obtained results, it can be concluded that the relationship and communication that families have with professionals, the level of satisfaction with the whole process and the type and intensity of services available to the child and family, is not necessarily related to whether the parent of child is the mother or father, whether parents are married or what level of education they already have but depends exclusively on the individual experience of the family, the effort they put in and their persistence in getting information and accessing available services in their environment, which indicates that families need more support from institutions and the state, in terms of availability and access to all early intervention services, both through better information and coordination, and through the provision of financial assistance and relief.