Socijalna inkluzija gluvih posredstvom sporta

Abstract

Култрура глувих је позитиван, афирмишући појам који указује на понос и идентитет заједнице за разлику од термина ,,људи оштећеног слуха“ или ,,глувоћа“ који немају такву конотацију. Заснива се на гестовном говору којим се припадници ове културе служе, а чланови заједнице глувих се друже и формирају разне организације као што су спортске, социјалне, политичке, књижевне, религиозне. Прва спортска друштва и такмичења глувих се јављају као резултат индивидуалних интересовања глувих за поједине спортове, а такмичења глувих развијала су се као спортске игре масовног карактера и квалитетна такмичења. Глуви спортисти својим учешћем и залагањем за спорт стварају повољну друштвену атмосферу у коју могу да се укључе и остале глуве особе и остваре социјалне интеракције на начин и у околини која им је најприроднија. Међутим, спорт може представљати и један од путева кроз који се може спровести социјална инклузија глувих. Социјална инклузија предвиђа прихватање свих појединаца како по личној тако и по групној и националној основи. Упознавање и разумевање културе Глувих доприноси не само социјалној инклузији глувих већ и промени у начину размишљања код чујућих особа што резултира њиховом међусобном прихватању и сарадњи, која би у спорту могла давати врхунске резултате. Сматрамо да у том процесу спортски тренери играју велику улогу те да од њиховог односа према глувоћи зависи колико ће процес инклузије бити успешан. Циљ истраживачког дела овог рада био је утврдити каква је природа односа спортских тренера према глувоћи и глувим особама те да ли је он препрека њиховој социјалној инклузији. Резултати истраживања показали су да спортски тренери изражавају неутралност у ставовима према глувоћи и глувим особама. Добијени резултати посматрани су као мотивација за рад на друштвеним променама о чему ће више речи бити у дискусији овог рада.

Deaf culture is a positive, affirming term that indicates the pride and identity of the community, unlike the term "people with impaired hearing" or "deafness" who do not have such a connotation. It is based on sign language used by members of this culture, and members of the deaf community socialize and form various organizations such as sports, social, political, literary, religious. The first sports associations and competitions for the deaf appeared as a result of individual interests of the deaf for certain sports, and competitions for the deaf developed as sports games of a mass character and competitions which have quality. By their participation and commitment to sports, deaf athletes create a favorable social atmosphere in which other deaf people can get involved and achieve social interactions in a way and in an environment that is most natural to them. However, sport can also be one of the ways in which the social inclusion of the deaf can be implemented. Social inclusion envisages the acceptance of all individuals on a personal, group and national basis. Getting to know and understanding the culture of the Deaf contributes not only to the social inclusion of the deaf people, but also to changes in the way of thinking of hearing people, which results in their mutual acceptance and cooperation, which could give top results in sports. We believe that sports coaches play a big role in this process and that how successful the inclusion process will be depends on their attitude towards deafness. The aim of the research part of this paper was to determine the nature of the attitude of sports coaches towards deafness and deaf people and whether it is an obstacle to their social inclusion. The results of the research showed that sports coaches express neutrality in attitudes towards deafness and deaf people. The obtained results were viewed as a motivation to work on social change, which will be discussed in more detail in this paper.