Iskustva roditelja dece sa smetnjama u razvoju u procesu rane podrške dečjem razvoju

Abstract

Породица представља сигурну базу за раст и развој детета, у њој дете слободно истражује, јача своје капацитете и своје снаге. Како родитељи, старатељи највише времена проводе са својом децом, управо ће они, у природној ситуацији да примете када се јави развојно кашњење. Родитељи у породичном окружењу кроз активности свакодневног живота примећују одређена одступања или једноставно исказују дозу забринутости у некој области развојних домена. Циљ истраживања јесте анализа ставова родитеља и анализа сарадње родитеља и институција у сврху раног откривања сметњи и кашњења у развоју. У истраживању је учествовало 74 родитеља деце са развојним кашњењима/сметњама у развоју, узраста од 0 до 6 година. Коришћен је адаптиран Упитник за родитеље коришћен за потребе ситуационе анализе услуга ране интервенције у Србији - аутора Холи Хикс Смол и Снежане Илић. У току истраживања највише деце је било узраста од 5 до 6 година. Развојне области у којима су деца највише имала тешкоће јесу из области комуникације. Истраживање је показало да су у 65% случајева родитељи први приметили сметње и кашњења у развоју. У 34% случајева сметње су откривене пре 12 месеци старости детета, а према мишљењу родитеља постоји недовољна информисаност о доступним услугама ране интервенције. Неопходна је боља информисаност јавности, едукација стручњака у примени нових научно заснованих метода и већи степен доступности услуга ране интервенције родитељима деце са сметњама. Системски је неопходно, и укључивање већег броја стручњака који су едуковани за рад са децом са сметњама и кашњењима у развоју, како би управо они вршили информисање и обучавање родитеља за примену сврсисходних стратегија и тактика у свакодневном животу са децом.